Дивља гуска — разлика између измена

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
нема резимеа измене
м
== Опис ==
Дивља гуска је највећа гуска у роду [[Anser]] али је лакше грађена и више агилна од свог припитомљеног ''рођака'' [[A. a. domesticus]]-а. Има кружно, масивно тело са дугим и танким вратом и велику [[глава|главу]] и [[кљун]]. Ноге су јој ружичасте, кљун наранџаст са белим или браон врхом.<ref name="Madge">{{harvnb|Madge|Burn|1988|pp=140–141}}</ref> Дужина јој се креће од 74 до 91 cm, крило од 41.2 до 48 cm, [[реп]] од 6.2 до 6.9 cm, кљун од 6.4 до 6.9 cm, тежина од 2.16 до 4.56 kg (просек 3.3 kg) а распон крила од 147 до 180 cm.<ref name="CRC">{{harvnb|Dunning|1992}}</ref><ref>{{harvnb|Ogilvie|Young|2004}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.oiseaux-birds.com/card-greylag-goose.html|accessdate=17 October 2011|title=Greylag Goose|work=oiseaux-birds.com}}</ref> Мужјаци су већи од женки, [[полни диморфизам]] је изражени у источној подврсти.<ref name="Madge"/> Перје гуске је сиво браон боје, глава је тамна, груди и стомак су бледи са црним тачкама.
 
== Распрострањеност и станиште ==
Ова врста има [[Палеоарктичка зона|палеоартичку распрострањеност]]. Паре се у Исланду, Норвешкој, Шведској, Финској, балтичким државама, северној Русији, Пољској, источној Мађарској и Румунији. Такође се паре локално у Великој Британији, Данској, Немачкој, Аустрији, Чешкој, Словачкој и Македонији. Источна врста се простире целом дужином азијског континента.{{sfn|Witherby|1943|pages=149–186}} Европске гуске [[Сеоба птица|мигрирају]] ка [[медитеран]]у и северној [[Африка|Африци]] док азијске ка [[Белуџистан]]у, Азербејџану, Ирану, Пакистану, северној Индији, Бангладешу.{{sfn|Witherby|1943|pages=149–186}}
 
== Референце ==

Мени за навигацију