Савиндан — разлика између измена
| Ред 36: | Ред 36: | ||
*''Ђорђе Рандељ: '''Светачник: славе и верски обичаји код Срба''', Љубитељи књиге, Нови Сад, 2006. '' |
*''Ђорђе Рандељ: '''Светачник: славе и верски обичаји код Срба''', Љубитељи књиге, Нови Сад, 2006. '' |
||
*''Милан Вуковић: '''Народни обичаји, веровања и пословице код Срба''', Београд, 1985. '' |
*''Милан Вуковић: '''Народни обичаји, веровања и пословице код Срба''', Београд, 1985. '' |
||
*[http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2002/01/27/srpski/PA02012602.shtml Живица Туцић: Славио се и у време ратова („Глас јавности“, 27. јануар 2002.)] |
|||
{{Српски празници}} |
{{Српски празници}} |
||
Верзија на датум 4. октобар 2007. у 10:40
Савиндан је празник Српске православне цркве који се слави 27. јануара (тј. 14. јануара по старом календару), којим се обележава успомена на светог Саву, принца династије Немањића, српског просветитеља и првог архиепоскопа српског.
Празник Савиндан је у црквеном календару уписан црвеним словима: Свети Сава, први архиепископ српски. Празник светог Саве је један од највећих храмовних и породичних празника у српском народу, светкују га многе занатлије а проглашен је и за школску славу.
Порекло празника
На овај дан, свети Сава је окончао свој живот и црква је установила да се овог дана обележава успомена на живот и дело светог Саве. Упокојио се у недељу 27. јануара 1235. године, у граду Трнову у Бугарској.
До процвата светосавског култа је дошло стварањем нове српске државе. Још почетком XIX века је спевана позната Химна светом Сави, а законом из 1840. године његов празник постаје општа школска слава у Србији. [1]
Народни обичаји и симболика
Нарочито ревносно Светог Саву празнују сточари из разних крајева. Попут светог Мрате и светог Аранђела, свети Сава се сматра вучјим пастиром. [2]
Многи српски народни обичаји око Светог Саве везани су за стоку и за страх од вукова. Пред Савиндан се није смела стока терати у шуму, из страха од вукова, јер би то за њу било погубно. Ових дана се ништа није смело радити са сечивом. Бритве нису отваране да би вуцима чељусти остале склопљене. А жене нису смеле ништа бојити у црвено да вуци не би клали стоку.
Да би умолили свеца да вукове окрене од њиховог стада, у многим крајевима се овај празник прославља врло свечано и пре њега се постило седам дана.
Постоји много српских народних веровања везаних за Савиндан, међу којима и то да ако на Светог Саву грми, десиће се важни догађаји у земљи.
Празник светог Саве
Свети Сава је установљен за школску славу одлуком Совјета Књажества Србског 2. јануара 1840. године, а на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја из Крагујевца. [3] У одлуци Попечитељског просвјештенија, представници државне и црквене власти прописали су да се свети Сава проглашава за патрона свих наших школа и да се од тада 14/27. јануара има у свим школама најсвечаније прослављати. [4] Празник се прослављао као школска слава све до 1945. године, када је укинут одлуком власти. После полувековне забране у комунистичком режиму, поново се наставило са прослављањем светог Саве као школског патрона.
Многе врсте занатлија из Србије су га сматрале својим патроном и узимале његов дан за еснафску славу. Светог Саву су за еснафску славу узеле занатлије ужари, мутавџије, опанчари, обућари и други.
Празничне песме за Савиндан:
Референце
Литература
- Мирјана Кандић: Свети Сава, Српске славе и обичаји, 10. део, Смедеревска седмица бр. 243, 24.1.2003.
- Миле Недељковић: Српски обичајни календар просте 1998. године, Српско наслеђе бр. 1
- Ђорђе Рандељ: Светачник: славе и верски обичаји код Срба, Љубитељи књиге, Нови Сад, 2006.
- Милан Вуковић: Народни обичаји, веровања и пословице код Срба, Београд, 1985.
- Живица Туцић: Славио се и у време ратова („Глас јавности“, 27. јануар 2002.)
