Становништво — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 13: Ред 13:
{{Главни чланак|Списак држава по броју становника}}
{{Главни чланак|Списак држава по броју становника}}


Оријентационо, на крају епохе [[Палеолит]]а (15 хиљада година п. н. е.) број становника на земљи био је 3 милиона. До краја [[Неолит]]а (2 хиљаде година п. н. е) живело је на Земљи 50 милиона људи. На почетку Нове ере, становништво је бројало 230 милиона, а око 1000. године Нове ере, 275 милиона. Милијардити човек је рођен око 1800-те. Године [[1900]]. било нас је 1,6 милијарди, [[1960]]. 3 милијарде, [[1993]]. 5,5 милијарди, [[2003]]. 6,3 милијарди, [[2017]]. у [[март]]у 7,4 милијарди.
Оријентационо, на крају епохе [[Палеолит]]а (15 хиљада година п. н. е.) број становника на земљи био је 3 милиона. До краја [[Неолит]]а (2 хиљаде година п. н. е) живело је на Земљи 50 милиона људи. На почетку Нове ере, становништво је бројало 230 милиона, а око 1000. године Нове ере, 275 милиона. Милијардити човек је рођен око 1800-те. Године [[1900]]. било нас је 1,6 милијарди, [[1960]]. 3 милијарде, [[1993]]. 5,5 милијарди, [[2003]]. 6,3 милијарди, [[2017]]. у [[март]]у, 7,4 милијарди.


Прогнозира се да ће 2050. године на свету живети 9 милијарди људи.
Прогнозира се да ће 2050. године на свету живети 9 милијарди људи.

Верзија на датум 6. април 2017. у 12:37

Становништво једне географске територије представља скуп људи који живе на њој. Људско становништво је предмет изучавања више наука, као што су демографија, социологија и друштвена географија. Једна од грана екологије је биологија која изучава све врсте на планети Земљи, па и људску врсту. Статистиком становништва се мере промене њеног броја у простору и времену. Најчешће коришћена статистика становништва је Број становника.

Опис становништва

Опис становништва се може вршити на више начина:

Светско становништво

Оријентационо, на крају епохе Палеолита (15 хиљада година п. н. е.) број становника на земљи био је 3 милиона. До краја Неолита (2 хиљаде година п. н. е) живело је на Земљи 50 милиона људи. На почетку Нове ере, становништво је бројало 230 милиона, а око 1000. године Нове ере, 275 милиона. Милијардити човек је рођен око 1800-те. Године 1900. било нас је 1,6 милијарди, 1960. 3 милијарде, 1993. 5,5 милијарди, 2003. 6,3 милијарди, 2017. у марту, 7,4 милијарди.

Прогнозира се да ће 2050. године на свету живети 9 милијарди људи.

Неки научници сматрају да свака територија има свој „капацитет“, који ограничава могућност раста становништва. Они тврде да неконтролисан раст становништва води у катастрофу Малтусовог типа. Постоје стручњаци који се не слажу са овом тезом.

У 1993. на свету је живело (у милионима људи): у Европи 728, Азији 3336, Африци 670, Северној и Средњој Америци 442, Јужној Америци 308, Аустралији и Океанији 28.

Државе са највише становника у свету су Кина и Индија.

Спољашње везе