Пређи на садржај

Пупољак — разлика између измена

нема резимеа измене
м (ciscenje)
Нема описа измене
 
[[Датотека:Flower Buds.jpeg|мини|десно|Пупољци се још нису развили у цвет]]
'''Пупољак''' представљајупредставља мала бочна или задња испупчења на стабљици васкуларне [[биљке]] која се могу развити у [[цвет]], [[лист]] или [[изданак]]. Пупољак настаје из меристемног ткива (ткива на чланцима). У умереним климама, дрвеће образује мирујуће пупољке који су отпорни на [[мраз]] у припреми за зиму. Пупољци цветова представљају модификоване (измењене) листове.
 
 
 
Пупољак, у ствари представља, млад, још недовољно развијен крај једног [[Изданак|изданка]] или изданака.
У зависности од места на [[Биљке|биљци]], пупољци се означавају различито. Пупољак који се налази на врху изданка јесте '''темени пупољак''', а бочне вегетационе купе у пазуху [[лисне примордије|лисних примордија]] дају '''пазушне ( бочне ) пупољке'''. Бочни пупољци се нормално развијају у пазуху [[Лист|листа]] ( пазух листа је угао који заклапа лист и део стабла који од тога листа иде навише ). У пазуху листа се обично налази један пупољак, али има биљака код којих се у пазуху једног листа јавља већи број пупољака.
До овога долази на тај начин, што се још на [[Вегетациона купа|вегетационој купи]] у пазуху лисних примордија издвајају иницијалне [[Ћелија|ћелије]] које ће дати [[апикални меристем]] пазушних пупољака и њихов распоред карактеристичникарактеристичан сује за поједине биљне врсте. Ако је већи број пупољака у пазуху једног листа тада они могу бити распоређени на два различита начина распоређени.
Они могу бити поређани један поред другог, или један иза другог. У првом случају, пупољци се називају ''колатерални'', а у другом - ''серијални''. Колатерални пупољци се налазе, на пример, код [[Шљива|шљиве]], [[Бресква|брескве]], а серијални - код аморфе, [[Орах|ораха]], [[Багрем|багрема]] и др.
 
 
Лековито својство пупољака се може уочити код пупољка [[Бреза|брезе]]. Народна медицина сматра осушене, неразвијене лисне пупољке једним од најбољих биљних [[Лек|лекова]] за проблеме са мокраћним путевима. Осушени, неразвијени лисни пупољци или потпуно развијен лист обичне ([[Betula pendula]]) или маљаве брезе ([[Betula pubescens]]) представља лековити део ове биљке. Лисни пупољци се сакупљају у пролеће, а лист током лета, када је потпуно развијен.<ref>http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.75.html:334412-Gde-je-breza-tu-je-i-lek</ref>
 
 
== Развиће пупољака ==
[[Датотека:Buds 5176-1.jpg|мини|десно|Пупољак]]
Развиће пупољака може наступити у истој вегетационој периоди кад су и зачети, или, пак тек у току следеће вегетационе сезоне ( наредне године ). Први случај је заступљен код зељастих биљака, а други код [[Дрвеће|дрвећа]] и жбуња умерене и хладне климатске зоне. Код ових биљака пупољци остају у латентном стању за време неповољног периода ( зиме ).
Ови пупољци, дакле, презимљују, па се, стога, означавају као ''зимски пупољци''. Код дрвенастих биљака има и таквих пупољака који се не развијају дужи низ година, већ остају у стадијуму мировања. Такви пупољци се називају ''успавани пупољци ( или спавајући пупољци )''. Стога у оквиру равића пупољака постоје две врсте, а то су '''зимски пупољци''' и '''успавани пупољци'''.
 
=== Зимски пупољци ===
[[Датотека:2012-12-08 11-39-12-glace.jpg|мини|лево|Зимски пупољак]]
Зимски пупољци су обично заштићени чврстим љуспастим листићима, понекад и длакавим омотачима, или су обложени [[Смола|смолом]], чиме се штите од неповољног дејства разних спољашњих утицаја ( сушења, температурних промена и др. ).
Овакви пупољци се јављају код дрвенастих врста тропа са дужим бескишним периодом. Осим тога, на [[Ризом|ризомима]] и другим подземним органима који не изумиру за време неповољног периода за вегетацију. Из њих се, са наступањем повољних животних услова, развијају нови надземни изданци. Стога се они називају и '''пупољци за обнављање'''.
 
=== Успавани пупољци ===
 
При секундарном дебљању ови пупољци бивају прекривени [[Кора (ботаника)|кором]]. Старост успаваних пупољака може код неких врста дрвећа износити и 100 година ( [[храст]], [[буква]] и др. ). Под одређеним спољашњим условима ови пупољци се могу активирати, односно покренути на развиће. То се на пример, дешава после сече стабла, јачег орезивања круне, за то време дуге и лепе јесени када је ваздух веома влажан и топао.
У овом последњем случају изданци који се развијају из успаваних пупољака су бујни и називају се ''[[водопије]]''. Водопије се могу појавити и код воћака, али се уклањају да се не би смањио број цветова, односно [[Плод|плодова]].
Из успаваних пупољака се обично развијају вегетативни изданци ( изданци са зеленим лишћем ). Међутим, код неких тропских биљака ( на пример какаовац ) из успаваних пупољака дебла или старијих грана се образују цветови. Та појава се назива ''[[каулифлорија]]''.
 
== Адвентивни пупољци ==
=== Латерални пупољци ===
 
Латерални пупољци су сви остали пупољци на гранчицама, бочно распоређени, целом њиховом дужином ( латерално - бочни ). На родним гранчицама јабучастих врста воћака ови пупољци су углавном вегетативни, а на родним гранчицама коштичавих врста већином генеративни ( цветни ). Латерални пупољци распоређени на горњој трећини гранчице називају се још и ''вршни'', на средишњем делу гранчице ''средишњи'' и на доњој трећини гранчице ''основни ( базни ) ''.
 
== Неродни и родни пупољци ==
 
'''Према типу органа чије зачетке садрже, разликују се:'''
# вегетативни пупољци ( неродни )
# генеративни пупољци ( цветни или родни )
 
{| class="wikitable"
| Дрвни пупољци || Прости пупољци
|-
| Лисни пупољци ( подтип дрвених пупољака) || Просто-сложени пупољци
|-
| Адвентивни пупољци || Мешовити пупољци
|}
 
* Дрвни пупољци су у морфолошком погледу слични лисним ( нешто су ситнији ) и обично се налазе у пазуху листова ( латерално ) једногодишњих [[леторастлетораста]]а, односно на терминалном делу летораста. Из терминалних дрвних пупољака настају снажни леторасти, док из латералних, настају слабије развијени леторасти.
* Лисни пупољци су нешто крупнији и мање издужени од осталих дрвних пупољака. Из лисних пупољака развијају се ''[[лисна розета|лисне розете]]''( кратки прирасти с лишћем на себи ). Због врло скраћених чланака тих прираста, листови су на њима густо распоређени у виду букета. Међутим, из лисних пупољака се могу развити и дужи прирасти. Да ли ће се из њих развити дужи прирасти - [[младари]], или краћи прирасти - лисне розете, зависи од услова спољне средине, биолошких особина воћке и примењене помотехнике.
* Адвентивни пупољци се образују у унутрашњости ткива грана или корена ( ендогено ), редиференцирањем паренхимског ткива. Прирасти формирани из ових пупољака се по изгледу не разликују од прираста насталих из нормалних тачака раста.
 
* Прости пупољци су они пупољци из којих се развија само један цвет. Карактеристични су за [[бадем]], [[брескву]], неке сорте [[Шљива|шљиве]], [[Кајсија|кајсију]], [[Рибизла|рибизлу]] и др.
17

измена