Градихна — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{bez_inlajn_referenci}} |
|||
{{Инфокутија владар |
{{Инфокутија владар |
||
| име = Градихна |
| име = Градихна |
||
Ред 24: | Ред 23: | ||
| опис_грба = |
| опис_грба = |
||
}} |
}} |
||
'''Краљ Градихна''' (око 1131 – 1143). Након битке код Бара око 1125. године у којој је погинуо његов брат [[Грубеша]], Градихна бежи у [[Рашка|Рашку]] где је након унутарашњих сукоба свргнут жупан [[Урош I Вукановић|Урош I]] и затворен у тамницу. Тамо се оженио и добио три сина: [[Радослав Градишнић|Радослава]], Лобара и Владимира. За то време краљ [[Ђорђе Бодиновић|Ђорђе]] се измиро са његовом браћом Драгихном и Драгилом те им оставио део територије у [[Зета|Зети]]. |
'''Краљ Градихна''' (око 1131 – 1143). Након битке код Бара око 1125. године у којој је погинуо његов брат [[Грубеша]], Градихна бежи у [[Рашка|Рашку]] где је након унутарашњих сукоба свргнут жупан [[Урош I Вукановић|Урош I]] и затворен у тамницу. Тамо се оженио и добио три сина: [[Радослав Градишнић|Радослава]], Лобара и Владимира. За то време краљ [[Ђорђе Бодиновић|Ђорђе]] се измиро са његовом браћом Драгихном и Драгилом те им оставио део територије у [[Зета|Зети]].{{sfn|Поп Дукљанин|1988}} |
||
Негде око 1127. краљ Ђорђе напао је Рашку и ослободио жупана [[Урош I Вукановић|Уроша I]] те га поново поставио за жупана. Градихна због нове ситуације бежи у [[Захумље]] где проналази ново уточиште. Након српског пораза у борби са [[Византијско царство|Византијом]] 1129. и примања вазалних намета, Градихна је почео да ради активну политику у свргавању краља Ђорђа у којој му је највише помогао брат Драгихна ослањајући се на Византијску подршку. |
Негде око 1127. краљ Ђорђе напао је Рашку и ослободио жупана [[Урош I Вукановић|Уроша I]] те га поново поставио за жупана. Градихна због нове ситуације бежи у [[Захумље]] где проналази ново уточиште. Након српског пораза у борби са [[Византијско царство|Византијом]] 1129. и примања вазалних намета, Градихна је почео да ради активну политику у свргавању краља Ђорђа у којој му је највише помогао брат Драгихна ослањајући се на Византијску подршку.{{sfn|Поп Дукљанин|1988}} |
||
Уплашен овим, краљ Ђорђе утамничио је њиховог трећег брата Драгила и Михајла, сина бившег краља [[Владимир Војислављевић|Владимира]]. Био је то повод за рат па су Градихна и Драгихна успели да уз помоћ Византијске војске која се налазила у [[Драч]]у поразе краља Ђорђа који се склонио у тврђаву [[Котор]]. Након кратке опсаде, краља Ђорђа су издали његови људи и предали га Византинцима који су га утамничили и одвели у [[Цариград]] где је и умро. |
Уплашен овим, краљ Ђорђе утамничио је њиховог трећег брата Драгила и Михајла, сина бившег краља [[Владимир Војислављевић|Владимира]]. Био је то повод за рат па су Градихна и Драгихна успели да уз помоћ Византијске војске која се налазила у [[Драч]]у поразе краља Ђорђа који се склонио у тврђаву [[Котор]]. Након кратке опсаде, краља Ђорђа су издали његови људи и предали га Византинцима који су га утамничили и одвели у [[Цариград]] где је и умро. |
||
Уз византијску подршку, као некад његов брат [[Грубеша]], Градихна се прогласио за новог [[Србија|српског]] краља негде око 1131. године. Његов долазак на престо означио је крај династијског грађанског рата и постепену обнову земље. Међутим, као резултат мешања Византије у унутрашње послове земље и ранији пораз српске војске 1129. то је уједно означило и дезинтеграцију и пад краљевства. Изгледа да лидери [[Рашка|Рашке]] и [[Босна|Босне]] нису признавали Градихну за новог краља који се одржавао уз помоћ Византинаца. Тако је [[Урош I Вукановић|Урош I]], некадашњи савезником краља Ђорђа, ојачао везе са угарским двором удајом своје кћерке [[Јелена Вукановић|Јелена]] за угарског престолонаследника [[Бела II|Белу II]] 1130., а затим је и његов син [[Белош Вукановић|Белош]] постао бан [[Хрватска|Хрватске]] и један од најмоћнијих људи тадашње [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]]. Босном је као бан владао Јеленин син, будући угарски владар [[Геза II]] око 1137. године. |
Уз византијску подршку, као некад његов брат [[Грубеша]], Градихна се прогласио за новог [[Србија|српског]] краља негде око 1131. године. Његов долазак на престо означио је крај династијског грађанског рата и постепену обнову земље. Међутим, као резултат мешања Византије у унутрашње послове земље и ранији пораз српске војске 1129. то је уједно означило и дезинтеграцију и пад краљевства. Изгледа да лидери [[Рашка|Рашке]] и [[Босна|Босне]] нису признавали Градихну за новог краља који се одржавао уз помоћ Византинаца. Тако је [[Урош I Вукановић|Урош I]]{{sfn|Поп Дукљанин|1988}}, некадашњи савезником краља Ђорђа, ојачао везе са угарским двором удајом своје кћерке [[Јелена Вукановић|Јелена]] за угарског престолонаследника [[Бела II|Белу II]] 1130., а затим је и његов син [[Белош Вукановић|Белош]] постао бан [[Хрватска|Хрватске]] и један од најмоћнијих људи тадашње [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]]. Босном је као бан владао Јеленин син, будући угарски владар [[Геза II]] око 1137. године. |
||
Након деценије владања, у потпуности зависан од [[Византијско царство|Византије]], краљ Градихна је умро негде око 1143. године и сахрањен у [[Самостан Светих Срђа и Ваха на Бојани|манастиру Светог Срђа и Ваха]].<ref name=" |
Након деценије владања, у потпуности зависан од [[Византијско царство|Византије]], краљ Градихна је умро негде око 1143. године и сахрањен у [[Самостан Светих Срђа и Ваха на Бојани|манастиру Светог Срђа и Ваха]].{{sfn|Поп Дукљанин|1988}} |
||
<ref name="{Шкриванић1959">{{cite book|author=Гавро А. Шкриванић|title=Именик географских назива средњовековне Зете|url=https://books.google.com/books?id=3XUBAAAAMAAJ|year=1959|page=35}}</ref> На престо га је наследио син [[Радослав Градишнић|Радослав]] уз пристанак новог византијског цара [[Манојло I Комнин|Манојла I Комнина]] (1143 - 1180), али не као [[краљ]] већ само као [[кнез]]. |
|||
== Референце == |
== Референце == |
||
Ред 39: | Ред 39: | ||
== Литература == |
== Литература == |
||
* {{Cite book |ref= harv|last= Ћоровић|first= Владимир|authorlink= Владимир Ћоровић|coauthors= |title= Историја српског народа|year= 1997|url= http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/index_l.html|publisher= |location= |id= }} |
* {{Cite book |ref= harv|last= Ћоровић|first= Владимир|authorlink= Владимир Ћоровић|coauthors= |title= Историја српског народа|year= 1997|url= http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/index_l.html|publisher= |location= |id= }} |
||
* {{Cite book |ref= harv|last=Поп Дукљанин|title=Љетопис попа Дукљанина|url =https://www.scribd.com/doc/221770667/Ljetopis-Popa-Dukljanina-pdf|year=1988|location= Београд}} |
|||
{{Војислављевићи}} |
{{Војислављевићи}} |
Верзија на датум 13. април 2017. у 12:01
Градихна | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Градихна Бранислављевић |
Место рођења | Зета, Српско краљевство |
Датум смрти | око 1143. |
Место смрти | Зета, Српско краљевство |
Гроб | Црква Св. Срђа и Влакха |
Породица | |
Супружник | непозната Рашка принцеза |
Потомство | Радослав Градишнић, Јован и Владимир |
Родитељи | Радослав |
Династија | Војислављевић |
краљ | |
Период | (око 1131 - 1143) |
Претходник | Ђорђе Бодиновић |
Наследник | Радослав Градишнић |
Краљ Градихна (око 1131 – 1143). Након битке код Бара око 1125. године у којој је погинуо његов брат Грубеша, Градихна бежи у Рашку где је након унутарашњих сукоба свргнут жупан Урош I и затворен у тамницу. Тамо се оженио и добио три сина: Радослава, Лобара и Владимира. За то време краљ Ђорђе се измиро са његовом браћом Драгихном и Драгилом те им оставио део територије у Зети.[1]
Негде око 1127. краљ Ђорђе напао је Рашку и ослободио жупана Уроша I те га поново поставио за жупана. Градихна због нове ситуације бежи у Захумље где проналази ново уточиште. Након српског пораза у борби са Византијом 1129. и примања вазалних намета, Градихна је почео да ради активну политику у свргавању краља Ђорђа у којој му је највише помогао брат Драгихна ослањајући се на Византијску подршку.[1]
Уплашен овим, краљ Ђорђе утамничио је њиховог трећег брата Драгила и Михајла, сина бившег краља Владимира. Био је то повод за рат па су Градихна и Драгихна успели да уз помоћ Византијске војске која се налазила у Драчу поразе краља Ђорђа који се склонио у тврђаву Котор. Након кратке опсаде, краља Ђорђа су издали његови људи и предали га Византинцима који су га утамничили и одвели у Цариград где је и умро.
Уз византијску подршку, као некад његов брат Грубеша, Градихна се прогласио за новог српског краља негде око 1131. године. Његов долазак на престо означио је крај династијског грађанског рата и постепену обнову земље. Међутим, као резултат мешања Византије у унутрашње послове земље и ранији пораз српске војске 1129. то је уједно означило и дезинтеграцију и пад краљевства. Изгледа да лидери Рашке и Босне нису признавали Градихну за новог краља који се одржавао уз помоћ Византинаца. Тако је Урош I[1], некадашњи савезником краља Ђорђа, ојачао везе са угарским двором удајом своје кћерке Јелена за угарског престолонаследника Белу II 1130., а затим је и његов син Белош постао бан Хрватске и један од најмоћнијих људи тадашње Угарске. Босном је као бан владао Јеленин син, будући угарски владар Геза II око 1137. године.
Након деценије владања, у потпуности зависан од Византије, краљ Градихна је умро негде око 1143. године и сахрањен у манастиру Светог Срђа и Ваха.[1] [2] На престо га је наследио син Радослав уз пристанак новог византијског цара Манојла I Комнина (1143 - 1180), али не као краљ већ само као кнез.
Референце
- ^ а б в г Поп Дукљанин 1988.
- ^ Гавро А. Шкриванић (1959). Именик географских назива средњовековне Зете. стр. 35.
Литература
- Ћоровић, Владимир (1997). Историја српског народа.
- Поп Дукљанин (1988). Љетопис попа Дукљанина. Београд.