Боинг B-29 — разлика између измена

Боинг B-29
	Боинг B-29 „Супертврђава“.
Опште
Земља порекла	САД

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 23. октобар 2016. у 06:10

Боинг B-29 „Супертврђава“ (енгл. B-29 Superfortress) је био амерички тешки бомбардер из периода Другог свјетског рата. Први је бомбардер са кабином под притиском и једини авион који је бацио атомску бомбу у току ратних дејстава - на јапанске градове Хирошиму и Нагасаки.

Заједно са авионима B-24 Либерејтор и B-17 Летећа тврђава, чинили су главну снагу тешких бомбардера САД у Другом свјетском рату.

Производила га је фабрика Боинг од 1943. до 1946. Произведено је више од 3000 авиона B-29.

Развој

Пројектовање и израда Боинговог модела 345 су били један од највећих напора индустрије у току Другог свјетског рата. Почело је у марту 1938. са захтјевом за нови бомбардер са кабином под притиском и стајним трапом типа трицикл. У августу 1940. добијен је новац за 2 прототипа, а у јануару 1942. Америчко ратно ваздухопловство је наручило 14 предсеријских YБ-29 и 500 серијских авиона. Већ у фебруару група произвођача укључује Боинг, Бел, Норт Америкен и Фишер (Џенерал Моторс). До краја рата испоручено је 3.000 комада B-29 што је представљало изузетно достигнуће за то вријеме, пошто је израда B-29 тражила 5-6 пута више техничког напора него пређашњи бомбардери. Јачина мотора, тежина авиона, притисак кабине, даљински управљане куполе и системи авиона су представљали велике изазове.

У борби

Прва борбена мисија је била 58. винга 5. јуна 1944. У 1945. 20 бомбардерских група са Маријанских острва су слале и по 500 бомбардера B-29 одједном да нападају јапанске градове, углавном са запаљивим бомбама. Верзија B-29Ц је имала митраљезе уклоњене (осим репних) да повећа брзину, висину лета и носивост.

У току рата неколико B-29 је извршило слијетање у СССР, гдје су интернирани. Совјетска копија је добила назив Тупољев Ту-4 (Ту-70 транспортни авион) и кориштени су низ година у Совјетском и Кинеском ратном ваздухопловству.

Авион B-29 „Енола Геј“ је бацио и прву атомску бомбу на Хирошиму 6. августа 1945. Неколико дана касније, 9. августа, B-29 „Бокскар“ је бацио атомску бомбу на Нагасаки.

Послије рата је било 19 америчких варијанти B-29, уз додатне у РАФ-у којем су B-29 авиони испоручени послије Другог светског рата. У РАФ-у су добили име Вашингтон.

Б-29 су кориштени и у Корејском рату 1950-1953, испрва као дневни, а послије као ноћни бомбардери због великих губитака узрокованих противничким ловцима МиГ-15.

Карактеристике

Тешки бомбардер
Посада: 10-14
Први лет прототипа: 21. септембар 1942.
Уведен у употребу: јули 1943.
Крај испорука: мај 1946.
Произвођач: Боинг (Boeing)
Димензије
Дужина: 30.2 m
Размах: 43.05 m
Висина: 8.46 m
Површина крила: ? m²
Масе
Празан: 33795 Kg
Оптерећен: 61240 Kg
Максимална полетна маса: 78540 Kg
Погонска група
Мотори: четири, Рајт-3350-23 Дуплекс Сајклон (Duplex Cyclone) снаге по 2200 КС сваки

Перформансе

Максимална брзина: 575 Km/h на 9144 m
Крстарећа брзина: 467 Km/h
Радијус дејства: 5230 Km са теретом бомби 4540 kg
Оперативни плафон: 10973 m
Брзина уздизања: до 7620 m за 43 мин

Наоружање

Стрељачко: 10 митраљеза 12.7 mm Браунинг (Browning) у 5 купола. Репна купола је понекад имала и топ калибра 20 mm.
Бомбе: највише до 9072 kg

Референце

Литература

Gunston, Bill (1999). The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II. Salamander Books. стр. 344—345. ISBN 9781840650921.
Chant, Christopher (1977). „Boeing B-29 Superfortress”. Drugi svjetski rat - Avioni (на језику: (језик: српски)). Zagreb: Alfa. стр. 120—121.

Спољашње везе

@@ Ред 48: / Ред 48: @@
 == Развој ==
-Пројектовање и израда Боинговог модела 345 су били један од највећих напора индустрије у току Другог свјетског рата. Почело је у марту 1938. са захтјевом за нови бомбардер са кабином под притиском и стајним трапом типа трицикл. У августу 1940. добијен је новац за 2 прототипа, а у јануару 1942. [[Америчко ратно ваздухопловство|РВ САД]] (-{USAF}-) наручује 14 предсеријских -{Y}-Б-29 и 500 серијских авиона. Већ у фебруару група произвођача укључује Боинг, [[Бел (Немачка)|Бел]], [[Норт Америкен]] и Фишер ([[Dženeral motors|Џенерал Моторс]]). До краја рата испоручено је 3.000 комада B-29 што је представљало изузетно достигнуће за то вријеме, пошто је израда B-29 тражила 5-6 пута више техничког напора него пређашњи бомбардери. Јачина мотора, тежина авиона, притисак кабине, даљински управљане куполе и системи авиона су представљали велике изазове.
+Пројектовање и израда Боинговог модела 345 су били један од највећих напора индустрије у току Другог свјетског рата. Почело је у марту 1938. са захтјевом за нови бомбардер са кабином под притиском и стајним трапом типа трицикл. У августу 1940. добијен је новац за 2 прототипа, а у јануару 1942. [[Америчко ратно ваздухопловство]] је наручило 14 предсеријских -{Y}-Б-29 и 500 серијских авиона. Већ у фебруару група произвођача укључује Боинг, [[Бел|Бел]], [[Норт Америкен]] и Фишер ([[Dženeral motors|Џенерал Моторс]]). До краја рата испоручено је 3.000 комада B-29 што је представљало изузетно достигнуће за то вријеме, пошто је израда B-29 тражила 5-6 пута више техничког напора него пређашњи бомбардери. Јачина мотора, тежина авиона, притисак кабине, даљински управљане куполе и системи авиона су представљали велике изазове.
 == У борби ==