Мартин I од Арагона — разлика између измена
м Бот: исправљена преусмерења |
м standardizacija |
||
Ред 82: | Ред 82: | ||
| 7 = 7. [[Elisabeth of Carinthia]] |
| 7 = 7. [[Elisabeth of Carinthia]] |
||
| 8 = 8. [[Ђауме II од Арагона]] |
| 8 = 8. [[Ђауме II од Арагона]] |
||
| 9 = 9. [[ |
| 9 = 9. [[Бланш Анжујска]] |
||
| 10 = 10. Gombald d'Entença |
| 10 = 10. Gombald d'Entença |
||
| 11 = 11. Constance of Antilon |
| 11 = 11. Constance of Antilon |
||
Ред 89: | Ред 89: | ||
| 14 = 14. [[Otto III, Duke of Carinthia|Otto III of Carinthia]] |
| 14 = 14. [[Otto III, Duke of Carinthia|Otto III of Carinthia]] |
||
| 15 = 15. Euphemia of Legnica |
| 15 = 15. Euphemia of Legnica |
||
| 16 = 16. [[Пере III од Арагона |
| 16 = 16. [[Пере III од Арагона]] (=24) |
||
| 17 = 17. [[Констанца од Сицилије, краљица Арагона|Констанца од Сицилије]] (=25) |
| 17 = 17. [[Констанца од Сицилије, краљица Арагона|Констанца од Сицилије]] (=25) |
||
| 18 = 18. [[Карло II Напуљски |
| 18 = 18. [[Карло II Напуљски]] (=26) |
||
| 19 = 19. [[Марија Угарска (напуљска краљица)|Марија од Угарске]] (=27) |
| 19 = 19. [[Марија Угарска (напуљска краљица)|Марија од Угарске]] (=27) |
||
| 20 = |
| 20 = |
||
Ред 97: | Ред 97: | ||
| 22 = 22. Sancho, Baron of Antilon |
| 22 = 22. Sancho, Baron of Antilon |
||
| 23 = 23. Eleanor of Urgel |
| 23 = 23. Eleanor of Urgel |
||
| 24 = 24. [[Пере III од Арагона |
| 24 = 24. [[Пере III од Арагона]] (=16) |
||
| 25 = 25. [[Констанца од Сицилије, краљица Арагона|Констанца од Сицилије]] (=17) |
| 25 = 25. [[Констанца од Сицилије, краљица Арагона|Констанца од Сицилије]] (=17) |
||
| 26 = 26. [[Карло II Напуљски |
| 26 = 26. [[Карло II Напуљски]] (=18) |
||
| 27 = 27. [[Марија Угарска (напуљска краљица)|Марија од Угарске]] (=19) |
| 27 = 27. [[Марија Угарска (напуљска краљица)|Марија од Угарске]] (=19) |
||
| 28 = 28. [[Meinhard, Duke of Carinthia]] |
| 28 = 28. [[Meinhard, Duke of Carinthia]] |
Верзија на датум 19. март 2017. у 11:52
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Мартин I од Арагона | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 29. јул 1356. |
Место рођења | Ђирона, |
Датум смрти | 31. мај 1410.53 год.) ( |
Место смрти | Барселона, |
Гроб | манастир Поблет |
Породица | |
Супружник | Maria de Luna, Margaret of Prades |
Потомство | Мартин I од Сицилије |
Родитељи | Пере IV од Арагона Еленора Сицилијанска |
Династија | Барселоне |
Краљ Арагона | |
Период | 1396-1410 |
Претходник | Ђоан I |
Наследник | Фернандо I од Арагона |
Краљ Сицилије | |
Период | 1409-1410 |
Претходник | Мартин Млађи од Сицилије |
Наследник | Фернандо I од Арагона |
Мартин I од Арагона (Ђирона, 29. јул 1356 — Барселона, 31. мај 1410), звани Хуманиста, био је краљ Арагона, Валенсије, Сардиније и Корзике, гроф Барселоне (1396—1410) и краљ Сицилије (1409—1410). Последњи је директни мушки потомак Вилфреда I Длакавог и последњи владар из династије Барселоне.
Биографија
Рођен је 1356. године у Ђирони као други син краља Переа IV од Арагона и Еленоре Сицилијанске. Оженио се Маријом Лопез де Луна 13. јуна 1373. године. Као принц од Арагона, Мартин је у посед добио војводство Монблан. Његов отац га је 1380. именовао за господара и регента Сицилије.
Узевши у обзир да је син сицилијанске принцезе Мартин је полагао право на сицилијански трон.
Владавина
Након смрти свога брата Ђоана I од Арагона 1396. године, Мартин наслеђује арагонски престо. Међутим у том тренутку међу сицилијанским феудалцима појављује се побуна и краљ Мартин је принуђен да остане на Сицилији. У периоду његовог одсуства (1396—1397) Арагоном , по његовом наређењу, влада његова жена краљица Марија. У том периоду његово право на престо покушава да оспори најстарија ћерка покојног краља Переа. Овај покушај је био безуспешан.
Мартин I је повео и крсташки поход против Мавара у северној Африци 1398—1399. године.
Мартин постаје краљ Сицилије 1409. године. У периоду његове владавине дошло је до економског и унутрашњег јачања краљевства. У спољашњој политици краљ Мартин Хуманиста је изразито подржава авињонског папу.
Умро је 31. маја 1410. године у Барселони, без легитимног потомства. Сахрањен је у манастиру Поблет.
Након његове смрти било је више претендената који су полагали право на арагонску круну. Након две године наследник је био одређен споразумом из Каспе.
Смрт
Мартин је умро од комбинације смеха и Диспепсије.
Брак и потомство
У браку са Маријом Лопез имао је четири детета. Сва деца су млада преминула:
- Мартин Млађи (1374—1409), краљ Сицилије
- Ђауме (1378—?)
- Ђоан (1380—?)
- Маргарита (1385—?)
Мартин I је 17. септембра 1409. године склопио брак са Маргаритом Прадес. У овом браку није имао деце.
Породично стабло
16. Пере III од Арагона (=24) | ||||||||||||||||
8. Ђауме II од Арагона | ||||||||||||||||
17. Констанца од Сицилије (=25) | ||||||||||||||||
4. Алфонсо IV од Арагона | ||||||||||||||||
18. Карло II Напуљски (=26) | ||||||||||||||||
9. Бланш Анжујска | ||||||||||||||||
19. Марија од Угарске (=27) | ||||||||||||||||
2. Пере IV од Арагона | ||||||||||||||||
10. Gombald d'Entença | ||||||||||||||||
5. Teresa d'Entença | ||||||||||||||||
22. Sancho, Baron of Antilon | ||||||||||||||||
11. Constance of Antilon | ||||||||||||||||
23. Eleanor of Urgel | ||||||||||||||||
1. Мартин I од Арагона | ||||||||||||||||
24. Пере III од Арагона (=16) | ||||||||||||||||
12. Frederick III of Sicily | ||||||||||||||||
25. Констанца од Сицилије (=17) | ||||||||||||||||
6. Peter II of Sicily | ||||||||||||||||
26. Карло II Напуљски (=18) | ||||||||||||||||
13. Eleanor of Anjou | ||||||||||||||||
27. Марија од Угарске (=19) | ||||||||||||||||
3. Eleanor of Sicily | ||||||||||||||||
28. Meinhard, Duke of Carinthia | ||||||||||||||||
14. Otto III of Carinthia | ||||||||||||||||
29. Елизабета од Баварске | ||||||||||||||||
7. Elisabeth of Carinthia | ||||||||||||||||
30. Henry V, Duke of Legnica | ||||||||||||||||
15. Euphemia of Legnica | ||||||||||||||||
31. Elisabeth of Kalisz | ||||||||||||||||
Литература
- Sanz Ruiz,Fernando: Guia de recorridos de historicos de Valencia,Valencia 2006.
- Guillaume Mollat Papi di Avignone il grande scisma,in Storia del mondo medievale,vol.VI. 1999.