Градина (часопис) — разлика између измена
Историја |
|||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Друго значење3|Градина}} |
{{Друго значење3|Градина}} |
||
| ⚫ | |||
'''Градина''' је часопис за књижевност, уметност и културу. Излази у [[Ниш]]у, првобитно у периоду од [[1900]]-[[1901]]. године, а обновљен је [[1966]]. године. |
'''Градина''' је часопис за књижевност, уметност и културу. Излази у [[Ниш]]у, првобитно у периоду од [[1900]]-[[1901]]. године, а обновљен је [[1966]]. године. |
||
== Историја == |
|||
| ⚫ | |||
Први број појавио се у Нишу, јануара 1900. године (уредник професор [[Милан Банић]], чланови Уредништва професори [[Јеремија Живановић]] - главни сарадник, [[Тодор Коблишка]], [[Милан Костић]] и [[Светозар Обрадовић]] - власник). Као петнаестодневни часопис ''за забаву, поуку и књижевну критику'' стара [[Градина (часопис)|Градина]] је излазила до октобра [[1901]]. године (последња свеска је двоброј 35 - 36). У њој су сарађивали и познати писци, међу којима су [[Алекса Шантић]], [[Борисав Станковић]], [[Светозар Ћоровић]], [[Симо Матавуљ]], [[Тадија Костић]] и други из многих крајева тадашње земље.<ref>Pejčić, Jovan (1996), ''Gradina 1900–1901. U kontekstu srpske književne periodikena prelomu vekova'', Gradina 31(11/12): 37–46.</ref> |
Први број појавио се у Нишу, јануара 1900. године (уредник професор [[Милан Банић]], чланови Уредништва професори [[Јеремија Живановић]] - главни сарадник, [[Тодор Коблишка]], [[Милан Костић]] и [[Светозар Обрадовић]] - власник). Као петнаестодневни часопис ''за забаву, поуку и књижевну критику'' стара [[Градина (часопис)|Градина]] је излазила до октобра [[1901]]. године (последња свеска је двоброј 35 - 36). У њој су сарађивали и познати писци, међу којима су [[Алекса Шантић]], [[Борисав Станковић]], [[Светозар Ћоровић]], [[Симо Матавуљ]], [[Тадија Костић]] и други из многих крајева тадашње земље.<ref>Pejčić, Jovan (1996), ''Gradina 1900–1901. U kontekstu srpske književne periodikena prelomu vekova'', Gradina 31(11/12): 37–46.</ref> |
||
Верзија на датум 26. октобар 2016. у 11:49
Градина је часопис за књижевност, уметност и културу. Излази у Нишу, првобитно у периоду од 1900-1901. године, а обновљен је 1966. године.
Историја
Први број појавио се у Нишу, јануара 1900. године (уредник професор Милан Банић, чланови Уредништва професори Јеремија Живановић - главни сарадник, Тодор Коблишка, Милан Костић и Светозар Обрадовић - власник). Као петнаестодневни часопис за забаву, поуку и књижевну критику стара Градина је излазила до октобра 1901. године (последња свеска је двоброј 35 - 36). У њој су сарађивали и познати писци, међу којима су Алекса Шантић, Борисав Станковић, Светозар Ћоровић, Симо Матавуљ, Тадија Костић и други из многих крајева тадашње земље.[1]
Садашња Градина обновљена је октобра 1966. године. Од тада до данас излази редовно (с прекидом 2002. године). Од 2003. године Скупштина града Ниша одређује Нишки културни центар за новог издавача, а часопис креће с Новом серијом свезака.[2]
Издавачи
- 1900-1901 Власник Светозар Обрадовић, нишки професор
- 1966-1972 Културно-просветна заједница општине Ниш
- 1972-1999 Издавачка установа „Градина"
- 1999-2002 Издавачко предузеће „Градина“ и Нишки културни центар (извршни издавач)
- 2002 Часопис није штампан
- 2003- Нишки културни центар
Досадашњи главни уредници
- Милан Банић, Јеремија Живановић (1900—1901)
- Драгољуб Јанковић, Добривоје Јевтић, Никола Мељаницки (1966—1968)
- Добривоје Јевтић (1968—1972)
- Веселин Илић (1972—1973)
- Зоран Милић, Лука Прошић (1973—1974)
- Љубисав Станојевић (1974—1978)
- Саша Хаџи Танчић (1978—1989)
- Горан Станковић (1989—2000)
- Зоран Пешић Сигма (2000-)
Награда часопису
- 2010 Плакета „СЕРГИЈЕ ЛАЈКОВИЋ“ за изузетан допринос у афирмацији књижевног стваралаштва, од Културног центра града Зајечара
- 2012 „Светосавски печат“ за фототипско издање ГРАДИНА 1900-1901, од Светосавског сајма књига у Нишу
- 2012 „Стари Ниш“ за неговање и афирмацију књижевне традиције и баштине Ниша, од Светосавског сајма књига у Нишу
Награда часописа
Часопис је додељивао награду за најбољи књижевни часопис именом једног од њених оснивача и првог уредника, значајне личности српске књижевности и културе, Јеремија Живановић:
- 1996. — Летопис Матице српске, Нови Сад.
- 1997. — Књижевност (часопис), Београд.
- 1998. — Писмо (часопис), Земун..
- 2000. — Свеске, Панчево.