Универзитет Фридрих Шилер — разлика између измена

Координате: 50° 55′ 42″ N 11° 34′ 56″ E / 50.92833° С; 11.58222° И / 50.92833; 11.58222
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 14: Ред 14:
* [[Кристијан Волф]]
* [[Кристијан Волф]]
* [[Рудолф Карнап]]
* [[Рудолф Карнап]]
* [[Карл Корш]] (докторат „summa cum laude superato“, 1991)
* [[Карл Корш]] (докторат „summa cum laude superato“)
* [[Георг Фридрих Кројцер]]
* [[Георг Фридрих Кројцер]]
* [[Аксел Оксенстиерна]]
* [[Аксел Оксенстиерна]]

Верзија на датум 17. новембар 2016. у 09:50

Лого Универзитета у Јени

Универзитет Фридрих Шилер у Јени (нем. Friedrich-Schiller-Universität Jena), је јавни истраживачки универзитет који се налази у Јени, Тирингија, Немачка. Универзитет је основан 1558. и спада у десет најстаријих универзитета у Немачкој. Године 1934. [1], добио је име по Фридриху Шилеру који је био професор историје у доба када је Јена привукла неке од најутицајнијих умова на прелазу у 19. век. Са Карлом Леонардом Рајнолдом, Ј. Г. Фихтеом, Г. В. Ф. Хегелом, Ф. В. Ј. Шелингом и Фридрихом фон Шлегелом у наставном кадру, Универзитет у Јени је био средиште настанка немачког идеализма и раног романтицизма. Универзитет је дао шест добитника Нобелове награде, укључујући Херберта Кремера, добитника Нобелове награде за физику 2000. године, а у његове славне докторанде убрајају се Готфрид Лајбниц, Карл Маркс и Артур Шопенхауер. Хегел је у Јени хабилитовао са својих дванаест теза 1801. Универзитет су похађали књижевници као што су Фридрих Хелдерлин и Новалис, а привукао је и имена као што су Гете и Бизмарк. Овде су студирали и славни филозофи двадесетог века, попут Карла Корша, Рудолфа Карнапа и Готлоба Фрегеа, док је Ернст Хекел као професор биологије и зоологије у Јени засновао екологију као науку. Ова високошколска институција је 1823. доделила звање почасног доктора наука Вуку Стефановићу Караџићу.

Попут самог града Јене и универзитет је претрпео значајна разарања у току Другог светског рата, али никада није прекинуо континуирани рад. Једно време је био центар изучавања дијалектичког материјализма. Након завршетка Хладног рата и поновног уједињења Немачке, универзитет је доживео поновни процват након значајних улагања, како од стране савезне Владе, тако и од стране компаније Карл Цајс, светског лидера у оптичкој индустрији, чији се центар налази у Јени. Универзитет тесно сарађује са четири Макс Планк истраживачка института смештена у граду. Данас је члан Коимбра групе, мреже најстаријих и најпрестижнијих европских универзитета.

Године 2009. Универзитет у Јени (латински:Universitas Litterarum Jenensis) је имао око 21.000 студената и 340 професора, што га чини једним од највећих немачких универзитета. Тренутни ректор, Валтер Розентал, је 318. ректор у историји универзитета.


Алумни

Референце

  1. ^ Friedrich-Schiller-Universität Jena, Приступљено 27. 4. 2013.

Литература

  • Јавно власништво Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништвуChisholm, Hugh, ур. (1911). Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Литература

  • Mayhew, Henry (1864): German Life and Manners as Seen in Saxony at the Present Day: With an Account of Village Life - Town Life - Fashionable Life - Domestic Life - Married Life - School and University Life, &c., of Germany at the Present Time: Illustrated with Songs and Pictures of the Student Customs at the University of Jena. In Two Volumes. London [Vol. II, Section VII, Chapter VI-XI: Student Life at Jena].

Спољашње везе

50° 55′ 42″ N 11° 34′ 56″ E / 50.92833° С; 11.58222° И / 50.92833; 11.58222