Кичево — разлика између измена

Кичево
Кичево;
	Главни булевар у Кичеву, Булевар Ослобођења
Административни подаци
Држава	Северна Македонија
Општина	Кичево
Становништво
— (2002)	27.067
Географске карактеристике
Координате	41° 30′ 36″ С; 20° 58′ 12″ И / 41.51000000629429° С; 20.96999997488082° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	620 m
	Кичево Кичево на карти Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број	6250
Позивни број	(+389) 045
Регистарска ознака	KI
Веб-сајт	www.kicevo.gov.mk

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 3. март 2017. у 02:26

Кичево (мкд. Кичево) је град у Републици Македонији, у западном делу државе, на путу Скопље-Охрид. Кичево је седиште истоимене општине Кичево.

Природне одлике

Град Кичево се налази на у западном делу Републике Македоније. Град је на је 110 km југозападно од Скопља, главног града државе. Од Охрида град је удаљен 65 km северно.

Рељеф: Кичево се сместило у историјској области Кичевија. Град се сместио у пространом Кичевском пољу, које гради река Треска и њена значајна притока, Кичевска река. Поље се пружа јужно и северно од града, док се на западу и истоку издижу планине; на западу планина Бистра, а на истоку планина Коњаник. Надморска висина града је приближно 620 метара.

Клима у насељу, и поред знатне надморске висине, има жупне одлике, па је пре умерено континентална него планинска.

Воде: Кроз само Кичево протиче Кичевска река, која се непосредно јужно од града улива у реку Треску.

Историја

Подручје Кичева било је насеље још у време праисторије. У време антике овде је постојало насеље Ускана.

Почетком средњег века ово подручје насељавају Словени, а посебно племе Брсјаци. Они дају назив насељу, које се први пут тако назива у 11. веку, у списима архиепископа охридског Теофилакта, у време византијског цара Василија Великог. Током касног средњег века то је невелики град у жупи.

Османска војска осваја Кичево 1385. године. Град остаје више векова под Османлијама и времено постаје права источњачка паланка. Крајем 19. века то је било етнички мешовито градско насеље са турском већином.

1912. године Кичево се са околином припаја Краљевини Србији, касније Југославији. Од 1991. године град је у саставу Републике Македоније.

Становништво

По попису становништва из 2002. године, град Кичево имао је 27.067 становника, док градско подручје са пар приградских села има преко тридесет хиљада становника. ово је неколико пута више него што је град имао почетком 20. века.

Етнички састав: Град има етнички мешовито становништво, а током протеклих деценија удео појединих народности се значајно мењао:

**Састав становништва Кичева према народностима 1948-2002.^[1]**
Народност	Попис 1948.		Попис 1953.		Попис 1961.		Попис 1971.		Попис 1981.		Попис 1994.		Попис 2002.
Народност	Бр. стан.	%	Бр. стан.	%	Бр. стан.	%	Бр. стан.	%	Бр. стан.	%	Бр. стан.	%	Бр. стан.	%
Македонци	..	..	3.747	39,2	6.809	66,0	9.900	64,3	13.236	58,9	15.255	60,7	15.031	55,5
Албанци	..	..	232	2,4	681	6,6	2.284	14,9	4.516	20,1	5.902	23,5	7.641	28,2
Турци	..	..	4.749	49,7	2.079	20,2	2.041	13,3	2.175	9,7	2.175	8,7	2.406	8,9
Цигани	..	..	54	0,6	0	0,0	17	0,1	304	1,3	1.235	4,9	1.329	4,9
Цинцари	..	..	4	0,1	0	0,0	0	0,0	5	0,0	15	0,1	75	0,3
Срби	..	..	484	5,1	394	3,8	305	2,0	203	0,9	96	0,4	82	0,3
Бошњаци	..	..	0	0,0	0	0,0	0	0,0	0	0,0	0	0,0	7	0,0
Остали	..	..	297	3,1	394	3,5	846	5,5	2,040	9,1	451	1,8	496	1,8
УКУПНО	7.280		9.567		10.324		15.393		22.479		25.129		27.076

Верски састав: Међу градским становништвом преовлађује православље (55%), а у мањини је ислам (43%).

Привреда

Кичево је у време СФРЈ било значајно индустријско средиште, али је већина погона пропала. Једино је остала значајна ТЕ Осломеј. Данас је у граду и околини важна мала привреда, а значајан број Кичевљана ради у иностранству.