Краставац — разлика између измена

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
11.888 бајтова додато ,  пре 3 године
нема резимеа измене
м (Робот: додато {{Neprovereni seminarski}})
}}
'''Краставац''' је [[врста]] [[зељаста биљка|зељастих биљака]] из породице [[бундева]] (-{[[Cucurbitaceae]]}-). Користи се у људској исхрани као [[поврће]].
== Порекло ==
Краставац је пореклом из [[Индија|Индије]]. Пре 5.000 година су га користили древни народи са падина [[Хималаји|Хималаја]]. Стари Египћани и Индијанци почели су га гајити пре 4.000 година, Грци око 600. године п.н.е а Римљани нешто касније.<ref>{{cite book|first=Петар С.|last=Максимовић|title=Побртарство|year=1991.|publisher=Агрономски факултет|location=Чачак|pages=170}}</ref>
== Морфолошке особине ==
=== Корен ===
[[Корен]] краставца је осовински са разгранатим бочним жилама.
=== Стабло ===
[[Стабло]] је полегљиво, може нарасти у дужину и преко 2 метра. На себи има чекињасте длаке и велики број рашљика које му служе за причвршћивање за друге биљке и предмете.
=== Лист ===
[[Лист|Листови]] су прости са урезима, налазе се на дугачкој [[лисној дршци]] и величина им зависи од сорте.
=== Цвет ===
[[Цвет|Цветови]] су жуте боје, по правилу једнополни. Мушки цветови се образују у пазуху листова, више њих заједно са маљавим дршкама. Женски цветови по један или више њих такође у пазуху листа, са израженим плодником. И мушки и женски листови имају [[круница|круницу]] од 5 листића која је код женских цветова крупнија.
=== Плод ===
[[Плод]] је велика сочна [[бобица]] која садржи вискок проценат [[воде]], а мало [[угљени хидрат|угљених хидрата]], беланчевина, минералних материја. Од минералних материја најзастуљенији је [[калијум]], а у мањим количинама има [[фосфор|фософора]], [[натријум|натријума]], [[манган|мангана]], [[калцијум|калцијума]]. Плод има највише [[витамин Ц|Ц витамина]] и све витамине из групе [[витамин Б|Б]] али у мањим количинама. Облик плода може бити: јајаст, вретенаст, округласт, издужен, цилиндричан. Величина плода је различита а тежина се креће од неколико грама до 1 килограм. Површина плодова је глатка или покривена брадавицама са белим или црним бодљастим израштајима.Покожица плода је зелене боје.<ref>{{cite book|first=Петар С.|last=Максимовић|title=Повртарство|year=1991.|publisher=Агрономски факултет|location=Чачак|pages=170}}</ref>
=== Семе ===
[[Семе]] је бледожуте боје, издужено, пљоснато, благо испупчено. Има добру клијавост која траје до 8 година.
== Услови успевања ==
За нормалан раст и развиће потребан је интензитет [[светлост|светлости]] од 8.000-9.000 [[лукс|лукса]], а дужина дана од 10-12 сати. Оптимална темепература је од 28-32°C. Изнад 36° престаје асимилација, на 42° престаје растење, испод 14° образовање орагана, испод 7° пораст органа, а испод 0,5° долази до угинућа биљке.<ref>{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=146}}</ref> Краставцу је потребно доста влаге и то: влажност ваздуха од 70-90% а влажност земљишта од 65-75%. Најбоље резултате даје на дубоким, плодним и структурним земљиштима. Нису погодни терени који су изложени јаким ветровима.
== Сорте краставца ==
Сорте краставца се деле по дужини плодова, па зато постоје сорте са дугим, средње дугим и кратким плодовима. Сорте са дугим плодовима се користе за производњу у [[стаклена башта|стакленицима]]. За индустријску прераду користе се сорте са кратким плодовима(корнишони), а средње дуги плодови (салатне сорте) за потрошњу у свежем стању.
=== Сорте кратких плодова:корнишони ===
==== Париски корнишон ====
Париски корнишон је најраспрострањенија сорта ко нас. Биљке имају дугачке рашљике. Плодови су цилиндрични са крупним брадавицама и црним бодљама, при основи тамно зелени а на врху светлији. Погодни су за конзервирање.
==== Парифин ====
[[Хибрид]] (F1) где доминирају женски цветови. Плод има крупне брадавице и црне бодље, чврст је и укусан. Сорта је родна и отпорна на мозаик и краставост.
==== Наис F1 ====
Је сорта која има само женске цвeтове. Отпорна је на неповољне климатске услове и мозаик краставца. Рађа у великим количинама. Плод је вретенасто-цилиндричан, тамнозелене боје. Брадавице су средње величине са црним бодљама.
=== Салатне сорте ===
==== Деликатес ====
Рана и родна сорта. Плодови су ваљкасти, средње дужине са ситним и густо распоређеним брадавицама, а бодље су нежне и беле боје. Имају тамнозелену боју са зракастим шарама на врху.Прилагођен је нашој клими и погодан је за прераду.
==== Ева ====
Личи на Деликатес али има дуже и тање плодове.
==== Цариградска ланга ====
Код нас је распрострањена у јужној [[Србија|Србији]]. Биљка има мало рашљика, крупне листове и осетљива је на мозаик. Плодови су цилиндрични и глатки, дугачки до 30 центиметара, без бодља са израженим вратом, зелене и светлозелене боје.
==== Сунчани поток ====
Плодови су вретенасто-цилиндрични, дужине до 18 центиметара, тамнозелене боје са крупним брадавицаама и белим бодљама.
==== Маркетер ====
Америчка сорта са вретенасто-цилиндричним плодом, дужине до 22 центиметара. Има крупне брадавице, беле бодље и тамнозелену боју.
==== Супермаркетер ====
Сорта са тамнозеленим плодовима, отпорна на мозаик, краставост и племењачу.
==== Гемини F1 ====
Женски тип отпоран на антракнозу, мозаик, краставост. Даје високе приносе. Плод је тамнозелен у облику цилиндра са ретким и крупним брадавицама.
==== Белер Ф1 ====
Хибрид женког типа. Плод је цилиндричан, тамнозелене боје.
== Болести и штеточине краставца ==
=== Антракноза ===
Ова болест се јавља када је време топло и влажно. Болест изазива гљивица Colletotrichum lagenarium. Напада краставац у свим фазама развића. На листовима се појављује у виду жутих пега на којима се по влажном времену јавља љубичаста превлака. На плодовима, стаблима и лисним дршкама образују се црвене пеге у виду красте која касније поцрни. Преноси се преко заражених биљних остатака и семеном, а напада старија [[биљна ткива]]. Сузбија се агротехничким мерама и хемијским средствима, а биљне остатке нападнутог усева треба спалити.
=== Краставост ===
Јавља се на краставцу у топлим лејама.На плодовима се испољава у виду тамних улегнутих пега које личе на красте.
=== Пепелница ===
Пепелница може напасти краставац где год да се гаји. Лишће изгледа као да је посуто пепелом. Сузбија се прскањем усева катраном.
=== Бактериоза ===
Болест изазива бактерија Pseudomonas lachrymans. Јавља се када су лета влажна и топла. На листу се појављују пеге неправлиног облика које су оивичене нерватуром листа. Пеге временом потамне а ткиво се на том делу суши и отпада. На плодовима се јављају у виду ситних улегнутих краста.
=== Мозаик краставца ===
Мозаик је вирус који се преноси преко заражених коровских биљака с којих га биљне ваши раѕносе.Биљке су закржљале а на листовима се јавља мозаична шара.Плодови су мозаично шарени, рапави и лошег квалитета.
== Лековито дејство ==
Краставац је ефикасан код лечења камена у бубрегу и бешици јер раствара мокраћну киселину и подстиче излучивање воде и отровних материја из органиѕма. Снижава крвни притисак и лечи реуму. Регулише рад црева.<ref>{{cite book|first=Петар С.|last=Максмовић|title=Повртарство|year=1991.|publisher=Агрономски факултет|location=Чачак|pages=170}}</ref>
== Референце ==
{{reflist}}
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Cucumis sativus}}
15

измена

Мени за навигацију