Александар I Павлович — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Робот: промењено Категорија:Пољски краљеви у Категорија:Краљеви Пољске
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Робот: додато {{subst:User:Autobot/sandbox8}}; козметичке измене
Ред 38: Ред 38:
== Кореспонденција Петра I Петровића са Алексадром I ==
== Кореспонденција Петра I Петровића са Алексадром I ==


[[Петар I Петровић Његош]] је руског цара у својим бројним посланицима и писмима називао наш цар, а султан је био цар наших муслимана, па је и у дописивању са муслиманима нашег језика писао наш и ваш цар. Из неколико писама упућених цару Александру дознајемо тадашња политичке односе Црне Горе и Русије. Петар Цетињски извјештава цара да су црногорски и [[Брђани (назив)|брцки]] чиноначалници примили његову царску грамату преко руског консула у Котору. Грамата је примљена са највећом радошћу. Певало се на Цетињу у славу њиховог протектора, пуцало због весеља и сви су велегласно викали "да живи велики Алексаднар". Петар му препоручује да се у Котору оформи комисија састављена од Руса, да би се отклонили неспоразуми услед злих клевета на рачун њега и народа. Народ црногорски и брдски је радостан због уређења консулата у Котору. <ref>{{Cite book|last= Петровић Његош|first= Петар I|authorlink= |coauthors= |title= Свети Петар Цетињски, Између молитве и клетве, сабрана дјела, Петар Први руском цару Александру I, стр. 252. и 253., писма 111. и 112., 16.8.1804 |year=2015|url= |publisher= Светигора|location= Цетиње |id=}}</ref>
[[Петар I Петровић Његош]] је руског цара у својим бројним посланицима и писмима називао наш цар, а султан је био цар наших муслимана, па је и у дописивању са муслиманима нашег језика писао наш и ваш цар. Из неколико писама упућених цару Александру дознајемо тадашња политичке односе Црне Горе и Русије. Петар Цетињски извјештава цара да су црногорски и [[Брђани (назив)|брцки]] чиноначалници примили његову царску грамату преко руског консула у Котору. Грамата је примљена са највећом радошћу. Певало се на Цетињу у славу њиховог протектора, пуцало због весеља и сви су велегласно викали "да живи велики Алексаднар". Петар му препоручује да се у Котору оформи комисија састављена од Руса, да би се отклонили неспоразуми услед злих клевета на рачун њега и народа. Народ црногорски и брдски је радостан због уређења консулата у Котору. <ref>{{Cite book|last= Петровић Његош|first= Петар I|authorlink= |coauthors= |title= Свети Петар Цетињски, Између молитве и клетве, сабрана дјела, Петар Први руском цару Александру I, стр. 252. и 253., писма 111. и 112., 16.8.1804 |year=2015|url= |publisher= Светигора|location= Цетиње |id=}}</ref>


== Литература ==
== Литература ==
Ред 64: Ред 64:
{{DEFAULTSORT:Павлович, Александар I}}
{{DEFAULTSORT:Павлович, Александар I}}
{{Authority control}}
{{Authority control}}
== Породично стабло ==
{{Породично стабло
|име = {{PAGENAME}}
|style=font-size: 90%; line-height: 110%;
|border=1
|boxstyle=padding-top: 0; padding-bottom: 0;
|boxstyle_1=background-color: #fcc;
|boxstyle_2=background-color: #fb9;
|boxstyle_3=background-color: #ffc;
|boxstyle_4=background-color: #bfc;
|boxstyle_5=background-color: #9fe;
|1= 1. '''{{PAGENAME}}'''
|2= 2. [[{{#Property:P22}}]]
|3= 3. [[{{#Property:P25}}]]
|4=
|5=
|6=
|7=
|8=
|9=
|10=
|11=
|12=
|13=
|14=
|15=
|16 =
|17 =
|18 =
|19 =
|20 =
|21 =
|22 =
|23 =
|24 =
|25 =
|26 =
|27 =
|28 =
|29 =
|30 =
|31 =
}}


[[Категорија:Чланце које је започео Михајлокс]]
[[Категорија:Чланце које је започео Михајлокс]]

Верзија на датум 25. децембар 2016. у 09:22

Александар I Павлович
Александар I
Лични подаци
Датум рођења(1777-12-23)23. децембар 1777.
Место рођењаСанкт Петербург, Руска Империја
Датум смрти1. децембар 1825.(1825-12-01) (47 год.)
Место смртиТаганрог, Руска Империја
Породица
СупружникElizabeth Alexeievna
ПотомствоGrand Duchess Elizabeth Alexandrovna of Russia, Nikolai Lukash
РодитељиПавле I Петрович
Марија Фјодоровна
ДинастијаРоманов
император Русије, краљ Пољске и велики кнез Финске
Период1801 — 1825.
ПретходникПавле I Петрович
НаследникНиколај I Павлович

Александар I Павлович (рус. Александр I Павлович; Санкт Петербург, 23. децембар 1777 — Таганрог, 1. децембар 1825) био је руски император који је током своје владавине (1801—1825) проширио територију Русије.

После пораза Наполеона у Русији 1812, имао је водећу улогу у антифранцуској коалицији европских сила и један је од главних иницијатора стварања Свете алијансе 1815. године. Успешно је ратовао против Османског царства и помагао српским устаницима.

На престолу га је наследио млађи брат Николај I Павлович.

Унутрашња политика

Главни чланак: Министарска реформа

Ширење Руске Империје

Под владавином овог цара, Русија је задњи пут значајно проширила своје границе у Европи. У рату са Шведском краљевином, Русија је 1809. припојила Финску. Три године касније, припојена је Бесарабија, док су на конгресу великих сила у Бечу Русији додељени источни и централни делови данашње Пољске. Такође, у истом периоду, Русија започиње покоравање кавкаских земаља (Грузија 1801-1815, Јерменија и Азербејџан 1813-1828). У првом периоду освајања, руска држава је умела да давањем либерално устројених аутономија као и завођењем реда (али и давањем већих верских, економских и социјалних права какваским хришћанима) придобије или бар умири становништво освојених земаља. Приликом ових освајања, руски цар је одобрио либералне уставе, аутономну управу и персоналну унију за Варшавско војводство (Пољска) и Велику кнежевину Финску док је Бесарабија добила либералан статут и аутономну управу. У Кавказу, увођење руске власти је онемогућило даље пљачкашке походе како локалних разбојничких племена тако и иранских војски. Такође, заведена је стабилна управа, започета изградња путева (и још значајније, масивних одбрамбених утврђења подељених у три линије)и подстакнута трговина, пољопривреда и образовање. Уклоњене су све препреке слободном исповедању хришћанске вере у Грузији и Јерменији али су такође, поштована верска права муслиманских народа.[тражи се извор]

Кореспонденција Петра I Петровића са Алексадром I

Петар I Петровић Његош је руског цара у својим бројним посланицима и писмима називао наш цар, а султан је био цар наших муслимана, па је и у дописивању са муслиманима нашег језика писао наш и ваш цар. Из неколико писама упућених цару Александру дознајемо тадашња политичке односе Црне Горе и Русије. Петар Цетињски извјештава цара да су црногорски и брцки чиноначалници примили његову царску грамату преко руског консула у Котору. Грамата је примљена са највећом радошћу. Певало се на Цетињу у славу њиховог протектора, пуцало због весеља и сви су велегласно викали "да живи велики Алексаднар". Петар му препоручује да се у Котору оформи комисија састављена од Руса, да би се отклонили неспоразуми услед злих клевета на рачун њега и народа. Народ црногорски и брдски је радостан због уређења консулата у Котору. [1]

Литература

Спољашње везе

Александар I Павлович на Викимедијиној остави.



Руски императори

(1801 — 1825)

Икона за клице

Овај чланак везан за владаре је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.


Породично стабло

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. [[Павле I Петрович]]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Александар I Павлович
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. [[Марија Фјодоровна]]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
  1. ^ Петровић Његош, Петар I (2015). Свети Петар Цетињски, Између молитве и клетве, сабрана дјела, Петар Први руском цару Александру I, стр. 252. и 253., писма 111. и 112., 16.8.1804. Цетиње: Светигора. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александар_I_Павлович&oldid=12304562”