Јован Симонов Пламенац

Јован Симонов Пламенац
Датотека:Јован Пламенац.jpg
Лични подаци
Датум рођења	1873.
Датум смрти	1944.
Политичка каријера
Политичка странка	Права народна странка
Мандати Председник Министарског савјета Министар унутрашњих послова

Јован Симонов Пламенац (1873 — 1944), је био црногорски политичар и сердар.

Пламенац је своју политичку каријеру започео као један од истакнутих вођа Праве народне странке у Кнежевини Црној Гори. Био је чврсти присталица кнеза Николе Петровић Његоша, који се прогласио краљем 1910. После тајног одласка краља Николе за послије инвазије Централних сила у Првом свјетском рату, Пламенац је нападао краља.

Послије рата, Пламенац је постао један од вођа зеленаша и главни протагониста Божићне побуне 1919. уперене против уједињења Црне Горе са Србијом и потоњег образовања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Након бекства у Италију на почетку неуспјеле побуне, Пламенац је постао предсједник црногорске владе у егзилу. На том мјесту је заповиједао избјеглим зеленашима који су се обучавали у граду Гаета уз италијанску помоћ прије него што су потајно превезени преко Јадранског мора назад у Црну Гору гдје се наставила герилска активност ниског интензитета чак и послије неуспјешне побуне. Пламенац је такође покушао да придобије страну подршку противљењу своје организације новоонованој југословенској држави, али је по том питању мало успио.

До средине 1920. Пламенац је начинио потпуни преокрет, одлучивши да постигне споразум са властима Краљевине СХС, које су му дозволиле да се врати кући. Пламенац је постао члан централистичке Народне радикалне странке Николе Пашића.

Пламенац је свој живот окончао као колаборациониста у Другом свјетском рату.

Види још

• Црногорске Владе у егзилу 1916-1922. године

Спољашње везе

• О министрима иностраних дела Црне Горе