Октобарски манифест — разлика између измена
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{радови у току}} |
|||
[[Датотека:October_Manifesto_1.jpg|мини|Октобарски манифест у Листу Санктпетербуршког градоначелништва ([[18. октобар]] [[1905]])]] |
[[Датотека:October_Manifesto_1.jpg|мини|Октобарски манифест у Листу Санктпетербуршког градоначелништва ([[18. октобар]] [[1905]])]] |
||
'''Октобарски манифест''' или '''Октобарски проглас'''<ref>Пуни назив му је ''Манифест о побољшању државног поретка'' ({{Јез-рус|Манифест Об усовершенствовании государственного порядка}}).</ref> ({{Јез-рус|Октябрьский манифест}}) био је значајан законодавни акт којег је издао император [[Николај II Александрович]] као одговор на [[Руска револуција 1905.|Руску револуцију 1905.]] |
'''Октобарски манифест''' или '''Октобарски проглас'''<ref>Пуни назив му је ''Манифест о побољшању државног поретка'' ({{Јез-рус|Манифест Об усовершенствовании государственного порядка}}).</ref> ({{Јез-рус|Октябрьский манифест}}) био је значајан законодавни акт којег је издао император [[Николај II Александрович]] као одговор на [[Руска револуција 1905.|Руску револуцију 1905.]] |
Верзија на датум 7. октобар 2016. у 15:59
Октобарски манифест или Октобарски проглас[1] (рус. Октябрьский манифест) био је значајан законодавни акт којег је издао император Николај II Александрович као одговор на Руску револуцију 1905.
Манифест је обнародован 17. октобра 1905, а сачињен је по предлогу министра Сергеја Витеа.
Одредбе
Историјски значај Октобарског манифеста огледао се у томе што је император сверуски престао да буде једини законодавац. Законодавна власт је подијељена између императора и Државне думе.
Манифест се у основи састојао из три тачке. Прва тачка је предвиђала неотуђиве грађанске слободе на начелима неприкосновености личности и слободе савјести, говора, окупљања и удруживања. Друга тачка је предвиђала проширење бирачког права за већ расписане изборе за Државну думу, као и да ће се регулисање даљег изборног законодавства препустити новоустановљеном законодавном поретку. Трећа тачка је предвиђала да ниједан закон неће имати снагу без одоборења Државне думе, као и да ће народни представници имати могућност да надзиру извршну власт.
Наредне године, 23. априла 1906, темељно су промијењени Основни државни закони Руске Империје[2] на основу дотад три издата прогласа: о оснивању Државне думе, о побољшању државног поретка и о преуређењу Државног савјета. Тада су Основни државни закони фактички постали први руски устав.