Ђурађ I Балшић — разлика између измена

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
110 бајтова уклоњено ,  пре 3 године
м
Разне исправке; козметичке измене
м (Разне исправке; козметичке измене)
| отац = [[Балша I]]
| мајка = непознато
| супружник = [[Оливера Мрњавчевић]] <br /> [[Теодора Дејановић Драгаш]]
| деца = Јелисавета <br /> Гојислава <br /> Евдокија <br /> [[Константин Балшић|Константин]] <br /> Ђурађ
| грб = Balšićikonačna.png
| опис_грба =
После слома браће Мрњавчевића у [[Маричка битка|Маричкој бици]], [[26. септембар|26.09.]][[1371]]. године, Балшићи су упали у њихове земље и проширили своју власт на [[Пећ]] и [[Призрен]], а после [[Страцимир Балшић|Страцимирове]] смрти [[1372]]. године, Ђурађ преузима вођство међу Балшићима<ref name="СД" />. Он је власт своје породице проширио на залеђе Дубровника, [[Конавли|Конавље]], [[Требиње]] и [[Драчевица (жупа)|Драчевицу]] ([[1373]]), али су те области [[1377]]. године пришле [[Бановина Босна|бану Босне]] [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртку]]<ref name="СД" />. Преминуо је [[13. јануар|13.01.]][[1378]]. године<ref name="СД" />, а власт над државом Балшића, преузео је његов преостали брат, [[Балша II Балшић|Балша II]].
 
== Ране године ==
[[Датотека:Posjedi_b.jpg|мини|лево|десно|300п|Поседи Балшића (1372—1378)]]
У исправи цара [[Урош Нејаки|Уроша]] којом [[Vojislav Vojinović|Војиславу Војиновићу]] уступа светодмитровски доходак за 1358. годину први пут се помињу [[Балшићи]]<ref>{{sfn|Михаљчић (|1989), стр. |p=36</ref>}}. О њима пре 1359. године нема савремених података, а једини извор о њиховом пореклу је [[Мавро Орбин|Орбин]] који каже да је њихов отац, [[Балша I|Балша]], био сиромашан властелин који је држао само једно село. Они 1360. године већ представљају крупну властелу<ref>{{sfn|ИСН (|1999). стр. |p=580</ref>}}. Браћа Балшићи иступала су јединствено. У дубровачким документима чешће се спомињу као породица него појединачно. Након смрти Војислава Војиновића почиње њихов брз успон. Пада у очи изненадан нестанак властелина [[Жарко (властелин)|Жарка]] са ових простора. Ђурађ је касније, после 1371. године, оженио његову ранију [[Теодора Драгаш|супругу]]. Балшићи су 1360. године вероватно држали само Бар. Улцињ нису држали, а такође ни Будву где се осамосталио кастелан [[Површко]]. Међутим, иако им је територија била више него упола мања од Војиславове, Балшићи су деловали самосталније од хумског кнеза. Склопили су савез са [[Дубровачка република|Дубровником]], непријатељем Уроша у овом рату. Дубровчани стварају везе са Балшићима. Додељују им грађанство и нуде заједнички напад на [[Котор]], али се савез свео на непосредне изјаве пријатељстава. Балшићи се ни не помињу у [[мир у Оногошту|миру у Оногошту]] склопљеном 1362. године<ref>{{harvnb|Михаљчић (|1989), стр. |pp=44-48}}</ref>.
 
Војислав се након завршетка рата спремао да се обрачуна са Балшићима тражећи од Дубровника једну ратну лађу. Дубровчани су одбили да му је дају правдајући се да су обојица под истим господаром. Рат је спречила изненадна смрт Војислава Војиновића, вероватно од куге, крајем 1363. године<ref>{{sfn|ИСН (|1999), стр. |p=581</ref>}}.
 
== Рат против Карла Топије ==
Освајање Горње Зете свакако је један од највећих успеха Балшића у првим годинама њиховог успона. Горња [[Зета]] освојена је свакако до 1363. године. Балшићи 1362. године неуспешно опседају Улцињ. Након смрти Војислава Војиновића долази до сукоба Балшића и [[Карло Топија|Карла Топије]] око области Река (од Бојане на северу до Војуше на југу). На страну Балшића стао је будвански властелин Површко, а на страну Топије Драч. Сукоби су избили 1364. године. Површко је изгледа био потчињен Балшићима пред сам крај свог живота. Дубровачки заповедник галије је Ђурађу Балшићу изјавио саучешће јер је у опсади Будве (од стране Котора 1364. године) погинуо његов сервидор<ref>{{sfn|Михаљчић (|1989), стр. |p=76</ref>}}. Будва је изгледа, након ове опсаде, припала Балшићима. Међутим, новембра 1364. године, свакако најпредузимљивији од браће, Ђурађ Балшић, пао је у заробљеништво. Језгро државе Карла Топије чинила је област око Драча. Изгледа да је, такође од куге, 1363. године умро и [[Јован Комнин Асен]]. Као господар Канине и Валоне, [[Александар Комнин Асен|Александар]] (Асенов наследник) склопио је 1368. године уговор о пријатељству са Дубровником. За разлику од Александра (носио титулу господина), [[Блаж Матаренго]] је носио високу титулу севастократора. Вероватно ју је добио од цара Симеона. Матаренго се као жив последњи пут спомиње 1367, а Александар 1368. године. Тако су Балшићи остали једини противници Карла Топије који је од 1368. године најмоћнији господар на јадранској обали. Носио је титулу принцепса Албаније<ref>{{sfn|ИСН (|1999). стр. |p=587</ref><ref>}}{{sfn|Михаљчић (|1989), стр. |p=78</ref>}}.
 
Иако млађи, [[Балша II]] је наследио свог брата на челу породице. Балшићи су имали ослонац у [[Вукашин Мрњавчевић|Вукашину Мрњавчевићу]]. Топија је држао Ђурађа у заробљеништву читаве две године након чега су наступили преговори о миру. Посредовао је дубровачки поклисар. Мир је закључен, откуп плаћен, а Ђурађ ослобођен. Балшићи брзо потискују Карла Топија ка југу<ref>{{sfn|Михаљчић (|1989), стр. |p=78</ref>}}.
 
Сукоб цара Уроша и [[Мрњавчевићи|Мрњавчевића]] био је сигнал да се Балшићи одметну од централне власти. Они су то учинили и раније. Још током рата Дубровника и Војислава Војиновића, Балшићи су у сукобу са Котором. Док је слаба [[Гојислава]] управљала Војиславовом државом, Ђурађ је био у заробљеништву. Котор је тада одахнуо и чак прешао у офанзиву. Которани су покушали да заузму Будву, а том приликом је страдао Површко. После Површка се као господар Будве јавља Никола Захарија који 1365. године постаје дубровачки грађанин, али је истовремено град прихватао и власт [[Млетачка република|Млетачке републике]] и Балшића<ref>{{harvnb|Михаљчић (|1989), стр. |pp=99-101}}</ref>.
 
== Опсада Котора ==
[[Датотека: Zeta Djuradja I Balsica 1377 godine.jpg|мини|десно|300п|Годину дана прије своје смрти, Ђурађ I Балшић губи послушност у жупама [[Драчевица (жупа)|Драчевица]], Конавле и Требиње, које преузима босански бан (од октобра 1377. краљ) Твртко I.]]
Након склапања мира са Карлом Топијом Балшићи [[опсада Котора (1366-1370)|опседају Котор]]. Опсада је трајала четири године и превазилазила је одбрамбену моћ Котора. Рат је паралисао привредни живот града. Нагло је нарушена равнотежа између Дубровника и Котора. Међутим, Которани се нису предавали што је и разумљиво. Док је било јаке централне власти, Бар је плаћао српском владару порез од 100 перпера. Ђурађ је присилио Бар да му плаћа 2000 перпера. Слична судбина чекала је и Котор, а велики део трговачког профита прешао би у руке Балшића. Которани се стога нису предавали. Показали су дипломатску вештину достојну Дубровника. Интервенисао је чак и папа Урбан V који на неколико адреса шаље позив у помоћ. Балшићи су приликом опсаде Котора прешли у католичанство како би умањили ефикасност которске дипломатске мисије у Риму и придобили истовремено арбанашко племство окупљено око Карла Топије. Млечани такође посредују у склапању мира. Око Млетачке и Балшића дошло је до сукоба јер је Ђурађ желео да изгради флоту са чиме се Млечани нису слагали. И поред тога, Ђурађ је градио и оружао флоту у Будви, Улцињу и Бару. Млечани су се ограничили само на претње овим градовима. До мира је дошло на пролеће 1370. године. Услед недостатка извора, тешко је реконструисати даљи ток догађаја. Зна се да је након опсаде, током 1370. или почетком следеће године, Котор признао врховну власт угарског краља Лајоша. Изгледа да су га Балшићи, користећи се тренутном слабошћу [[Никола Алтомановић|Николе Алтомановића]], поново угрозили те је град, исцрпљен десетогодишњим ратовањем, прихватио туђинску власт. У склапању споразума посредовали су Дубровчани, а могуће и сам Никола Алтомановић који је био у добрим односима са мачванским баном [[Никола Горјански Старији|Николом Горјанским]]. Котор је од 1370. године од стране српског цара третиран исто као Дубровник. Изгубио је повластице које је имао у [[Српско царство|Царству]]. Био је то крај његовог привредног успона. Урош није могао да га брани од Балшића иако је 1369. године покушао да Млечане придобије да флотом помогну разбијање опсаде<ref>{{harvnb|Михаљчић (|1989), стр. |pp=152-4}}</ref><ref>{{sfn|ИСН (|1999), стр. |p=590</ref>}}.
 
== Однос са Николом Алтомановићем и Твртком Котроманићем ==
[[Датотека:1373 Propast Nikole Altomanovica Vojinovica.jpg|лево|мини|десно|300п|Ширење посједа Балшића и бановине Босне, након пропасти Николе Алтомановића(Војиновића) у сукобу са Коалицијом]]
Вукашин је препустио Котор својим рођацима Балшићима, тим пре што је Котор био на страни Николе Алтомановића, непријатеља две породице. Против жупана је створена коалиција Балшића и Мрњавчевића. Вукашин и Марко су 1371. године боравили у Скадру одакле је требао кренути заједнички напад на Алтомановића. Жупана је спасао изненадни долазак Турака. Након [[Маричка битка|Маричке битке]], обласни господари се отимају о територије Мрњавчевића. Ђурађ је отерао своју жену [[Оливера Мрњавчевић|Оливеру]] јер политичких разлога за брак није више имао. Оженио је удовицу бившег властелина Жарка, ћерку деспота [[Дејан (деспот)|Дејана]]. Следеће године Ђурађ је заузео Призрен<ref>{{sfn|ИСН (|1999), стр. |p=589</ref>}}. [[Страцимир Балшић|Страцимир]] је умро 1372. године.
 
Мавро Орбин пише о сукобима [[Марко Мрњавчевић|Марка]] и Ђурађа у околини Костура. Он каже да је Маркова жена Јелена издала свог мужа и отворила капије града четама Балше Балшића, за кога се касније и преудала. Да би повратио Костур, Марко је позвао у помоћ Турке. Опседнутом Балши је у помоћ притекао брат Ђурађ те је најстарији Вукашинов син изгубио и град и неверну жену.
 
Након погибије Николе Алтомановића, Дубровачка република се 1373. године обавезала да светодмитровски доходак исплаћује Балшићима. Ђурађ заузима Требиње, Конавли и Драчевицу позивајући се на сродство са династијом [[Немањићи|Немањића]]. Међутим, чак је и повезаност [[Твртко I|Твртка]] била јача. Ђурђев брат Балша оженио се 1372. године [[Комнина Асен|Комнином]], ћерком Јована Асена Комнина. На том браку су Балшићи заснивали своју везу са Немањићима. Твртко је сматрао да Балшићи не заслужују новоосвојене територије јер у рату нису учествовали, чак су и подржавали Николу Алтомановића. То је разлог за избијање сукоба. Јануара 1377. године Твртко је подстакао побуну у Требињу. Исте године, пре крунисања за [[Краљ Срба и Босне|краља Срба и Босне]], заузео је Требиње, Конавли и Драчевицу. Орбин пише о продору Ђурађа Балшића и Карла Топије у јужне делове Босанске државе. Међутим, Ђурађ је умро после три месеца. Дубровчани од 1378. године светодмитровски доходак плаћају Твртку<ref>{{harvnb|Михаљчић (|1989), стр. |pp=222-225}}</ref>.
 
== Породица ==
Ђурађ се женио два пута<ref name="Чеси">{{cite web|url=http://genealogy.euweb.cz/balkan/balkan15.html|title=Genealogy - Balkan states: ''The Balsici''|accessdate = 4. 6. 2010}}</ref><ref name="МДЛ">{{cite web|url=http://fmg.ac/Projects/MedLands/MONTENEGRO.htm#_Toc156305674|title=<nowiki>Medieval Lands project - Montenegro: ''Balšići''</nowiki>|accessdate = 4. 6. 2010}}</ref>:
* Оливером Мрњавчевић, ћерком [[Вукашин Мрњавчевић|Вукашина Мрњавчевића]], са којом је имао две ћерке:
** Јелисавету, удату за скадарског властелина Рајка Монету
== Литература ==
* {{АВРЉ-СД}}
* {{cite web|url=http://fmg.ac/Projects/MedLands/MONTENEGRO.htm#_Toc156305674|title=<nowiki>Medieval Lands project - Montenegro: ''Balšići''</nowiki>|accessdate = 4. 6. 2010}}
 
== Види још ==
363.220

измена

Мени за навигацију