Јаша Продановић

{{Инфокутија Политичар | име = Јаков Јаша Продановић | слика = Jasa Prodanovic.jpg | опис_слике = | датум_рођења = (1867-04-23)23. април 1867. | место_рођења = Чачак | држава_рођења = Кнежевина Србија | датум_смрти = 1. јун 1948.(1948-06-01) (81 год.) | место_смрти = Београд | држава_смрти = Југославија | отац = | мајка = | супружник = | деца = | држављанство = | народност = | вероисповест = | партија = Демократска странка]], [[Југословенска републиканска странка | супружник = | деца = | универзитет = | професија = | функција 1 = | избори 1 = | почетак функције 1 = | крај функције 1 = | претходник 1 = | наследник 1 = }} Јаков М. Продановић – Јаша (Чачак, 23. април 1867 — Београд, 1. јун 1948) је био српски политичар, публициста и књижевник.

Биографија

Рођен је 23. априла 1867. године. Матурирао је у Првој београдској гимназији, у генерацији са Јованом Цвијићем, Михаилом Петровићем Аласом и другим великанима, о чему је написан роман и снимљен ТВ-филм „Шешир професора Косте Вујића“.

Био је министар просвете у Влади Краљевине Србије, као члан Самосталне странке. Године 1910. као министар народне привреде спровео кроз Народну скупштину Закон о радњама, којим су створене радничке и друге коморе, и уведено заштитно радничко законодавство. Године 1919. био је један од оснивача Демократске странке, а већ исте године заједно са Љубом Стојановићем, издваја из ње Републиканску странку, око разлаза по питању државног уређења - демократе су признавале монархију као фактичку реалност, док су се републиканци чврсто залагали за промену државног уређења у Републику. Залагао се за федералистичко уређење и супротставио се диктатури краља Александра Карађорђевића.

Марта 1945. године изабран је за министра за Србију у Привременој влади Демократске Федеративне Југославије, а после је био потпредседник Владе Федеративне Народне Републике Југославије.

Године 1890. уређивао је „Народну мисао“; од 1903. до 1912. „Одјек“, од 1921. до 1923. „Гласник Професорског друштва“; писао је политичке брошуре, приредио две антологије народних песама и приповедака, целокупна дела Јована Јовановића Змаја, Јована Илића, Светислава Вуловића и Лазе Лазаревића. Био је члан оснивачког и редакционог одбора „Дела“ и „Српског књижевног гласника“ и сарађивао у свим знатнијим књижевним и политичким листовима.

Од фебруара 1936. био је дописни, а од 1948. године редовни члан Српске академије наука и уметности.

Умро је 1. јуна 1948. године.

Споменик Јаши Продановићу на Калемегдану.

Познатија дела

• Уставни развитак и уставне борбе у Србији
• Вук Караџић и Милош Обреновић
• Наши и страни
• Наша народна књижевност
• Историја политичких странак и струја у Србији

Литература

• Мала енциклопедија „Просвета“. Београд: „Просвета“. 1968. 

Спољашње везе

• Биографија на сајту САНУ