Јекатеринбург — разлика између измена

Уреди везе
Координате: 56° 50′ 00″ С; 60° 43′ 00″ И / 56.833333° С; 60.716667° И / 56.833333; 60.716667
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ciscenje
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 118: Ред 118:
{{reflist}}
{{reflist}}


⚫
== Спољашње везе ==
⚫
{{портал|Русија}}
⚫
{{Commonscat|Yekaterinburg}}
⚫
* {{званични сајт|http://www.ekburg.ru/}}
⚫
* [http://www.1723.ru/ Сајт о Јекатеринбургу]
⚫
* [http://www.e1.ru/ Портал Јекатеринбурга]
⚫
* [http://www.politika.rs/scc/clanak/361957/Poruseni-hramovi-Jekaterinburga-1 Порушени храмови Јекатеринбурга (1. део),] ([http://www.politika.rs/scc/clanak/362263/Poruseni-hramovi-Jekaterinburga-2 2. део]), приступљено 3. септембра 2016.
== Географија ==
== Географија ==
{{...}}
{{...}}
Ред 138: Ред 131:
=== Саобраћај ===
=== Саобраћај ===
{{...}}
{{...}}
⚫
== Спољашње везе ==
⚫
{{портал|Русија}}
⚫
{{Commonscat|Yekaterinburg}}
⚫
* {{званични сајт|http://www.ekburg.ru/}}
⚫
* [http://www.1723.ru/ Сајт о Јекатеринбургу]
⚫
* [http://www.e1.ru/ Портал Јекатеринбурга]
⚫
* [http://www.politika.rs/scc/clanak/361957/Poruseni-hramovi-Jekaterinburga-1 Порушени храмови Јекатеринбурга (1. део),] ([http://www.politika.rs/scc/clanak/362263/Poruseni-hramovi-Jekaterinburga-2 2. део]), приступљено 3. септембра 2016.


[[Категорија:Градови у Свердловској области]]
[[Категорија:Градови у Свердловској области]]

Верзија на датум 27. новембар 2016. у 07:50

„Свердловск” преусмерава овде. Уколико сте тражили град у Украјини, погледајте Свердловск (Украјина).
Јекатеринбург
Екатеринбург
Административни подаци
Држава Русија
ОбластСвердловска област
Основан1723 год|в 1723 году
Статус града1796
Становништво
Становништво‍
 — 2010.1.350.136
Агломерација2 050.000
Географске карактеристике
Координате56° 50′ 00″ С; 60° 43′ 00″ И / 56.833333° С; 60.716667° И / 56.833333; 60.716667
Временска зонаUTC+6
Апс. висина270 m
Површина487[1]/491[2]/495[3] km2
Јекатеринбург на карти Русије
Јекатеринбург
Јекатеринбург
Јекатеринбург на карти Русије
Остали подаци
ГрадоначелникЕвгениј Ројзман
Веб-сајт
ekburg.ru

Јекатеринбург (рус. Екатеринбу́рг) је град у централној Русији и административно средиште Свердловске области. Смештен је на источној страни Уралског планинског ланца. Главни је индустријски и културни центар Уралске федералне области. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 1.350.136 становника, чиме је Јекатеринбург четврти град по величини у Русији. У периоду између 1924. и 1991. био познат као Свердловск (Свердло́вск) према бољшевичком лидеру Јакову Свердлову.

Географија

Обала реке у Јекатеринбургу

Јекатеринбург је смештен на азијској страни планине Урал. У близини града пролази граница Европе и Азије, те се Екатеринбург сматра повезницом двају континената. Кроз град тече река Исет. У околини има много језера и расте густа зимзелена шума тајга. Језера Шарташ и Шувакиш улазе у простор града. Клима је континентална снежно-шумска, с кратким и благим летима и дугим јаким зимама у којима температура падне испод -45 °C.

Урал је врло богат рудама (посебно угљемом и железном рудом). Рударство је темељ развоја индустрије у граду. Јекатеринбург је највећи град на Уралу и значајно цестовно и жељезничко чвориште. У Јекатринбургу Транссибирска железница улази у Азију.

Клима

Клима Јекатеринбурга
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 5,6
(42,1) 		9,4
(48,9) 		17,3
(63,1) 		28,8
(83,8) 		33,4
(92,1) 		35,6
(96,1) 		38,8
(101,8) 		37,2
(99) 		31,9
(89,4) 		24,7
(76,5) 		13,5
(56,3) 		8,6
(47,5) 		38,8
(101,8)
Средњи максимум, °C (°F) −10,0
(14) 		−7,3
(18,9) 		0,6
(33,1) 		9,8
(49,6) 		17,3
(63,1) 		22,9
(73,2) 		24,0
(75,2) 		20,5
(68,9) 		14,2
(57,6) 		5,9
(42,6) 		−3,1
(26,4) 		−7,5
(18,5) 		7,4
(45,3)
Просек, °C (°F) −13,6
(7,5) 		−11,6
(11,1) 		−4,2
(24,4) 		4,4
(39,9) 		11,1
(52) 		16,9
(62,4) 		18,5
(65,3) 		15,3
(59,5) 		9,5
(49,1) 		2,4
(36,3) 		−6,3
(20,7) 		−10,7
(12,7) 		2,7
(36,9)
Средњи минимум, °C (°F) −16,8
(1,8) 		−15,2
(4,6) 		−8,2
(17,2) 		0,0
(32) 		5,8
(42,4) 		11,7
(53,1) 		14,0
(57,2) 		11,2
(52,2) 		6,0
(42,8) 		−0,3
(31,5) 		−9,0
(15,8) 		−13,6
(7,5) 		−1,1
(30)
Апсолутни минимум, °C (°F) −43,7
(−46,7) 		−42,4
(−44,3) 		−39,2
(−38,6) 		−21,8
(−7,2) 		−13,5
(7,7) 		−5,3
(22,5) 		1,5
(34,7) 		−1,0
(30,2) 		−9,0
(15,8) 		−26,6
(−15,9) 		−39,2
(−38,6) 		−46,7
(−52,1) 		−46,7
(−52,1)
Количина падавина, mm (in) 23
(9,1) 		19
(7,5) 		16
(6,3) 		28
(11) 		44
(17,3) 		74
(29,1) 		81
(31,9) 		66
(26) 		53
(20,9) 		40
(15,7) 		31
(12,2) 		23
(9,1) 		498
(196,1)
Извор: Погода и климат

Историја града

Градска кућа
Драмско позориште Јекатеринбурга

Град је основао Василиј Татишчев 1721. и назвао га је по светој Катарини, имењакињи жене Петра Великог краљици Катарини I. Међутим за званичан датум оснивања града се узима 18. новембар 1723.

Црква на крви стоји поред куће Иптајева, где је убијена царска породица Романових.

Убрзо након руске револуције 17. јула 1918, цар Николај II Романов, Александра, и њихова деца Олга, Татјана, Марија, Анастазија и царевић Алексеј убијени су у Ипатијевој кући у овом граду од стране бољшевика. Борис Јељцин (први председник Руске Федерације) је 1977. наредио да се уништи ова кућа. На њеном месту је после пада комунизма изграђена црква.

Двадесетих година XX века, Јекатеринбург је постао велики индустријски центар Русије. Тада је изграђен и Уралмаш, који је постао највећа фабрики тешке машинерије у Европи.

Током Другог светског рата, многе фабрике су премештене у Јекатеринбург из зараћених крајева углавном из Москве, и ту су и остајале након завршетка рата.

Шездесетих година за време Хрушчовљеве владе, изграђене су многе петоспратне грађевине по целом граду. Већина је и данас ту у Кировскију и Чкаловскију, и другим четвртима града.

У плану је и изградња комерцијалног центра Јекатеринбург-Сити.

Становништво

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 1.350.136 становника, 56.599 (4,38%) више него 2002.

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.
423.302778.6021.025.0451.211.1721.364.6211.293.537[4]1.349.772

Градови побратими

Види још

Референце

  1. ^ Екатеринбург. Панорама недели. Выпуск 16 (24-30 мая 2010 года)
  2. ^ Основные положения Генерального плана муниципального образования «город Екатеринбург»
  3. ^ Стратегический план развития Екатеринбурга до 2015 года. Раздел II. Исходные конкурентные возможности Екатеринбурга. Внутренние факторы развития города.
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Географија


Историја


Привреда

Саобраћај

Спољашње везе

Јекатеринбург на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јекатеринбург&oldid=12217742”