Јелабуга — разлика између измена
м ujednacavanje |
м ciscenje |
||
| Ред 24: | Ред 24: | ||
| позивни_број = 85557 |
| позивни_број = 85557 |
||
| регистарска_ознака = 16, 116 |
| регистарска_ознака = 16, 116 |
||
| побратими = Safranbolu, Алексин, Берјозовски, Вајлхајм у Горњој Баварској |
|||
| веб-страна = [http://www.elabugacity.ru/ www.elabugacity.ru] |
| веб-страна = [http://www.elabugacity.ru/ www.elabugacity.ru] |
||
| ОКАТО_код = 92415 |
| ОКАТО_код = 92415 |
||
| Ред 71: | Ред 70: | ||
}} |
}} |
||
== Међународна сарадња == |
|||
== Градови побратими == |
|||
* {{зас|Turkey}} [[Сафранболу]] |
* {{зас|Turkey}} [[Сафранболу]] |
||
* {{зас|Russia}} [[Алексин]] |
* {{зас|Russia}} [[Алексин]] |
||
Верзија на датум 3. октобар 2016. у 15:47
| Јелабуга рус. Елабуга | |
|---|---|
 Спаска црква у Јелабуги | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Поволшки федерални округ |
| Република | Татарстан |
| Основан | 1007. |
| Статус града | 1780 |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 70.750 |
| — густина | 1.721,41 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 55° 45′ 32″ С; 52° 04′ 24″ И / 55.758889° С; 52.073333° И |
| Временска зона | UTC+4 |
| Апс. висина | 70 m |
| Површина | 41,1 km2 |
.svg)  Јелабуга Јелабуга на карти Русије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 423600 |
| Позивни број | +7 85557 |
| Регистарска ознака | 16, 116 |
| ОКАТО код | 92415 |
| Веб-сајт | |
| www.elabugacity.ru | |
_(2006).png)
Јелабуга (рус. Елабуга, тат. Alabuğa/Алабуга) је град у Русији у републици Татарстан. Налази се на десној обали реке Каме, на ушћу реке Тојме у Каму. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 70.750 становника.
Средиште је Јелабушке области од 1930. године. Од Казања је удаљен 215 km.
Историја
Основан је у другој половини 16. века, као погранично утврђење Поволшке Бугарске. Рушевине тог утврђења сачуване су до данас - Чёртово городище/Şaytan qalası (читај: Čjortovo gorodišče/Šajtan kalasi, у преводу: „Вражја грађевина).
Градски статус добио је 1780. године.
Култура
У Јелабуги се налази педагошки институт (Јелабушки државни педагошки институт), медицинска и културно-просветна училишта, средња специјална полицијска школа, као и још 14 средњих школа.
Од културних знаменитости, онде су музеј Ивана Шишкина, музеј-сеоски посед Надежде Дурове и музеј Марине Цветајеве.
Индустрија
Од индустрије, у Јелабуги су производња нафте ("Прикамнефт"), фабрике аутомобила (ЈелАЗ), ковиноарматура, железнобетонских конструкција, опеке, фабврика школског намештаја, предузећа лаке (конфекција) и прехрамбене индустрије (конзервирање меса, млечни комбинат, пекаре, пиваре).
Становништво
Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 70.750 становника, 2.087 (3,04%) више него 2002.
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 14.963 | 21.992 | 31.728 | 35.574 | 53.537[1] | 68.663[2] | 70.728 |
Међународна сарадња
Познати грађани Јелабуге
- Иван Шишкин (1832—1898), руски сликар
- Надежда Дурова (1783—1866), учесница руског Домовинског рата 1812., „девојка коњаница“
- Марина Цветајева (1892—1941) руска песникиња, овде је у избеглиштву провела своје задње дане
- Леонид Говоров (1897—1955) маршал Совјетског Савеза је овде похађао школу од 1909—1916.
Види још
Референце
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
