Никола Гиљен

Датотека:Никола Гиљен.jpeg

Датотека:Никола Гиљен.jpeg

Никола Гиљен (Београд, 12. новембар 1971) српски је историчар и теолог.

Биографија

Рођен је у Београду. Студирао је историју на Философском факултету у Београду, а дипломирао на Богословском институту Српске православне Цркве при Православном Богословском факултету Београдског университета. Стручни је сарадник и члан Управног одбора Фонда „Принцеза Оливера“ и сарадник часописа „Историја Ревија“ и „Метак“.

Коаутор је и аутор историјских монографија посвећених темама из српске средњовековне историје Принцеза Оливера, заборављена српска Кнегиња, Кнегиња Оливера: Пут ружама посут и Српске средњовековне заставе: Прилог историји српске вексилологиј и и Две српске султаније: Оливера Лазаревић (1373-1444) и Мара Бранковић (1418-1487) - Две биографије као прилог историји српско-османских односа 1389-1487, као и више од педесет чланака из области српске и светске историје, историје Православне Цркве, хералдике, вексилологије и историје наоружања и војне опреме, објављених у часопису „Историја Ревија“ од 2010. до 2014. године. Од 2016. године стручни је сарадник часописа Метак (раније Оружје и муниција) из Новог Сада (лиценцно издање часописа Armi e Tiro, Милано), у коме објављује стручне чланке из историје ручног ватреног оружја.

Никола Гиљен је био стручни сарадник у многобројним пројектима и манифестацијама из области културе и науке, које је организовао Фонд „Принцеза Оливера“, као што су ликовни конкурс и изложба „Заборављена српска хероина“ (2009), литерарни конкурс „Једно ново Отписаније на тему стихова Јеле Балшић Јер се помрачише душевне очи муком и метежом који је у свету“ (2010-2011) и др. Учествовао је и у промоцијама, представљањима Фонда и његових пројеката на међународним сајмовима књига у Београду, Солуну и Лајпцигу, Данима српске културе у Будимпешти и Сентандреји, и на другим културним и научним манифестацијама и у медијским иступањима Фонда. Био је стручни консултант за историјска, хералдичка и вексилолошка питања на писању сценарија и на снимању филма Пут ружама посут (2012-2013). Овај документарно-играни филм о животу Принцезе Оливере, у продукцији Фонда који носи њено име, настао је на основу монографије Принцеза Оливера, заборављена српска Кнегиња и књиге Кнегиња Оливера: Пут ружама посут. Искуства аутора на реконструисању средњевековних застава коришћених у филму послужила су као инспирација за писање монографије Српске средњовековне заставе. Био је и стручни консултант за наоружање, униформе и војну опрему на снимању ТВ филма Панта Драшкић: Цена части (2015), http://www.imdb.com/name/nm5632330/.

Дела Николе Гиљена преведена су на руски, енглески и немачки језик, а научни чланци преношени на више интернет страница из земље и иностранства. Са колегиницама и коауторима монографије Принцеза Оливера заборављена српска Кнегиња, Оливером Шарановић и Соњом Јовићевић Јов, био је номинован за Награду града Београда у области друштвених и хуманистичких наука 2010. године.

Ексклузивна историјска монографија Принцеза Оливера, заборављена српска Кнегиња, прва је синтеза свих досадашњих знања о Принцези Оливери Лазаревић, кћери Светог Кнеза Лазара и Кнегиње Милице и супрузи султана Бајазита I, али на ширем плану слика и друге историјске личности и догађаје с краја 14. и почетка 15. века. Ова монографија „није само прилог бољем познавању прошлости, него и увиђању значаја појединих жена у српској историји“ (из рецензије проф. Др Светлане Томин). У њој се „на основу литературе и познатих извора добија синтеза и уверљива слика о животу и значају ове заборављене принцезе“ (из рецензије проф. Др Јелке Ређеп). Подухват писања и објављивања монографије о Принцези Оливери поручује читаоцима да „ништа није заборављено ако се добро подсетимо и освестимо“ (из рецензије протојереја-ставрофора проф. Др Радомира В. Поповића). Ова монографија објављена је 2009. године, на српском, енглеском и руском језику засебно, с благословом Његове Светости, блаженопочившег Патријарха српског Господина Павла. Скраћена верзија монографије под насловом Кнегиња Оливера, пут ружама посут, доживела је два издања, 2010. и 2013. године, на српском и немачком језику засебно и оба српска тиража су распродата.

Монографија Српске средњовековне заставе: Прилог историји српске вексилологије, објављена 2014. године, с благословом Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја. Представља прву и свеобухватну студију из области нашег средњевековног заставословља. настала је на основу двадесетпетогодишњег прикупљања и проучавања литературе и извора из ове области, као и на основу практичног рада на реконструкцијама средњевековних застава за потребе документарно-играног филма Пут ружама посут. Неки од цртежа и реконструкција у овој књизи дело су самог аутора. „Аутор уложио много систематског напора да сагледа мршаве изворе и ретке сачуване вексилолошке артефакте из тог периода наше повести и да из њих извуче значајне и далекосежне закључке, који су изванредан научни допринос српској вексилологији, али, у неопходној мери и хералдици, сфрагистици и нумизматици. Ово дело се, стога, само препоручује, пре свега као својеврсни зборник досадашњих сазнања из домена српског средњовековног заставословља, али ништа мање и као рад, који подиже свест о неопходности заштите, очувања и додатног истраживања овог значајног дела наше богате прошлости...“ (из рецензије ђакона Хаџи Ненада М. Јовановића).

У књизи Две српске султаније: Оливера Лазаревић (1373-1444) и Мара Бранковић (1418-1487) - Две биографије као прилог историји српско-османских односа 1389-1487 преко биографија двеју српских племкиња које су постале и османске султаније испричана је и прича о српско-османским односима у 14. и 15. веку и прича о последњем периоду српске средњевековне историје, у време када је Србија још увек постојала као држава (1389-1459), као и у првим деценијама њене историје под османском окупацијом (1459-1487). У књизи су врло детаљно проучене историјске улоге двеју „српских султанија“ у време када су биле у браку са османским султанима, као и у време када су после повратка у Отаџбину биле активне у друштвеном или политичком животу Српске Деспотовине. Указано је на бројне сличности, али и разлике у њиховним животним судбинама. Разјашњене су готово све недоумице у вези ове две историјске личности. Књига Две српске султаније била је међу пет најпродаванијих књига издавачке куће Дерета, на 61. међународном сајму књига у Београду (23.-30.10.2016), а у децембру 2016. и јануару 2017. године налазила се међу десет најпродаванијих и најчитанијих књига у Србији (Вечерње новости, Култура, 16.12.2016-13.01.2017).

БИБЛИОГРАФИЈА

Историјске монографијe

• Принцеза Оливера, заборављена српска Кнегиња, издавач Фонд „Принцеза Оливера“, Београд 2009. ISBN 978-86-912875-0-4.

• Принцесса Оливера, забытая сербская княгиня, Фонд "Принцесса Оливера", Белград 2009. ISBN 978-86-912875-1-1.

• Princess Olivera, a forgotten Serbian Heroine, “Princess Olivera” Foundation, Belgrade 2009. ISBN 978-86-912875-2-8.

• Кнегиња Оливера, пут ружама посут, Фонд „Принцеза Оливера“, Београд 2010(1), 2013(2), ISBN 978-86-912875-3-5

• Die Fürstin Olivera, mit Rosen bestreuter Weg,“Princess Olivera” Foundation, Belgrad 2010. ISBN 978-86-912875-4-2.

• Српске средњовековне заставе: Прилог историји српске вексилологије, Фонд „Принцеза Оливера“, Београд 2014. ISBN 978-86-912875-6-6.

• Две српске султаније: Оливера Лазаревић (1373-1444) и Мара Бранковић (1418-1487) - Две биографије као прилог историји српско-османских односа 1389-1487, Дерета, Београд, 2016, ISBN 978-86-6457-054-1

Чланци објављени у ревији Историја од маја 2010. до децембра 2014

• „Принцеза Оливера Лазаревић: Са Богом посредница“, Бр. 4/мај 2010. pp. 10-14
• „Кнегиња Јела Балшић: Српкиња за понос“, Бр. 5/јун 2010. pp. 10-14
• „Наше снаје: Међу женама српских владара највише је било гркиња“, Бр. 6/јули 2010. pp. 10-14
• „Мирослављево јеванђеље сам Бог сачувао“, Бр. 7/август 2010. pp. 10-14
• „Свети Сава: Увео устав и симфонију Државе и Цркве“, Бр. 8/септембар 2010. pp. 10-14
• „Зетови српских владара: 51 брак ћерки српских владара“, Бр. 9/октобар 2010. pp. 10-14
• „Тимочка буна: Време када се оружје бранило животом“ Бр. 10/новембар 2010. pp. 23-31
• „Крст и оцила: симболи спасења и светлости“ Бр. 11/децембар 2010. pp. 21-26
• „Сентандреја, град са седам сунцомоља“, Бр. 11/децембар 2010. pp. 38-39
• „Двоглави орао - знамење Немањића и Српског Царства“, Бр. 12/јануар 2011. pp. 17-21
• „Краљевић Марко: Митски осветник и српски супер херој“ Бр. 13/фебруар 2011,стр. 18-22 и Број 14/март 2011. pp. 22-23
• „Карађорђевићи и Обреновићи: Српски рат двеју ружа“, Бр. 14/март 2011. pp. 15-21
• „Историја времена: Од космичке поеме до сувог књиговодства“, Бр. 15/април 2011. pp. 20-27
• „Никола Чупић - Косово осветио просветом“, Бр. 16/мај 2011. pp. 17-21
• „Кнез Арсен Карађорђевиђ: Принц ратова и двобоја“, Бр.17/јуни 2011. pp. 15-21
• „Српске амазонке Великог рата: Скромне даме гвозденог срца“, Бр.18/јули 2011. pp. 19-27
• „Жана Меркус: Имала је срце од јунака“, Бр. 19/август 2011. pp. 11-19
• „Љиљан: Ливадски цвет богова и владара“, Бр. 20/септембар 2011. pp. 15-22
• „Катарина Јовановић и Катарина-Клара Штурценегер: Две Катарине - С љубављу за Србију у вечност“, Бр. 21/октобар 2011. pp. 21-25
• „Калашњиков: Један човек и једна пушка“, Бр. 22 / новембар 2011. pp. 34-43
• „Чукур чесма - Народ није заборавио дечака с разбијеним крчагом“ Бр.23/децембар 2011. pp. 15-21
• „Ксенија Атанасијевић: Дама у паклу универзитета“, Бр. 24/јануар 2012. pp. 17-22
• „Сретење с демократијом: Устави модерне Србије“, Бр. 25/фебруар 2012. pp. 17-22
• „Србин Душан Попов Трицикл - Прави Џејмс Бонд“, Бр. 26/март 2012. pp. 35-41
• „Хајрам Бингам III: Прича о правом Индијани Џонсу“, Бр. 27/април 2012. pp. 38-43
• „Барон Никола Јуришић: Човек који је победио Сулејмана Величанственог“, Бр.28/мај 2012. pp. 30-36
• „Путешествије моштију Светог Кнеза Лазара“, Бр. 29/јун 2012. pp. 16-21
• „7. јули 1941: Метак који лута седам деценија“, Бр. 30/јул 2012. pp. 32-38
• „Војвода Степа Степановић: Победник са Цера - човек из народа“, Бр. 31/август 2012. pp. 30-37
• „Тајне светских химни: Песма идентитета за рођење нације“, Бр. 32/септембар 2012. pp. 12-21
• „Мајор Драгутин Гавриловић: Живот у поносу - смрт у понижењу“, Бр. 33/октобар 2012. pp. 12-20
• „Одбрана Београда 1915: Заборављени јунаци са Дунавског кеја“, Бр. 34/ новембар 2012. pp. 14-22
• „Чудесни мајор Војислав Танкосић: Човек који је ишамарао Черчила“, бр. 35/децембар 2012. pp. 30-39
• „Вера Пешић - Српска Мата Хари“, Бр. 36/јануар 2013. pp. 14-21
• „Вилијам Волас - Национални херој и заштитник Шкотске“, Бр. 37/фебруар 2013. pp. 30-38
• „Јелисавета Начић : Дамски рукопис београдске архитектуре“, Бр. 38/март 2013. pp. 36-45
• „Васељенски сабори: Глас и тело Цркве“, Бр. 39/април 2013. pp. 30-39
• „Шмајсер - Пикавац који сеје смрт“, Бр. 40/мај 2013. pp. 30-39
• „Негде тамо далеко: Срби ратни хероји у војсци САД“, Бр. 41/јун 2013. pp. 30-37
• „Студеница - сведок векова: Света Царска лавра делила судбину народа“, Бр. 42/јул 2013. pp. 16-24
• „Шпанска легија странаца: Генерал Миљан Астреј - Први међу Младожењама смрти“, Бр. 43/август 2013. pp. 20-24
• „900 година од рођења Стефана Немање: Свети Симеон Мироточиви - Владар и учитељ Срба“, Бр. 44/септембар 2013. pp. 10-15
• „Карен Бликсен: Бароница од кафе, пера и несретних љубави“, Бр. 45/октобар 2013. pp. 38-43
• „Руски архитекти у Србији 1: Николај Краснов - Душу Русије даровао Београду и Србији“, Бр. 46/новембар 2013. pp. 17-21
• „Руски архитекти у Србији 2: Цењени, али и оспоравани, оставили монументална дела“, Бр. 47/децембар 2013. pp. 18-23
• „Руски архитекти у Србији 3: Саградили половину међуратног Београда“, Бр. 48/јануар 2014. pp. 19-24
• „Дража и Тито - Од Шпагина до Колта: Оружје које су поседовали ђенерал Михаиловић и маршал Тито“, Бр. 49/фебруар 2014. pp. 18-25
• „Два хиландарска крсташа Цара Душана: Истина о заставама Душана Силног“, Бр. 50/март 2014. pp. 14-19
• „Прича о две заробљене заставе: Непријатељске заставе у биткама код Велбужда и Никопоља“, Бр. 51/април 2014. pp. 16-23
• „Љубави Агати Кристи: Како је Краљица злочина пронашла вечиту љубав у срцу пустиње“, Бр. 52/мај 2014. pp. 42-48
• „Краљ Анри IV: Живот и смрт Краља толеранције“, Бр. 53/јун 2014. pp. 44-51
• „Срби у бици између два Цара: Ангорска битка 28. јула 1402“, Бр. 55/август 2014. pp. 16-22
• „Православље у Чешкој: Од Св. Ћирила и Методија до Св. Горазда“, Бр. 56/септембар 2014. pp. 32-37
• „Шабац кроз историју: Од турског утврђења до Малог Париза“, Бр. 57/октобар 2014. pp. 28-34
• „Заставе Краља Уроша: Од барјака крсташа до стега са иконама“, Бр. 58/новембар 2014. pp. 10-14
• „Траг у историји: Век од смрти Стојана Новаковића“, Бр. 59/децембар 2014. pp. 20-25

Чланци објављени у часопису Оружје и муниција и Метак од 2016

• „Заборављени српски тулумбаши“, Бр. 2 / фебруар-март 2016, стр. 56-59
• „Аутомат, једна згасла звезда“, Бр. 4 / мај 2016, стр. 38-41
• „Једна жена - три пушке“, Бр. 5 / јул 2016, стр. 46-49
• „Пибоди - симбол српске слободе“, Бр. 6 / јул-август 2016, стр. 48-51
• „Патонова љубимица“, Бр. 7 / септембар-октобар 2016, стр, 42-45
• „Граовача - апсолутна ветеранка“, Бр. 8 / новембар-децембар 2016, стр. 48-51
• „Балкански траг господина Браунинга“, Бр. 9 / јануар-фебруар 2017, стр. 38-41