Скривеносеменице — разлика између измена

Цвјетнице; Временски распон: Рани Cretaceous - недавни, 120–0 Ma PreЄ Є O S D C P T J K Pg N
	Magnolia virginiana; sweet bay
Научна класификација
Царство:	Plantae
Потцарство:	Embryophyta
Наддивизија:	Spermatophyta
Дивизија:	Angiosperms
	Basal angiosperms Amborellales; Nymphaeales; Austrobaileyales; Core angiosperms magnoliids; Chloranthales; monocots; Ceratophyllales; eudicots;
Синоними
	Anthophyta Cronquist; Angiospermae Lindl.; Magnoliophyta Cronquist, Takht. & W.Zimm.; Magnolicae Takht.;

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 27. март 2017. у 13:57

Цвјетнице (лат. Аngiosperms), такође познате као (лат. Angiospermae или Magnoliophyta) су најразноврснија група копнених биљака. До сада је познато прко 290 000 врста цвјетница у које спадају: цвијеће, траве, дрвеће, поврће, воће, љековито биље. Преци цвјетница су се развили још у доба Тријаса прије 245 милиона година. Прве познате цвјетнице датирају прије 160 милиона година. Преко 80% свих зелених биљака има цвјетове, који стварају сјеме и тако се развија нова биљка. Једногодишње цвјетнице цвјетају на крају свог живота, док већина вишегодишњих цвјетница цвјета сваке године. Траве су најраспрострањеније.

Одлике цвјетница

Цвјетнице могу имати један или два клицна листића, котиледона. Цвијет се отвара из пупољка. Пупољак цвјетница је затворен у чашицу која личи на чврсту зелену лопту. Састављена је од зелених чашичних листића. Диверзитет боја цвјетница је безграничан. Обојени дио цвијета састоји се од латица које чине круницу. Ако су у цвијету чашични и крунични листићи исте боје називају се перигон. У зависности од доба године, пупољци се отварају и откривају цвјетове. Откривени цвјетови омогућавају процес размножавања. Када отопли пупољак се отвара, чашични листићи се савијају уназад и шире и откивају и отварају круничне латице које стварају цвјетну круну. Цвијет се отвара и открива јарко обојене поленске кесице-прашнике. Цвјетови могу трајати од једног дана до неколико док други цвјетају мјесецима прије него што се опраше и израсту у сјеме.

Дијелови цвијета

Цвјетови се састоје од неколико дијелова цвијета, распоређених у четири круга. Вањски круг чине чашични листићи. Други круг, унутар чашичних листића, је круг латица. У њему се налази трећи круг, круг мушких дијелова цвијета-поленске кесице. Задњи, четврти круг је сачињен од женских дијелова. Иако сви цвјетови имају сличан распоред, код неправилних цвјетова неки дијелови могу недостајати, док други немају увијек исто растојање, број и величину цвијета.

Подјела цвјетница према броју клица

Подијељене су у двије главне глупе: монокотиледоне и дикотиледоне.

Монокотиледоне	Дикотиледоне
Праве траве	Руже
Траве оштрице	Магнолије
Житарице	Геранијуми
Рогози	Сљезови
Бамбуси	Главочике
Палме	Јабуке
Орхидеје	Љутићи
Лале	Маслачак
Нарциси	Мак
Љиљани	Хибискус

Монокотиледоне

У монокотиледоне биљке спадају траве и луковице, а сматра се да су 1/6 свих монокотиледоних биљака цвјетнице што износи око 50 000 врста. Први пут се појављују прије око 90 милиона година и научници сматрају да су се највјероватније развиле из дикотиледоних биљака које су живјеле у воденим условима, ријекама и мочварама, и подсјећале су на локвање.

Грађа монокотиледоних биљака

Код монокотиледоних биљака клица има један клицни листић, котиледон. Цвјетни дијелови монокотиледона су латице. Најчешће имају три латице или им је број латица дјељив са три. Њихово стабло расте изнутра, али у њему оне ријетко имају камбијум-творно биљно ткиво. Стабло им је најчешће меко и савитљиво. Листови имају паралелну нерватуру. Коријен монокотиледона је састављен од бројних ситних коријенова који се гранају. Монокотиледоне биљке расту брзо.

Дикотиледоне

Преко 5/6 свих цвјетница обухватају дикотиледоне биљке што износи око 175 000 врста.

Грађа дикотиледоних биљака

Дикотиледоне су оне биљке код којих клица има два котиледона тј. два клицна листића. Цвјетови ових биљака су четворочлани или петочлани. Стабло дикотиледона има камбијум, тј. један слој ћелија које стално расту близу коре стабла. Њихово стабло је разгранато. Већина дикотиледона има један дугачак вретенасти коријен. Њихови листови су мрежасте нерватуре.

Литература

Панајотовић А. (2006). Енциклопедија живог света, Пирот, Књижаре PI-PRESS (Кућа књиге).

^ Cronquist 1960.
^ Takhtajan 1964.

[FOOTNOTECronquist1960-1] Cronquist 1960.

[FOOTNOTETakhtajan1964-2] Takhtajan 1964.

[1]

[2]

@@ Ред 36: / Ред 36: @@
 ==Подјела цвјетница према броју клица==
 Подијељене су у двије главне глупе: монокотиледоне и дикотиледоне.
+{| border="2" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin:1em 1em 1em 0; background:#f9f9f9; border:1px #aaa solid; border-collapse:collapse; font-size:95%"
-{| class="wikitable"
 |-
 ! Монокотиледоне !! Дикотиледоне
@@ Ред 60: / Ред 60: @@
 | [[Љиљани]] || [[Хибискус]]
 |}
 ==Монокотиледоне==
 У монокотиледоне биљке спадају траве и [[луковице]], а сматра се да су 1/6 свих монокотиледоних биљака цвјетнице што износи око 50 000 врста. Први пут се појављују прије око 90 милиона година и научници сматрају да су се највјероватније развиле из [[Дикотиледоне биљке|дикотиледоних биљака]] које су живјеле у воденим условима, ријекама и мочварама, и подсјећале су на [[Локвањ|локвање]].