Јелена Кантакузин (византијска царица)

Јелена Кантакузин
Лични подаци
Пуно име	Јелена Кантакузин
Датум рођења	1333.
Место рођења	Цариград, Византијско царство
Датум смрти	1396.
Место смрти	Цариград, Византијско царство
Гроб	Аја Марта, Цариград
Породица
Супружник	Јован V Палеолог
Потомство	Андроник IV Палеолог
Родитељи	Јован VI Палеолог Ирина Асен
Династија	Кантакузини, Палеолози
Византијска царица
Период	1347-1376
Претходник	Ирина Асен
Наследник	Јелена Драгаш

Јелена Кантакузин (грчки: Ελένη Καντακουζηνή; 1333-1396) је била византијска царица, супруга Јована V Палеолога (1341-1391).

Биографија

Јелена је била ћерка Јована VI Кантакузина и Ирине Асен. Доналд Никол верује да је била најмлађа од три ћерке Јована Кантакузина. Јелена је била сестра Матије Кантакузина и Манојла Кантакузина. Њене сестре, Марија и Теодора, биле су супруге Нићифора II Орсинија и Орхана I. Јован V Палеолог и Јован VI Кантакузин били су противници у грађанском рату који је беснео у Царству између 1341. и 1347. године. Две стране су 1347. године постигле споразум. Јован VI је постао савладар Јована V. Споразум је учвршћен браком Јована V и Јелене Кантакузин. Склопљен је 28. маја 1347. године, осмог дана након крунисања Кантакузина за цара. Јелену и Јована венчао је патријарх Исидор. Јелена је тада имала око 13 година, док је Јован имао 15 година. Мир у Царству трајао је кратко, до 1352. године, када је Јеленин супруг наставио непријатељства против њеног оца. Кантакузин је 1354. године приморан на оставку. Матија је задржао титулу савладара до свог пораза 1357. године.

Јелена је 1346. године пратила своју мајку и сестру до Селимврије где се Теодора удала за османског емира Орхана. Орхан је убрзо послао свог човека у Цариград да убије Јована V сматрајући да тиме чини услугу свом тасту. Јелена је 1352. године у пратњи Јована VI и свога сина Манојла, отишла у Тракију где је Јован примио власт над градовима који су му додељени. Нићифор Григора пише да се Јелена вратила у Цариград како би оца заштитила од могућих акција свог мужа.

Када је Јеленин син, Андроник IV, свргао свог оца, 12. августа 1376. године, Јелена је покушала да помири две стране. Упркос томе, Јован V и његови синови, Теодор и Манојло, бачени су у тамницу октобра исте године. Јуна 1379. године Јован је побегао из тамнице. Андроник се склонио у Галату узимајући Јелену, Марију и Теодору као таоце. Након склапања споразума маја 1381. године, Јелена и остале заробљенице су ослобођене. Према Димитрију Кидону, грађани су је бурно дочекали у престоници. Након смрти Јована V 1391. године, Јелена је постала монахиња манастира Кира Марта у Цариграду под именом Хипомона. Умрла је између октобра и децембра 1396. године.

Породица

Јелена и Јован имали су деветоро деце:

• Андроник IV Палеолог (2. април 1348—28. јун 1385.)
• Ирина Палеологина (око 1349. - после 1362.), удата за Калила, сина Орхана I.
• Манојло II Палеолог (27. јун 1350—24. јун 1407.)
• Теодор I Палеолог (око 1355—24. јун 1407.)
• Михаило Палеолог (умро 1376/7.)
• Марија Палеологина (умрла 1376.)
• Ћерка, верена за Петра II Кипарског.
• Две ћерке непознатих имена

Породично стабло

4. Михаило Кантакузин

2. Јован VI Кантакузин

5. Теодора Палеолог Анђелина

1. Јелена Кантакузин

24. Мицо Асен

12. Јован Асен III

25. Марија Асенина

6. Андроник Асен

26. Михаило VIII Палеолог

13. Ирина Палеологина

27. Теодора Дукина Ватацина

3. Ирина Асен

14. Михаило Дука Глаб Тарханеиотис

7. Тарханеиотиса

15. Марија Дукина Комнина Палеологина Бранаина

Извори

• Frances Kianka, "The Letters of Demetrios Kydones to Empress Helena Kantakouzene Palaiologina", Dumbarton Oaks Papers: Homo Byzantinus: Papers in Honor of Alexander Kazhdan, 46 (1992). стр. 155.-164
• Her listing in "Medieval lands" by Charles Cawley, along with her husband and children. The project "involves extracting and analysing detailed information from primary sources, including contemporary chronicles, cartularies, necrologies and testaments."