Туатаре — разлика између измена
м razne ispravke |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
| Ред 18: | Ред 18: | ||
* '''''Sphenodon guntheri'''''<br /> |
* '''''Sphenodon guntheri'''''<br /> |
||
* '''''Sphenodon diversum''''' † |
* '''''Sphenodon diversum''''' † |
||
| synonyms = |
| synonyms = |
||
* ''Sphaenodon'' |
* ''Sphaenodon'' |
||
* ''Hatteria''<br /> |
|||
* '' |
* ''Hatteria'' |
||
* ''Rhynchocephalus'' |
|||
}} |
}} |
||
| Ред 28: | Ред 30: | ||
== Врсте == |
== Врсте == |
||
У прошлости су постојале две признате живуће врсте туатаре, северна туатара (''Sphenodon punctatus'') и туатара брад`рс острва (''Sphenodon guntheri''), која је призната 1989. као посебна врста,<ref name="san diego"/> али је 2009 то признање повучено,<ref>{{ |
У прошлости су постојале две признате живуће врсте туатаре, северна туатара (''Sphenodon punctatus'') и туатара брад`рс острва (''Sphenodon guntheri''), која је призната 1989. као посебна врста,<ref name="san diego"/> али је 2009 то признање повучено,<ref>{{harvnb|Hay|Sarre|2010|pp=1063-1081}}</ref> након објављивања научног рада, којим је оспорено постојање довољно великих генетских ралика између њих, да би оне биле сматране за посебне врсте. Закључено је да оне представљају две географске варијације и да требају бити признате као једна врста.<ref>Hay JM, Sarre SD, Lambert DM, Allendorf FW, Daugherty CH (2010). Genetic diversity and taxonomy: a reassessment of species designation in tuatara (Sphenodon: Reptilia). ''Conservation Genetics'', 11 (3), 1063–1081. Published online: 3 July 2009. {{doi|10.1007/s10592-009-9952-7}}</ref> |
||
Постоји и једна изумрла врста туатаре, а то је врста ''Sphenodon diversum''. |
Постоји и једна изумрла врста туатаре, а то је врста ''Sphenodon diversum''. |
||
| Ред 40: | Ред 42: | ||
=== Северна туатара === |
=== Северна туатара === |
||
Боја северне туатаре (''Sphenodon punctatus'') може бити маслинасто зелена, сива, тамно ружичаста или боје црвене опеке, али увек са белим тачкама.<ref name="karori"/><ref name=encyclo> Cree, Alison |
Боја северне туатаре (''Sphenodon punctatus'') може бити маслинасто зелена, сива, тамно ружичаста или боје црвене опеке, али увек са белим тачкама.<ref name="karori"/><ref name=encyclo> Cree, Alison. Tuatara. In: Halliday, Tim and Adler, Kraig (eds.), The new encyclopedia of reptiles and amphibians, Oxford University Press. Oxford. {{page|year=2002|id=ISBN 0-19-852507-9|pages=210–211. }}</ref><ref name=lutz16>{{Harvnb|Lutz|2005|p=16}}</ref> |
||
Северна туатара је значајно већа од туатаре брад`рс острва (''S. guntheri'').<ref name="NZRG">Gill, Brian & Whitaker, Tony |
Северна туатара је значајно већа од туатаре брад`рс острва (''S. guntheri'').<ref name="NZRG">Gill, Brian & Whitaker, Tony. ''New Zealand Frogs and reptiles.'' David Bateman publishing. {{page|year=1996|id=ISBN 1-86953-264-3|pages=22–24. }}</ref> |
||
Северна туатара се дели на две подврсте: једна подврста је туатара куковог пролаза, која насељава острва у [[Куков пролаз|Куковом пролазу]] (сем северног брад`р острва) и острва у његовој околини, а друга подврста је северна туатара (''Sphenodon punctatus punctatus''), која насељава острва у [[Залив Пленти|заливу Пленти]] и острва северно од њега.<ref name="DoC"/> |
Северна туатара се дели на две подврсте: једна подврста је туатара куковог пролаза, која насељава острва у [[Куков пролаз|Куковом пролазу]] (сем северног брад`р острва) и острва у његовој околини, а друга подврста је северна туатара (''Sphenodon punctatus punctatus''), која насељава острва у [[Залив Пленти|заливу Пленти]] и острва северно од њега.<ref name="DoC"/> |
||
| Ред 74: | Ред 76: | ||
== Угроженост == |
== Угроженост == |
||
[[Датотека:North Island Map tuatara.PNG|мини|лево|Тренутна распрострањеност туатаре је претстављена црном бојом:<ref>{{cite journal |last1=H|first1=Daugherty C.. |author2=Cree A. |last3=M|first3=Hay J.. |last4=B|first4=Thompson M.. |year=1990|title = Neglected taxonomy and continuing extinctions of tuatara ''(Sphenodon)'' |url = |journal = Nature |volume = 347 |issue = 6289 |doi = 10.1038/347177a0 |pages=177–179}}</ref><ref name=recovery>{{ |
[[Датотека:North Island Map tuatara.PNG|мини|лево|Тренутна распрострањеност туатаре је претстављена црном бојом:<ref>{{cite journal |last1=H|first1=Daugherty C.. |author2=Cree A. |last3=M|first3=Hay J.. |last4=B|first4=Thompson M.. |year=1990|title = Neglected taxonomy and continuing extinctions of tuatara ''(Sphenodon)'' |url = |journal = Nature |volume = 347 |issue = 6289 |doi = 10.1038/347177a0 |pages=177–179}}</ref><ref name=recovery>{{Cite book|last=Gaze|first =Peter |title =Tuatara recovery plan 2001–2011 |work =Threatened Species Recovery Plan 47 |publisher =Biodiversity Recovery Unit, Department of Conservation, Government of New Zealand |year=2001|url =http://www.doc.govt.nz/upload/documents/science-and-technical/TSRP47.pdf |id=ISBN 0-478-22131-2|pages=}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.tiritirimatangi.org.nz/Articles/NZ%20Herald%20Articles%20-%20Tuatara%20Release.pdf |year=2003|last=Beston|first=Anne|title=New Zealand Herald: Tuatara Release}}</ref> Круговима је претстављена северна туатара, а квадратима туатара брад`рс острва. Симболи могу да претстављају и до 7 острва]] |
||
Северна туатара (''Sphenodon punctatus'') је законом заштићена од 1895.<ref>{{Harvnb|Newman|1987}}</ref><ref>{{cite book|last=Cree|first=Allison |last2=Butler|first2=David|title=Tuatara Recovery Plan |work=Threatened Species Recovery Plan Series No.9 |publisher=Threatened Species Unit, Department of Conservation, Government of New Zealand |year=1993|url=http://www.doc.govt.nz/upload/documents/science-and-technical/TSRP09.pdf |format=PDF |id=ISBN 0-478-01462-7|pages=}}</ref> Туатара је угрожена због губитка станишта и због пренетих неаутохтоних грабљиваца као што је полинезијски пацов ''(Rattus exulans)''. На два главна новозеландска острва је изумрла и није је било на њима све до пуштања на слободу 2005. једне групе туатара у ограђено уточиште за дивље животиње Карори на Северном острву.<ref name="karori">{{cite web |title=Tuatara Factsheet (''Sphenodon punctatus'') |url=http://sanctuary.org.nz/restoration/forest/tuatara/tuatara-facts.html |work=Sanctuary Wildlife |publisher=Karori Sanctuary Wildlife Trust}}</ref> Туатара се у уточишту успешно размножила и 2008. је прво примећено гнездо, а затим и први младунац који се излегао на острву после више од 200 година.<ref>[http://www.visitzealandia.com/news-item/found-mainland-nzs-first-tuatara-nest-in-hundreds-of-years/ New Zealand’s ‘living fossil’ confirmed as nesting on the mainland for the first time in 200 years!], Karori Sanctuary Trust, 31 October 2008.</ref><ref>[http://www.visitzealandia.com/Site/Zealandia_Home/Inside/News/Media_Releases_2009/Tuatara_baby.aspx Our first baby tuatara!], Karori Sanctuary Trust, 18 March 2009.</ref> |
Северна туатара (''Sphenodon punctatus'') је законом заштићена од 1895.<ref>{{Harvnb|Newman|1987}}</ref><ref>{{cite book|last=Cree|first=Allison |last2=Butler|first2=David|title=Tuatara Recovery Plan |work=Threatened Species Recovery Plan Series No.9 |publisher=Threatened Species Unit, Department of Conservation, Government of New Zealand |year=1993|url=http://www.doc.govt.nz/upload/documents/science-and-technical/TSRP09.pdf |format=PDF |id=ISBN 0-478-01462-7|pages=}}</ref> Туатара је угрожена због губитка станишта и због пренетих неаутохтоних грабљиваца као што је полинезијски пацов ''(Rattus exulans)''. На два главна новозеландска острва је изумрла и није је било на њима све до пуштања на слободу 2005. једне групе туатара у ограђено уточиште за дивље животиње Карори на Северном острву.<ref name="karori">{{cite web |title=Tuatara Factsheet (''Sphenodon punctatus'') |url=http://sanctuary.org.nz/restoration/forest/tuatara/tuatara-facts.html |work=Sanctuary Wildlife |publisher=Karori Sanctuary Wildlife Trust}}</ref> Туатара се у уточишту успешно размножила и 2008. је прво примећено гнездо, а затим и први младунац који се излегао на острву после више од 200 година.<ref>[http://www.visitzealandia.com/news-item/found-mainland-nzs-first-tuatara-nest-in-hundreds-of-years/ New Zealand’s ‘living fossil’ confirmed as nesting on the mainland for the first time in 200 years!], Karori Sanctuary Trust, 31 October 2008.</ref><ref>[http://www.visitzealandia.com/Site/Zealandia_Home/Inside/News/Media_Releases_2009/Tuatara_baby.aspx Our first baby tuatara!], Karori Sanctuary Trust, 18 March 2009.</ref> |
||
| Ред 95: | Ред 97: | ||
== Литература == |
== Литература == |
||
* {{Cite book |ref= harv|last=Gaze|first =Peter |title =Tuatara recovery plan 2001–2011 |work =Threatened Species Recovery Plan 47 |publisher =Biodiversity Recovery Unit, Department of Conservation, Government of New Zealand |year=2001|url =http://www.doc.govt.nz/upload/documents/science-and-technical/TSRP47.pdf |id=ISBN 0-478-22131-2|pages=}} |
|||
{{refbegin|2}} |
{{refbegin|2}} |
||
* {{Cite book |last=Cree|first = Alison |title = Tuatara : biology and conservation of a venerable survivor |publisher = Canterbury University Press |year=2014|isbn=9781927145449|location = |pages =}} |
* {{Cite book |last=Cree|first = Alison |title = Tuatara : biology and conservation of a venerable survivor |publisher = Canterbury University Press |year=2014|isbn=9781927145449|location = |pages =}} |
||
Верзија на датум 1. април 2017. у 09:05
| Туатаре Временски распон: Плеистоцен – данас,[1]
| |
|---|---|
| |
| Мужјак северне туатаре (Sphenodon punctatus) | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | Sphenodon
|
| Врсте | |
| |
| |
| Ареал туатаре | |
| Синоними | |
| |
Туатаре (лат. Sphenodon) су род рептила из породице Sphenodontidae и реда Rhynchocephalia. Туатаре су ендем Новог Зеланда.[2] Име туатара потиче из маорског језика и значи „бодље на леђима”.[3] Туатаре су једини живи род из реда Rhynchocephalia, који је био широко распрострањен пре око 200 милиона година.[4] Најближи заједнички предак кога ред Rhynchocephalia дели са неком другом групом животиња је онај кога дели са редом Squamata (гуштери и змије).[5]
Врсте
У прошлости су постојале две признате живуће врсте туатаре, северна туатара (Sphenodon punctatus) и туатара брад`рс острва (Sphenodon guntheri), која је призната 1989. као посебна врста,[6] али је 2009 то признање повучено,[7] након објављивања научног рада, којим је оспорено постојање довољно великих генетских ралика између њих, да би оне биле сматране за посебне врсте. Закључено је да оне представљају две географске варијације и да требају бити признате као једна врста.[8]
Постоји и једна изумрла врста туатаре, а то је врста Sphenodon diversum.
Опис
Глава туатаре је четвртаста, напред благо кљунасто издужена. Предње и задње ноге имају по пет прстију спојених пливаћим кожицама. Туатаре могу бити зелене, смеђе или сиве боје. Достижу тежину од 1,3 kg и дужину од око 80 cm од главе до врха репа.[6] На леђима имају бодље дуж кичме, које су нарочито изражене код мужјака. У горњој вилици имају два реда зуба, а у доњој један ред. Немају спољне уши, али имају чуло слуха.
Мозак и моторика туатаре је слична мозгу и моторици водоземаца, а срце туатаре је најпримитивније међу свим гмизавцима.[9] Плућа туатаре немају бронхије.[10]
Присутан је полни диморфизам, мужјаци су крупнији од женки, бодље мужјака на леђима су веће него бодље женки, а такође је и стомак мужјака ужи него стомак женки.[11]
Северна туатара
Боја северне туатаре (Sphenodon punctatus) може бити маслинасто зелена, сива, тамно ружичаста или боје црвене опеке, али увек са белим тачкама.[12][13][14]
Северна туатара је значајно већа од туатаре брад`рс острва (S. guntheri).[15]
Северна туатара се дели на две подврсте: једна подврста је туатара куковог пролаза, која насељава острва у Куковом пролазу (сем северног брад`р острва) и острва у његовој околини, а друга подврста је северна туатара (Sphenodon punctatus punctatus), која насељава острва у заливу Пленти и острва северно од њега.[4]
Туатара брад`рс острва
Боја туатаре брад`рс острва (Sphenodon guntheri) је маслинасто смеђа са жутим флекама.
Туатара брад`рс острва, насељава као аутохтона врста искључиво Северно Брад`р острво у Куковом пролазу,[16] а од 1995. до 2017. пренета је на још три мала острва.
Изумрла врста туатаре
Вилијам Коленсо је у новембру 1885. открио примерак субфосила изумрле врсте туатаре, у руднику угља. Коленсо је новооткривену врсту назвао Sphenodon diversum.[17]
Понашање
Одрасле туатаре су копнени и ноћни гмизавци, који се понекад у току дана могу видети како се сунчају да би се загрејали. Млади су за разлику од одраслих дневне животиње, вероватно зато што су одрасле туатаре канибали. Туатаре насељавају области са климом која је много хладнија од оне коју већина других гмизаваца може да поднесе. Активне су на температурама до 5 °C,[18] док су температуре преко 28 °C за њих по правилу смртоносне. Телесна температура туатара је нижа од телесне температуре свих других гмизаваца, а последица тога је и спорији метаболизам.
Туатаре се хране бескичмењацима, као што су бубе, зрикавци и паукови, али хране се и жабама, гуштерима и птичјим јајима и птићима.[13] Туатере оба пола бране своју територију, при чему покушавају да застраше уљеза, а у крајњем случају га и уједају. Њихов угриз може да изазове озбиљне повреде.[19] Туатара када уједе не пушта лако.[20]
Размножавање
Туатарама је потребно 10 до 20 година да достигну полну зрелост.[22] До парења долази средином лета, а женке се паре и полажу јаја једном у 4 године.[23]
Пол младунаца зависи од температуре јаја, из топлијих јаја се углавном излежу мужјаци, а из хладнијих женке. Из јаја која се инкубирају на температури од 21 °C постоји једнака могућност да ће се излећи мужјаци и женке. На температури од 22 °C, 80% младих су мужјаци, а на температури од 20 °C, 80% су женке, а на температури од 18 °C сви младунци ће бити женке.[3] Према неким подацима одређивање пола туатара зависи и од генетских фактора и од фактора из окружења.[24]
Туатаре расту све до своје 35 године.[3] Просечан животни век туатара је око 60 година, али могу живети и дуже од 100 година.[3] Неки стручњаци верују да туатаре у заробљеништву могу да живе и 200 година.[25]
Распрострањеност
Туатаре су некада биле уобичајене на оба главна острва Новог Зеланда, а са њих су нестале пре доласка првих Европљана. Преживеле су на 32 мања острва на којима није било сисара.[4] До тих острва је тешко доћи и на њима живи мали број животињских врста.
Укупна популација туатаре је процењена на више од 60.000,[13] али мање од 100.000.[26]
Угроженост
Северна туатара (Sphenodon punctatus) је законом заштићена од 1895.[30][31] Туатара је угрожена због губитка станишта и због пренетих неаутохтоних грабљиваца као што је полинезијски пацов (Rattus exulans). На два главна новозеландска острва је изумрла и није је било на њима све до пуштања на слободу 2005. једне групе туатара у ограђено уточиште за дивље животиње Карори на Северном острву.[12] Туатара се у уточишту успешно размножила и 2008. је прво примећено гнездо, а затим и први младунац који се излегао на острву после више од 200 година.[32][33]
Туатара брад`рс острва
Туатара брад`рс острва (Sphenodon guntheri) је аутохтона на малом Северном Брад`р острву, а њена популација је око 400 јединки. Године 1995. 50 младунаца и 18 одраслих јединки је пренето на острво Тити у Куковом пролазу. Неколико година касније 1998. 34 младунца и 20 одраслих јединки је пуштено на острво Сомс,[28] а на острво Лонг Ајленд је 2007. пренето 50 јединки.[34]
Северна туатара
Северна туатара (Sphenodon punctatus) је аутохтона врста на 29 острва, а њена популација је процењена на 60.000 јединки.[13] Године 1996. 32 одрасле јединке су пренете на острво Вејл, а на острво Тиритири Матанги је 2003. пуштено 60 јединки.
На новозеландско Северно острво је 2005. у ограђено уточиште за дивље животиње Карори пуштена прва група северних туатара,[12] а 2007. је пуштена друга група.[35]
Програм истребљивања пацова
Туатаре су уклоњене са острва Стенли, Ред Меркјури и Кувијер 1990 и 1991, након чега су чуване у заточеништву до истребљивања полинезијских пацова на тим острвима. Када су они истребљени туатаре су враћене на та острва. На острву Лит`л Бериј`р 1991–92 пронађено је само 8 туатара, које су затим чуване у заточеништву до 2006. када су након истребљења полинезијских пацова на острву, са својим младунцима који су у међувремену рођени, пуштене у дивљину.[36]
Полинезијски пацови су такође истребљени и на острвима Ватупуке 1993. Лејди Елис 1994. и Коп`рмајн Ајл`нд 1997. Након чега су на овим острвима поново примећени младунци.
Референце
- ^ „Sphenodon”. The Paleobiology Database. Приступљено 7. 6. 2014.
- ^ „Tuatara”. New Zealand Ecology: Living Fossils. TerraNature Trust. 2004.
- ^ а б в г „The Tuatara”. Kiwi Conservation Club: Fact Sheets. Royal Forest and Bird Protection Society of New Zealand Inc. 2007.
- ^ а б в „Tuatara”. Conservation: Native Species. Threatened Species Unit, Department of Conservation, Government of New Zealand.
- ^ Rest, Joshua S.; Ast, Jennifer C.; Austin, Christopher C.; Waddell, Peter J.; Tibbetts, Elizabeth A.; Hay, Jennifer M.; Mindell, David P. (1. 1. 2003). „Molecular systematics of primary reptilian lineages and the tuatara mitochondrial genome”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 29 (2). doi:10.1016/s1055-7903(03)00108-8.
- ^ а б „Reptiles:Tuatara”. Animal Bytes. Zoological Society of San Diego. 2007.
- ^ Hay & Sarre 2010, стр. 1063–1081
- ^ Hay JM, Sarre SD, Lambert DM, Allendorf FW, Daugherty CH (2010). Genetic diversity and taxonomy: a reassessment of species designation in tuatara (Sphenodon: Reptilia). Conservation Genetics, 11 (3), 1063–1081. Published online: 3 July 2009. doi:10.1007/s10592-009-9952-7
- ^ Russell, Matt (August 1998). "Tuatara, Relics of a Lost Age". Cold Blooded News. Colorado Herpetological Society. Archived from the original on 19 April 2012.
- ^ „Infectious Diseases and Pathology of Reptiles”.
- ^ „Tuataras at Animal Corner”.
- ^ а б в „Tuatara Factsheet (Sphenodon punctatus)”. Sanctuary Wildlife. Karori Sanctuary Wildlife Trust.
- ^ а б в г Cree, Alison. Tuatara. In: Halliday, Tim and Adler, Kraig (eds.), The new encyclopedia of reptiles and amphibians, Oxford University Press. Oxford. 2002. ISBN 0-19-852507-9. стр. 210–211.
- ^ Lutz 2005, стр. 16
- ^ Gill, Brian & Whitaker, Tony. New Zealand Frogs and reptiles. David Bateman publishing. 1996. ISBN 1-86953-264-3. стр. 22–24.
- ^ „Tuatara – Sphenodon punctatus”. Science and Nature: Animals. bbc.co.uk.
- ^ Colenso, W. (1885). „Notes on the Bones of a Species of Sphenodon, (S. diversum, Col.,) apparently distinct from the Species already known” (PDF). Transactions and Proceedings of the Royal Society of New Zealand. 18: 118—128.
- ^ Schofield, Edith (24. 3. 2009). „New arrivals thrill staff at sanctuary”. Otago Daily Times. Приступљено 23. 3. 2009.
- ^ Daugherty, Charles and Keall, Susan. Tuatara: Life History In: Te Ara: The Encyclopedia of New Zealand.
- ^ Lutz 2005, стр. 24
- ^ 111-Year-Old Reptile Becomes a Dad After Tumor Surgery Discover Magazine, 26 January 2009.
- ^ „Reptile’s Pet-Store Looks Belie Its Triassic Appeal”. New York Times. 22 11 2010. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ Cree; Cockrem, J. F.; Guillette, L. J. (1992). „Reproductive cycles of male and female tuatara (Sphenodon punctatus) on Stephens Island, New Zealand”. Journal of Zoology. 226 (2): 199—217. doi:10.1111/j.1469-7998.1992.tb03834.x.
- ^ Cree A.; B, Thompson M..; H, Daugherty C.. (1995). „Tuatara sex determination”. Nature. 375 (6532): 543. doi:10.1038/375543a0.
- ^ „110-year-old 'living fossil' becomes a dad”. CNN. 30. 1. 2009.
- ^ Daugherty, Charles and Keall, Susan. Tuatara: Tuatara islands In: Te Ara: The Encyclopedia of New Zealand.
- ^ H, Daugherty C..; Cree A.; M, Hay J..; B, Thompson M.. (1990). „Neglected taxonomy and continuing extinctions of tuatara (Sphenodon)”. Nature. 347 (6289): 177—179. doi:10.1038/347177a0.
- ^ а б Gaze, Peter (2001). Tuatara recovery plan 2001–2011 (PDF). Threatened Species Recovery Plan 47. Biodiversity Recovery Unit, Department of Conservation, Government of New Zealand. ISBN 0-478-22131-2.
- ^ Beston, Anne (2003). „New Zealand Herald: Tuatara Release” (PDF).
- ^ Newman 1987
- ^ Cree, Allison; Butler, David (1993). Tuatara Recovery Plan (PDF). Threatened Species Recovery Plan Series No.9. Threatened Species Unit, Department of Conservation, Government of New Zealand. ISBN 0-478-01462-7.
- ^ New Zealand’s ‘living fossil’ confirmed as nesting on the mainland for the first time in 200 years!, Karori Sanctuary Trust, 31 October 2008.
- ^ Our first baby tuatara!, Karori Sanctuary Trust, 18 March 2009.
- ^ „Rare tuatara raised at Wellington Zoo” (Саопштење). Wellington Zoo. 29. 10. 2007.
- ^ „130 Tuatara Find Sanctuary”. The Dominion Post. 20. 10. 2007.
- ^ „Fauna on Little Barrier Island”. Department of Conservation.
Литература
- Gaze, Peter (2001). Tuatara recovery plan 2001–2011 (PDF). Threatened Species Recovery Plan 47. Biodiversity Recovery Unit, Department of Conservation, Government of New Zealand. ISBN 0-478-22131-2.
- Cree, Alison (2014). Tuatara : biology and conservation of a venerable survivor. Canterbury University Press. ISBN 9781927145449.
