Санчо Рамирез од Арагона — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne ispravke
Ред 91: Ред 91:


== Литература ==
== Литература ==
* [[Сидни Пејнтер]], Историја Средњег века 284-1500, Clio, 1997.
* {{Cite book |ref= harv|last= Пејнтер|first= Сидни|authorlink= Сидни Пејнтер|coauthors= |title= Историја средњег века (284-1500)|year=1997|url= |publisher= Clio|location= Београд|id=}}
* А. Д. Удаљцов, Ј. А. Космински и О. Л. Вајнштајн, Историја средњег века II, 1950. Београд
* {{Cite book |ref= harv|last1= Удаљцов|first1= А. Д.|last2= Космински|first2= Ј. А.|last3= Вајнштајн|first3= О. Л.|title= Историја средњег века II|year=1950|url= |publisher= |location= Београд|id=}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

Верзија на датум 5. фебруар 2017. у 06:13

Санчо Рамирез од Арагона
Санчо Рамирез од Арагона
Лични подаци
Датум рођења1042.
Датум смрти4. јун 1094.(1094-06-04) (51/52 год.)
Место смртиУеска, Краљевина Арагон
Породица
СупружникIsabella of Urgell, Felicia of Roucy
ПотомствоPeter I of Aragon and Navarre, Ramiro II of Aragon, Алфонсо I од Арагона
РодитељиРамиро I од Арагона
Ermesinda of Bigorre
ДинастијаДинастија Хименез
Краљ Арагона
Период1063. - 1094.
ПретходникРамиро I од Арагона
НаследникПедро I од Арагона
Краљ Наваре
Период1076. - 1094.
ПретходникСанчо Гарсес IV од Наваре
НаследникПедро I од Арагона

Санчо Рамирез од Арагона [1] (1042 - 4. јун 1094, Уеска) је био краљ Арагона (1063—1094), као Санчо I од Арагона, и Наваре [1] [2] (1076—1094 [2]), као Санчо V од Наваре, из Династија Хименез.

Био је син претходног краља Арагона Рамира I [2].

Арагон у ужем смислу претстављао је један од економски најзаосталијих делова Шпаније. Био је типично феудална област, где је сељаштво било потпуно зависно од феудалних поседника. Феудалци су имали право да убију и осакате сељаке. Сељаци су били без икакве судске заштите од њихове самовоље. У Арагону су сељаци морали да, поред уобичајених кметовских обавеза, сносе и низ других, такозваних рђавих обичаја (malos usos). Сениор би заузео читаво имање сељака, ако би овај умро без деце, и велики део наследства ако би остала за њим деца. Од сељака су узимане нарочите глобе за прекршај брачне верности, у случају пожара на поседу сениора итд. У рђаве обичаје спада и право прве ноћи, насилно узимање дојкиња и низ других обавеза. Феудалци су се одликовали знатном самосталношћу и вршили су огроман утицај на политичко уређење државе. Они су међусобно склапали савезе, могли су да краљу објаве рат, сами су бирали и збацивали краља. Били су ослобођени свих дажбина. Овде ми видимо пуну власт феудалаца, међу којима су се разликовали крупни — рикос омбрес, средњи и ситни — хидалго. Ниже племство било је потпуно зависно од вишег. У самом Арагону градови су били економски слаби и нису имали политичког утицаја [3].

Уз помоћ снажне дружине француски витезова, пре свега Нормана и Бургунђана, он је заједно са краљем Кастиље и Леона, Алфонсом VI Храбрим, предузео офанзиву против муслимана. Француски витезови који су стигли у Шпанију могли су да буду крсташи за веру, али то није било опредељење шпанских племића [1].

Године 1063. предузета је једна експедиција под вођством Ги Жофроа, аквитанијског војводе, док је 1065. године предузета друга коју је водио шалонски гроф. Године 1073. је против Мавра наступио Ебл, гроф Русија. Вероватно највећу од ових експедиција је 1085. године повела група бургундских господара заједно са грофом Рајмондом Тулуским. Ово су били већи походи под вођством људи који су били довољно значајни да привуку пажњу хроничара [1].

Иако Санчо није имао значајан стални добитак у овом дугом низу ратова, они су озбиљно ослабили муслиманске државе [4]. Успешни походи Санча и његовог савазника уверили су мале муслиманске владаре да се сами не могу одупрети хришћанској моћи, па су затражили помоћ од владара Алморавида, берберског народа који је господарио северном Африком [5]. Алморавиди су стигли у Шпанију [6][5] 1086. године [5], па је Реконкиста била привремено заустављена [6]. На срећу за хришћане, Алморавиди су ускоро почели да се свађају са шпанским муслиманским владарима, па су маварске снаге опет биле разједињене [5].

Иако је заједно с Алфонсом VI ратовао против муслимана, имао је честе сукобе с њим [1].

Имао је три сина: Петра, Алфонса и Рамира од којих су сва три били краљеви Арагона, а два, Петар и Алфонсо, краљеви Наваре.

Умро је 4. јуна 1094 у Уески, а на престолу Арагона и Наваре га је наследио син Петар [2].

Породично стабло

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Ramiro I of Aragon
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Санчо Рамирез од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Ermesinda of Bigorre
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Извори

  1. ^ а б в г д Пејнтер 1997, стр. 224.
  2. ^ а б в г Пејнтер 1997, стр. 558.
  3. ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 311.
  4. ^ Пејнтер 1997, стр. 224–225.
  5. ^ а б в г Пејнтер 1997, стр. 225.
  6. ^ а б Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 310.

Литература

  • Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio. 
  • Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века II. Београд. 

Спољашње везе

Санчо Рамирез од Арагона на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Санчо_Рамирез_од_Арагона&oldid=12389693”