Борис Цијан — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ)
Ред 26: Ред 26:
[[Датотека:Ika 015.jpg|мини|десно|300п|Икарус Курир]]
[[Датотека:Ika 015.jpg|мини|десно|300п|Икарус Курир]]
[[Датотека:BAM-36-Ikarus Orao 2C.jpg|мини|десно|300п|Једрилица Орао]]
[[Датотека:BAM-36-Ikarus Orao 2C.jpg|мини|десно|300п|Једрилица Орао]]
'''Борис Цијан''' ([[Горица]], [[11. фебруар]] [[1909]] — [[Београд]], [[14. август]] [[1993]]), је био моделар, једриличар, пилот-ловац, машински инжењер, конструктор једрилица и авиона, редовни професор на факултету, ваздухопловнотехнички [[пуковник]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]].<ref>http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/biografije/559-boris-cijan</ref>
'''Борис Цијан''' ([[Горица]], [[11. фебруар]] [[1909]] — [[Београд]], [[14. август]] [[1993]]), је био моделар, једриличар, пилот-ловац, машински инжењер, конструктор једрилица и авиона, редовни професор на факултету, ваздухопловнотехнички [[пуковник]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]].<ref>[http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/biografije/559-boris-cijan Борис Ј. Цијан<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>


== Биографија ==
== Биографија ==

Верзија на датум 10. фебруар 2017. у 06:06

Борис Цијан
Борис Цијан као студент
Лични подаци
Датум рођења(1909-02-11)11. фебруар 1909.
Место рођењаГорица, Аустроугарска
Датум смрти14. август 1993.(1993-08-14) (90 год.)
Место смртиБеоград, Савезна Република Југославија
Авион Аеро-2Д са затвореном кабином и цивилним ознакама у Музеју ваздухопловства — Београд.
Утва 251 Тројка
Икарус Курир
Једрилица Орао

Борис Цијан (Горица, 11. фебруар 1909Београд, 14. август 1993), је био моделар, једриличар, пилот-ловац, машински инжењер, конструктор једрилица и авиона, редовни професор на факултету, ваздухопловнотехнички пуковник ЈНА.[1]

Биографија

Рођен 11. фебруара 1909 у Горици у породици железничког службеника. Након завршене Гимназије у Марибору 1928. уписује се на Универзитет у Љубљани где се загрејао за авијацију. После годину дана наставља студије на Немачкој високој техничкој школи у Прагу (Deutsche теchnische Hohschule in Prag) на којој је дипломирао јуна 1934. године и постао инжењер машинства. После повратка у земљу завршава Школу ваздухопловних резервних официра (ШВРО) у Петроварадину, добија диплому пилота и чин потпоручника а октобра 1935 је постао референт за ваздухопловно једриличарство у Цивилном одељењу Команде ваздухопловства. Октобра 1938. завршио је Ловачку пилотску школу (ПШ) на аеродрому у Земуну, па је као већ оформљени летач и инжењер постао пробни пилот Ваздухопловној опитној групи (ВОГ) у којој је био задужен за пријем ловаца. Рат проводи у заробљеништву из кога бежи и прикључује се НОП-у. После рата се демобилише и ради као конструктор летилица.

Пројекти авиона

  • Аеро 1 - једномоторни школски двосед дрвене конструкције (1939) конкурс Аероклуба
  • Аеро 2 - једномоторни школски двосед дрвене конструкције (1940) конкурс КВВ, произведено у Икарусу (1947—1950.) 275 авиона
  • Тројка - једномоторни туристички двосед нискокрилац дрвене конструкције. (1948) произведено 80 авиона у Утви.
  • Курир - једномоторни извиђачки авион металне конструкције са мотором ДМБ VI П 160 KS (1954) произведено у Икарусу 166 авиона.
  • Курир-Х - једномоторни извиђачки хидроавион са Lycoming мотором 420 KS (1957) произведено у Икарусу 1 авион.

Пројекти једрилица

  • Скакавац - једрилица дрвене конструкције (1938)
  • Галеб - једрилица дрвене конструкције пројектована (1939) направљена (1946)
  • Галеб II - модификована једрилица Галеб (1948)
  • Орао I - једрилица једносед дрвене конструкције (1949)
  • Орао II - модификована једрилица Орао (1950)
  • Кобац - двоседа једрилица дрвене конструкције (1952)
  • Метеор - једрилица металне конструкције, пројектована у заједници са инж. Обадом и инж. Мазовец (1958)

Одликовања и признања

  • Двапут је одликован Орденом за рад.
  • На конгресу ОСTИВ-а 1960. добио је, као други у свету, сребрну плакету ОSТIV која представља највеће међународно признање за научни допринос развоју једриличарства.
  • Више деценија био је члан највиших форума у Ваздухопловном савезу Југославије.
  • Највеће признање је добио од већине својих колега једриличара који су га сматрали "Оцем једриличарства у Југославији".

Референце

Види још

Литература

  • Čedomir Janić, Ikarusov Aero-2, Aero magazin br. 11, oktobar 1999.
  • Гајић Д., Једрилица ВАЈА ("Weihe"), Наша Крила бр.36, јануар (2003). стр. 17, Београд. ISSN 0354-5121
  • Š. Oštrić, Biografija: Inž. B. Cijan, pola stoleća letenja..., jedriličar, pilot-lovac, konstruktor..., Avio revija br. 9, maj 1983;
  • Шиме Оштрић, Била једном Тројка, Монорама, Наша крила бр. 12, 12/1996;
  • G. Ajdič, Cijanovih šestinpetdeset letalskih let..., Krila br.2, leto XIV, februar ‚84. (str.14-23)