Краставац — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 47: Ред 47:
==== Ева ====
==== Ева ====
Личи на Деликатес али има дуже и тање плодове.
Личи на Деликатес али има дуже и тање плодове.
==== Цариградска ланга ====
<ref>{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=145}}</ref>==== Цариградска ланга ====
Код нас је распрострањена у јужној [[Србија|Србији]]. Биљка има мало рашљика, крупне листове и осетљива је на мозаик. Плодови су цилиндрични и глатки, дугачки до 30 центиметара, без бодља са израженим вратом, зелене и светлозелене боје.
Код нас је распрострањена у јужној [[Србија|Србији]]. Биљка има мало рашљика, крупне листове и осетљива је на мозаик. Плодови су цилиндрични и глатки, дугачки до 30 центиметара, без бодља са израженим вратом, зелене и светлозелене боје.

==== Сунчани поток ====
==== Сунчани поток ====
Плодови су вретенасто-цилиндрични, дужине до 18 центиметара, тамнозелене боје са крупним брадавицаама и белим бодљама.<ref>{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=146}}</ref>
Плодови су вретенасто-цилиндрични, дужине до 18 центиметара, тамнозелене боје са крупним брадавицаама и белим бодљама.<ref>{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=146}}</ref>

Верзија на датум 28. децембар 2016. у 19:01

Краставац
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
C. sativus
Биномно име
Cucumis sativus

Краставац је врста зељастих биљака из породице бундева (Cucurbitaceae). Користи се у људској исхрани као поврће.

Порекло

Краставац је пореклом из Индије. Пре 5.000 година су га користили древни народи са падина Хималаја. Стари Египћани и Индијанци почели су га гајити пре 4.000 година, Грци око 600. године п.н.е а Римљани нешто касније.[1]

Морфолошке особине

Корен

Корен краставца је осовински са разгранатим бочним жилама.

Стабло

Стабло је полегљиво, може нарасти у дужину и преко 2 метра. На себи има чекињасте длаке и велики број рашљика које му служе за причвршћивање за друге биљке и предмете.

Лист

Листови су прости са урезима, налазе се на дугачкој лисној дршци и величина им зависи од сорте.

Цвет

Цветови су жуте боје, по правилу једнополни. Мушки цветови се образују у пазуху листова, више њих заједно са маљавим дршкама. Женски цветови по један или више њих такође у пазуху листа, са израженим плодником. И мушки и женски листови имају круницу од 5 листића која је код женских цветова крупнија.

Плод

Плод је велика сочна бобица која садржи вискок проценат воде, а мало угљених хидрата, беланчевина, минералних материја. Од минералних материја најзастуљенији је калијум, а у мањим количинама има фософора, натријума, мангана, калцијума. Плод има највише Ц витамина и све витамине из групе Б али у мањим количинама. Облик плода може бити: јајаст, вретенаст, округласт, издужен, цилиндричан. Величина плода је различита а тежина се креће од неколико грама до 1 килограм. Површина плодова је глатка или покривена брадавицама са белим или црним бодљастим израштајима.Покожица плода је зелене боје.[2]

Семе

Семе је бледожуте боје, издужено, пљоснато, благо испупчено. Има добру клијавост која траје до 8 година.

Услови успевања

За нормалан раст и развиће потребан је интензитет светлости од 8.000-9.000 лукса, а дужина дана од 10-12 сати. Оптимална темепература је од 28-32°C. Изнад 36° престаје асимилација, на 42° престаје растење, испод 14° образовање орагана, испод 7° пораст органа, а испод 0,5° долази до угинућа биљке.[3] Краставцу је потребно доста влаге и то: влажност ваздуха од 70-90% а влажност земљишта од 65-75%. Најбоље резултате даје на дубоким, плодним и структурним земљиштима. Нису погодни терени који су изложени јаким ветровима.

Сорте краставца

Сорте краставца се деле по дужини плодова, па зато постоје сорте са дугим, средње дугим и кратким плодовима. Сорте са дугим плодовима се користе за производњу у стакленицима. За индустријску прераду користе се сорте са кратким плодовима(корнишони), а средње дуги плодови (салатне сорте) за потрошњу у свежем стању.

Сорте кратких плодова:корнишони

Париски корнишон

Париски корнишон је најраспрострањенија сорта ко нас. Биљке имају дугачке рашљике. Плодови су цилиндрични са крупним брадавицама и црним бодљама, при основи тамно зелени а на врху светлији. Погодни су за конзервирање.

Парифин

Хибрид (F1) где доминирају женски цветови. Плод има крупне брадавице и црне бодље, чврст је и укусан. Сорта је родна и отпорна на мозаик и краставост.

Наис F1

Је сорта која има само женске цвeтове. Отпорна је на неповољне климатске услове и мозаик краставца. Рађа у великим количинама. Плод је вретенасто-цилиндричан, тамнозелене боје. Брадавице су средње величине са црним бодљама.

Салатне сорте

Деликатес

Рана и родна сорта. Плодови су ваљкасти, средње дужине са ситним и густо распоређеним брадавицама, а бодље су нежне и беле боје. Имају тамнозелену боју са зракастим шарама на врху.Прилагођен је нашој клими и погодан је за прераду.

Ева

Личи на Деликатес али има дуже и тање плодове. [4]==== Цариградска ланга ==== Код нас је распрострањена у јужној Србији. Биљка има мало рашљика, крупне листове и осетљива је на мозаик. Плодови су цилиндрични и глатки, дугачки до 30 центиметара, без бодља са израженим вратом, зелене и светлозелене боје.

Сунчани поток

Плодови су вретенасто-цилиндрични, дужине до 18 центиметара, тамнозелене боје са крупним брадавицаама и белим бодљама.[5]

Маркетер

Америчка сорта са вретенасто-цилиндричним плодом, дужине до 22 центиметара. Има крупне брадавице, беле бодље и тамнозелену боју.[6]

Супермаркетер

Сорта са тамнозеленим плодовима, отпорна на мозаик, краставост и племењачу.[7]

Гемини F1

Женски тип отпоран на антракнозу, мозаик, краставост. Даје високе приносе. Плод је тамнозелен у облику цилиндра са ретким и крупним брадавицама.[8]

Белер F1

Хибрид женcког типа. Плод је цилиндричан, тамнозелене боје.[9]

Болести и штеточине краставца

Антракноза

Ова болест се јавља када је време топло и влажно. Болест изазива гљивица Colletotrichum lagenarium. Напада краставац у свим фазама развића. На листовима се појављује у виду жутих пега на којима се по влажном времену јавља љубичаста превлака. На плодовима, стаблима и лисним дршкама образују се црвене пеге у виду красте која касније поцрни. Преноси се преко заражених биљних остатака и семеном, а напада старија биљна ткива. Сузбија се агротехничким мерама и хемијским средствима, а биљне остатке нападнутог усева треба спалити.

Краставост

Јавља се на краставцу у топлим лејама.На плодовима се испољава у виду тамних улегнутих пега које личе на красте.

Пепелница

Пепелница може напасти краставац где год да се гаји. Лишће изгледа као да је посуто пепелом. Сузбија се прскањем усева катраном.

Бактериоза

Болест изазива бактерија Pseudomonas lachrymans. Јавља се када су лета влажна и топла. На листу се појављују пеге неправлиног облика које су оивичене нерватуром листа. Пеге временом потамне а ткиво се на том делу суши и отпада. На плодовима се јављају у виду ситних улегнутих краста.

Мозаик краставца

Мозаик је вирус који се преноси преко заражених коровских биљака с којих га биљне ваши раѕносе.Биљке су закржљале а на листовима се јавља мозаична шара.Плодови су мозаично шарени, рапави и лошег квалитета.

Лековито дејство

Краставац је ефикасан код лечења камена у бубрегу и бешици јер раствара мокраћну киселину и подстиче излучивање воде и отровних материја из органиѕма. Снижава крвни притисак и лечи реуму. Регулише рад црева.[10]

Референце

  1. ^ Максимовић, Петар С. (1991). Побртарство. Чачак: Агрономски факултет. стр. 170. 
  2. ^ Максимовић, Петар С. (1991). Повртарство. Чачак: Агрономски факултет. стр. 170. 
  3. ^ Поповић, Мирослав (1981). Повртарство. Београд: Нолит. стр. 146. 
  4. ^ Поповић, Мирослав (1981). Повртарство. Београд: Нолит. стр. 145. 
  5. ^ Поповић, Мирослав (1981). Повртарство. Београд: Нолит. стр. 146. 
  6. ^ Поповић, Мирослав (1981). Повртарство. Београд: Нолит. стр. 146. 
  7. ^ Поповић, Мирослав (1981). Повртарство. Београд: Нолит. стр. 146. 
  8. ^ Поповић, Мирослав (1981). Повртарство. Београд: Нолит. стр. 146. 
  9. ^ Поповић, Мирослав (1981). Повртарство. Београд: Нолит. стр. 146. 
  10. ^ Максмовић, Петар С. (1991). Повртарство. Чачак: Агрономски факултет. стр. 170. 

Спољашње везе