Калус — разлика између измена
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{АГРО2016}} |
{{АГРО2016}} |
||
== <big>Калус</big> == |
|||
[[Датотека:Kalus 001.jpg|мини|десно|Калус стабла]] |
[[Датотека:Kalus 001.jpg|мини|десно|Калус стабла]] |
||
'''Калус''' |
'''Калус''' је маса [[Паренхимска ткива|паренхимског ткива]] које се налази уз рану насталу при механичким повредама било ког дела биљке. Образована маса се може видети у виду жуте и беле боје. |
||
'''Калус''' може постати од било којих живих ћелија, а најбрже се формира од [[Камбијум|камбијума]] или [[Фелоген|фелогена]]. Ћелије око ране повећавају своје димензије, долази до њихове [[Хипертрофија|хипертрофије]]. Ове крупне ћелије почињу енергично да се деле, дајући масу неправилних недиференцираних ћелија – то је појава [[Хиперплазија|хиперплазије]]. Најинтензивније се стварају калуси [[Стабло|стабла]] и [[Корен|корена]]. Ћелије калуса су слабо диференциране, са мало [[Вакуола|вакуола]] и [[Једро|крупним једрима]], а имају обично само примарне нешто дебље зидове. |
'''Калус''' може постати од било којих живих ћелија, а најбрже се формира од [[Камбијум|камбијума]] или [[Фелоген|фелогена]]. Ћелије око ране повећавају своје димензије, долази до њихове [[Хипертрофија|хипертрофије]]. Ове крупне ћелије почињу енергично да се деле, дајући масу неправилних недиференцираних ћелија – то је појава [[Хиперплазија|хиперплазије]]. Најинтензивније се стварају калуси [[Стабло|стабла]] и [[Корен|корена]]. Ћелије калуса су слабо диференциране, са мало [[Вакуола|вакуола]] и [[Једро|крупним једрима]], а имају обично само примарне нешто дебље зидове. |
Верзија на датум 25. децембар 2016. у 13:08
Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Пољопривредном факултету универзитета у Београду у Београду. Датум уноса: новембар—децембар 2016. Ова група студената уређиваће у простору чланака. Немојте пребацивати чланак у друге именске просторе. Позивамо вас да допринесете његовом квалитету и помогнете студентима при уређивању. |
Калус је маса паренхимског ткива које се налази уз рану насталу при механичким повредама било ког дела биљке. Образована маса се може видети у виду жуте и беле боје.
Калус може постати од било којих живих ћелија, а најбрже се формира од камбијума или фелогена. Ћелије око ране повећавају своје димензије, долази до њихове хипертрофије. Ове крупне ћелије почињу енергично да се деле, дајући масу неправилних недиференцираних ћелија – то је појава хиперплазије. Најинтензивније се стварају калуси стабла и корена. Ћелије калуса су слабо диференциране, са мало вакуола и крупним једрима, а имају обично само примарне нешто дебље зидове.
Стварање калуса води ка зарашћивању рана и спречавању сушења унутрашњих ткива и продирању патогених организама. Он се формира и приликом калемљења и доводи до срастања епибионта (калема) и хипобионта (подлоге). Овај процес је под утицајем посебних хормона које могу стварати повређене ћелије и околне ћелије. Од калуса – диференцирањем ће се створити кожна, спроводна и друга ткива, иако њихов облик није исти као што је у нормалном случају. Под извесним условима трауматични меристеми могу давати апикалне меристеме, односно нове изданке и коренове.