Дивља гуска — разлика између измена
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 37: | Ред 37: | ||
== Опис == |
== Опис == |
||
Дивља гуска је највећа гуска у роду [[Anser]] али је лакше грађена и више агилна од свог припитомљеног ''рођака'' [[A. a. domesticus]]-а. Има кружно, масивно тело са дугим и танким вратом и велику [[глава|главу]] и [[кљун]]. Ноге су јој ружичасте, кљун наранџаст са белим или браон врхом.<ref name="Madge">{{harvnb|Madge|Burn|1988|pp=140–141}}</ref> Дужина јој се креће од 74 до 91 cm, крило од 41.2 до 48 cm, [[реп]] од 6.2 до 6.9 cm, кљун од 6.4 до 6.9 cm, тежина од 2.16 до 4.56 kg (просек 3.3 kg) а распон крила од 147 до 180 cm.<ref name="CRC">{{harvnb|Dunning|1992}}</ref><ref>{{harvnb|Ogilvie|Young|2004}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.oiseaux-birds.com/card-greylag-goose.html|accessdate=17 October 2011|title=Greylag Goose|work=oiseaux-birds.com}}</ref> Мужјаци су већи од женки, [[полни диморфизам]] је изражени у источној подврсти.<ref name="Madge"/> Перје гуске је сиво браон боје, глава је тамна, груди и стомак су бледи са црним тачкама. |
Дивља гуска је највећа гуска у роду [[Anser]] али је лакше грађена и више агилна од свог припитомљеног ''рођака'' [[A. a. domesticus]]-а. Има кружно, масивно тело са дугим и танким вратом и велику [[глава|главу]] и [[кљун]]. Ноге су јој ружичасте, кљун наранџаст са белим или браон врхом.<ref name="Madge">{{harvnb|Madge|Burn|1988|pp=140–141}}</ref> Дужина јој се креће од 74 до 91 cm, крило од 41.2 до 48 cm, [[реп]] од 6.2 до 6.9 cm, кљун од 6.4 до 6.9 cm, тежина од 2.16 до 4.56 kg (просек 3.3 kg) а распон крила од 147 до 180 cm.<ref name="CRC">{{harvnb|Dunning|1992}}</ref><ref>{{harvnb|Ogilvie|Young|2004}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.oiseaux-birds.com/card-greylag-goose.html|accessdate=17 October 2011|title=Greylag Goose|work=oiseaux-birds.com}}</ref> Мужјаци су већи од женки, [[полни диморфизам]] је изражени у источној подврсти.<ref name="Madge"/> Перје гуске је сиво браон боје, глава је тамна, груди и стомак су бледи са црним тачкама. |
||
== Распрострањеност и станиште == |
|||
Ова врста има [[Палеоарктичка зона|палеоартичку распрострањеност]]. Паре се у Исланду, Норвешкој, Шведској, Финској, балтичким државама, северној Русији, Пољској, источној Мађарској и Румунији. Такође се паре локално у Великој Британији, Данској, Немачкој, Аустрији, Чешкој, Словачкој и Македонији. Источна врста се простире целом дужином азијског континента.{{sfn|Witherby|1943|pages=149–186}} Европске гуске [[Сеоба птица|мигрирају]] ка [[медитеран]]у и северној [[Африка|Африци]] док азијске ка [[Белуџистан]]у, Азербејџану, Ирану, Пакистану, северној Индији, Бангладешу.{{sfn|Witherby|1943|pages=149–186}} |
|||
== Референце == |
== Референце == |
||
Верзија на датум 18. новембар 2016. у 22:07
| Дивља гуска | |
|---|---|
| |
| Anser anser | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Племе: | |
| Род: | |
| Врста: | A. anser
|
| Биномно име | |
| Anser anser | |
| Подврсте | |
| |
| |
| зелена: парење, наранџаста: презимљавање | |
| Синоними | |
|
Anas anser Linnaeus, 1758 | |
Дивља гуска (лат. Anser anser) је птица из породице Anatidae. Крзно јој је сиве и беле боје, кљун и ноге наранџасте боје. У питању је велика гуска, дужина јој се креће од 74-91 cm, просечно тежи 3.3 kg. Широко је распрострањена (од Исланда па све до Владивостока) а презимљује у јужној Азији. Предак је домаће гуске.[2]
Дивље гуске се гнезде око мочвара, језера и обалских острва. У гнезда полажу 3-5 јаја, женка лежи на јајима стим што се оба родитеља брину о младунчадима. Младунчад се одвајају од родитеља након годину дана. Зиму проводе близу водених станишта као што су ушћа, мочваре и поплављена поља, хране се травом и често и пољопривредним усевима.
Таксономија
Дивља гуска је члан породице Anatidae. Карл фон Лине је први забележио и описао ову гуску 1758, две године касније француски зоолог Матурја Жак Барисон (франц. Mathurin Jacques Brisson) премешта је у нови род Anser. Постоје две признате подврсте: западна подврста A. a. anser (пари се на Исланду северној и централној Европи) и источна подврста A. a. rubrirostris (пари се у Румунији, Турској, Русији и северној Кини). Дивља гуска се понекад укршта са другим врстама гуски као нпр. белоликом гуском и канадском гуском и ретко са црвенокљуним лабудом.[3] Дивља гуска је једна од првих животиња које је човек припитомио, то се десило бар пре 3000 година у старом Египту, латински назив припитомљене врсте A. a. domesticus.[4] Пошто је домаћа гуска подврста дивље могу се без проблема укрштати а њихово потомство има особине и једне и друге врсте.[5]
Опис
Дивља гуска је највећа гуска у роду Anser али је лакше грађена и више агилна од свог припитомљеног рођака A. a. domesticus-а. Има кружно, масивно тело са дугим и танким вратом и велику главу и кљун. Ноге су јој ружичасте, кљун наранџаст са белим или браон врхом.[6] Дужина јој се креће од 74 до 91 cm, крило од 41.2 до 48 cm, реп од 6.2 до 6.9 cm, кљун од 6.4 до 6.9 cm, тежина од 2.16 до 4.56 kg (просек 3.3 kg) а распон крила од 147 до 180 cm.[7][8][9] Мужјаци су већи од женки, полни диморфизам је изражени у источној подврсти.[6] Перје гуске је сиво браон боје, глава је тамна, груди и стомак су бледи са црним тачкама.
Распрострањеност и станиште
Ова врста има палеоартичку распрострањеност. Паре се у Исланду, Норвешкој, Шведској, Финској, балтичким државама, северној Русији, Пољској, источној Мађарској и Румунији. Такође се паре локално у Великој Британији, Данској, Немачкој, Аустрији, Чешкој, Словачкој и Македонији. Источна врста се простире целом дужином азијског континента.[10] Европске гуске мигрирају ка медитерану и северној Африци док азијске ка Белуџистану, Азербејџану, Ирану, Пакистану, северној Индији, Бангладешу.[10]
Референце
- ^ BirdLife International (2012). „Anser anser”. IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2012: e.T22679889A40116131. doi:10.2305/IUCN.UK.2012-1.RLTS.T22679889A40116131.en. Приступљено 29. 8. 2016.
- ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 48. ISBN 978-1-4081-2501-4.
- ^ Carboneras, Kirwan & Garcia 2014.
- ^ Hugo, Susanne (2002). „Chapter 1: Origins and Breeds of Domestic Geese”. Ур.: Buckland, Roger; Guy, Gérard. Geese: the underestimated species. FAO Agriculture Department. ISSN 0254-6019.
- ^ „Domestic Geese”. British Waterfowl Association. Приступљено 2. 6. 2016.
- ^ а б Madge & Burn 1988, стр. 140–141
- ^ Dunning 1992
- ^ Ogilvie & Young 2004
- ^ „Greylag Goose”. oiseaux-birds.com. Приступљено 17. 10. 2011.
- ^ а б Witherby 1943, стр. 149–186.
Спољашње везе
- „Дивља гуска”. Internet Bird Collection.
- Дивља гуска фото галерија на VIREO (Drexel University)
- Интерактивна мапа на IUCN Red List maps