Александар Пишчевић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 9. јануар 2017. у 16:50

Александар Пишчевић (Поречје, 17. мај 1764 — 1805) је био српски војник у Русији, син Симеона Пишчевића.

Животопис

Са 13 година отац га је одвео (1777.) на школовање у Петербург. Стекавши образовање у Инжењеријском кадетском корпусу, Александар се у својој 19. години за сав живот запутио траговима својих предака у војну службу. 1783. био је у Санктпетербуршком драгонском пуку у војсци кнеза Потемкина која је освојила Крим од Турака и Татара и присајединила га Русији. По вољи оца прелази у кавскаску војску 1784. године. Са својим ескадроном учествовао је у опсади и јуришу на турску тврђаву Анапу, на обали Црног мора, кад је послије продора у град и осјетио задовољство војничке побједе и тријумфа. Ипак, на Кавказу је био незадовољан. У Русију, са Кавказа, вратио се нарушеног здравља. Умире у 41. години живота, на имању које му је припадало након очеве смрти.

Мемоари

За српску историју је значајан због мемоара Мој живот. У њима о свом поријеклу ^[1] пише:

Породица Пишчевић је племићка, српске националности. Она потиче из Далмације, из провинције Паштровића. То доказују многи породични документи који су ми остали после очеве смрти... Тада је Русија намеравала да предузме нешто са Србима који живе на обалама Дунава и Јадранског мора.

Референце

^ Пишчевић, Александар (2003). Мој живот (1746.-1805.), стр. 25. и 31. Нови Сад: Матица српска и Српско-украјинско друштво.

[1] Пишчевић, Александар (2003). Мој живот (1746.-1805.), стр. 25. и 31. Нови Сад: Матица српска и Српско-украјинско друштво.

[1]

@@ Ред 3: / Ред 3: @@
 == Животопис ==
-Са 13 година отац га је одвео (1777.) на школовање у [[Санкт Петербург|Петербург]]. Стекавши образовање у Инжењеријском кадетском корпусу, Александар се у својој 19. години за сав живот запутио траговима својих предака у војну службу. 1783. био је у Санктпетербуршком драгонском пуку у војсци [[Григориј Потемкин|кнеза Потемкина]] која је освојила [[Крим]] од [[Турци|Турака]] и [[Татари |Татара]] и присајединила га Русији. По вољи оца прелази у кавскаску војску 1784. године. Са својим ескадроном учествовао је у опсади и јуришу на турску тврђаву Анапу, на обали [[Црно море|Црног мора]]Црног мора, кад је послије продора у град и осјетио задовољство војуничке побједе и тријумфа. Ипак, на [[Кавказ]]у је био незадовољан. У Русију, са Кавказа, вратио се нарушеног здравља. Умире у 41. години живота, на имању које му је припадало након очеве смрти.
+Са 13 година отац га је одвео (1777.) на школовање у [[Санкт Петербург|Петербург]]. Стекавши образовање у Инжењеријском кадетском корпусу, Александар се у својој 19. години за сав живот запутио траговима својих предака у војну службу. 1783. био је у Санктпетербуршком драгонском пуку у војсци [[Григориј Потемкин|кнеза Потемкина]] која је освојила [[Крим]] од [[Турци|Турака]] и [[Татари |Татара]] и присајединила га Русији. По вољи оца прелази у кавскаску војску 1784. године. Са својим ескадроном учествовао је у опсади и јуришу на турску тврђаву Анапу, на обали [[Црно море|Црног мора]], кад је послије продора у град и осјетио задовољство војничке побједе и тријумфа. Ипак, на [[Кавказ]]у је био незадовољан. У Русију, са Кавказа, вратио се нарушеног здравља. Умире у 41. години живота, на имању које му је припадало након очеве смрти.
 == Мемоари ==