Александер Дупчек — разлика између измена
м ciscenje |
м popunjavanje kutijice |
||
Ред 16: | Ред 16: | ||
| супружник = |
| супружник = |
||
| деца = |
| деца = |
||
| универзитет = |
| универзитет = |
||
| професија = |
| професија = |
||
| функција 1 = |
| функција 1 = |
Верзија на датум 24. октобар 2016. у 09:47
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Александер Дупчек | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 27. новембар 1921. |
Место рођења | Ухровец, Чехословачка |
Датум смрти | 7. новембар 1992.70 год.) ( |
Место смрти | Праг, Чехословачка |
Политичка каријера | |
Политичка странка | Комунистичка партија Чехословачке |
Александер Дупчек (слч. Alexander Dubček /ˈalɛksandɛr ˈduptʃɛk/, 27. новембар 1921. Ухровец – 7. новембар 1992. Праг) био је словачки комунистички политичар, главна личност Прашког пролећа 1968. године.
Биографија
Родио се 1921. године у истој кући као и Људовит Штур у згради месне школе. Његов отац Штефан Дупчек био је столар и неколико година је радио у САД где је постао уверени комуниста. Млади Александер Дупчек је 1925. године отишао са својим родитељина у совјетски Киргистан и на овај начин је Дупчекова породица живела у Совјетском Савезу и САД. 1938. године су се Дупчекови преселили у Словачку да би Александер Дупчек следеће године ступио у тада илегалну Комунистичку партију Словачке.
Изучио је занат машинског бравара и радио у Дубици над Вахом а 1944. године је учествовао у Словачком народном устанку. После рата је деловао на различитим политичким функцијама у Тренчину и Бањској Бистрици. Како је одлично говорио руски био је упућен у Москву да тамо студира политичке науке. Од 1962. године је вршио функцију секретара обласног одбора Комунистичке партије Чехословачке у Братислави. Сукобио се 1967. године са председником Чехословачке Антонином Новотним који није био популаран и ово је резултовало у његовом избору за првог секретара централног комитета Комуниста Чехословачке и овај је процес назван Прашко пролеће.
Водећи политичари Совјетском Савезу су пратили процесе у ЧССР-и са великим незадовољством и бојали су се слабљења позиција Источног социјалистичког блока на међународној сцени и пошто чехословачки реформисти нису добили поверење совијетских савезника ови су почетком јула активно радили на припремању војног удара против ЧССР-е.
Здружена војска пет држава Варшавског пакта напала је и заузела ЧССР током ноћи са 20. августа на 21. август, а Александер Дупчек и друге вође Прашког пролећа одведени су у Москву.
Упркос поразу Дупчек се није повукао са своје функције добровољно, ни у време када се спалио Јан Палах ни у време других манифестација против присутности окупационе војске у ЧССР-и. Александра Дупчека је у његовој функцији заменио Густав Хусак. У априлу 1969. године он је опозван са функције. Кратко је радио као амбасадор у Турској а затим је био 1970. године избачен из Комунистичке партије Словачке повукао се из јавног живота и радио је за једно шумарско предузеће из Братиславе.
После Плишане револуције у годинама 1989. – 1992. године се враћа полако у политику и 1989. године се о њему размишљало као о председнику Чехословачке. Када су се лидери Плишане револуције договорили да председник буде Вацлав Хавел, Дупчек се (према Федору Галу) од жалости расплакао. 1992. године је доживео саобраћајну несрећу и био хоспитализован на Прашкој болници на Хомолци где је и умро 7. новембра 1992. године а сахрањен је на гробљу Славичкове удољије у Братислави.
Одликовања
1995. године му је председник Михал Ковач доделио држевно одликовање реда Људовита Штура I. разреда. Ин мемориам.
Извори
- Чланак је делом или у потпуности написан према истоименом чланку објављеном у словачкој Википедији
Спољашње везе
- http://www.czsk.net/svet/clanky/svet/cesicar.html
- http://www.sds.cz/view.php?cisloclanku=2005010802
- http://www.rsi.sk/slo/slovacivosvete/kirgizsko/kirgizsko.html
- http://www.czsk.net/svet/clanky/kultura/dubcekkirgiz.html
- Místo Alexandra Dubčeka v československých dějinách I.
- Místo Alexandra Dubčeka v československých dějinách II.
- Památník na 88. kilometru dálnice D1 - odkaz Mapy
- Další informace o smrti
- Byl na Dubčeka spáchán teroristický útok? Článek od tehdejšího přimáře chirurgického oddělení humpolecké nemocnice
- Životopis na Lidovkách
- Další informace o smrti