Читаоница у Лозници — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м datum
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{Инфокутија Библиотека
'''Читаоница у Лозници''' је основана 20. августа [[1868]]. године у Лозници, под називом ''Друштво Подринске слоге''. Оснивач Читаонице је дружина (друштво) ''Подринска слога''. Ова читаоница је испуњавала све обавезе и одговарала на расписе министарства као и друге грађанске читаонице.<ref>{{cite book|last1=Ковијанић|first1=Гаврило|title=Трагом читалишта у Србији|year=1986|publisher=Народна књига|location=Београд|accessdate=10. 4. 2017|pages=169-183}}</ref>
| име = Читаоница у Лозници
| оригинално_име =
| слика = Stara apoteka u Loznici.jpg
| наслов = Стара Лозница
| држава = {{застава|Кнежевина Србија}}
| град = [[Лозница]]
|map_caption =
|map_alt =
|latitude=
|longitude=
| оснивање = [[1868]].
| затварање =
| обим =
| површина =
| посетиоци =
| директор =
| председник =
| превоз =
| мрежа =
| веб =
| адреса =
}}


'''Читаоница у Лозници''' је основана 20. августа [[1868]]. године у Лозници, под називом ''Друштво Подринске слоге''. Оснивач Читаонице је дружина (друштво) ''Подринска слога''. Циљ друштва је био да ради на културно просветном и привредном пољу не само у Лозници него и у целом Подрињу.<ref name="вук">{{cite journal|title=Друштво "Караџић" ће ускоро завршити Дом културе|journal=Правда|date=15.04.1937.|page=19|accessdate=13. 4. 2017}}</ref> Ова читаоница је испуњавала све обавезе и одговарала на расписе министарства као и друге грађанске читаонице.<ref>{{cite book|last1=Ковијанић|first1=Гаврило|title=Трагом читалишта у Србији|year=1986|publisher=Народна књига|location=Београд|accessdate=10. 4. 2017|pages=169-183}}</ref>

== Историјат ==
== Историјат ==
Читаоница у Лозници није била самостална, већ је радила као део дружине Подринска слога. дружина се састојала од 143 чланова који су истовремено били и чланови читаонице. Новац од чланарине за Дружину коришћен је за набавку књига и периодике за читаоницу.<ref name="читал">{{cite book|last1=Стаматовић|first1=Десанка|title=Читалишта у Србији у XIX веку|year=2011|publisher=Градска библиотека|location=Панчево|pages=218-219}}</ref>
Читаоница у Лозници није била самостална, већ је радила као део дружине Подринска слога. Дружина се састојала од 143 чланова који су истовремено били и чланови читаонице. Била је једна од најјачих дружина у предратној Србији. Вук Караџић је друштву за живота поклонио своје књиге за читаоницу.<ref name="вук" /> Новац од чланарине за Дружину коришћен је за набавку књига и периодике за читаоницу.<ref name="читал">{{cite book|last1=Стаматовић|first1=Десанка|title=Читалишта у Србији у XIX веку|year=2011|publisher=Градска библиотека|location=Панчево|pages=218-219}}</ref>

== Периодика ==
== Периодика ==
Године 1874. у читаоницу је стигло 24 домаћа наслова периодике и два инострана<ref name="читал" />.
Године 1874. у читаоницу је стигло 24 домаћа наслова периодике и два инострана<ref name="читал" />.

=== Домаћи часописи ===
=== Домаћи часописи ===
* Будућност
* ''Будућност''
* Београдске новине
* ''Београдске новине''
* Глас народа
* ''Глас народа''
* Глас Црногорца
* ''Глас Црногорца''
* Граничар
* ''Граничар''
* Жижа
* ''Жижа''
* Застава
* ''Застава''
* Исток
* ''[[Исток (новине)|Исток]]''
* Јавност
* ''Јавност''
* Јавор
* ''Јавор''
* Ново доба
* ''Ново доба''
* Панчевац
* ''[[Панчевац |Панчевац]]''
* Позориште
* ''Позориште''
* Преодница
* ''Преодница''
* Рад
* ''Рад''
* Србија
* ''Србија''
* Србске новине
* [[Српске новине|''Србске новине'']]
* Сион
* ''Сион''
* Тежак
* ''[[Тежак (новине)|Тежак]]''
* Учитељ
* ''Учитељ''
* Школа и Smisle
* ''Школа и Smisle''

=== Страни часописи ===
=== Страни часописи ===
* Кореспонденција (бугарски часопис)
* ''Кореспонденција'' (бугарски часопис)
* Leipziger Illustrierte Zeitung (немачки часопис)
* ''Leipziger Illustrierte Zeitung'' (немачки часопис)

== Касније године ==
== Касније године ==
Године 1880. читаоница је имала редовне чланове који су давали новац за одржавање читаонице али пошто су трошкови читаонице били већи од прихода Дружина је дотирала остатак новца. У читаоници је било 485 књига, 30 слика и 7 мапа<ref name="читал" />.
Године 1880. читаоница је имала редовне чланове који су давали новац за одржавање читаонице али пошто су трошкови читаонице били већи од прихода Дружина је дотирала остатак новца. У читаоници је било 485 књига, 30 слика и 7 мапа<ref name="читал" />. После смрти Вука Караџића а на предлог професора цртања Андре Стошића, из поштовања према Вуку [[1892]]. године назив друштва промењен је у ''Караџић''<ref name="вук" />.


== Читаоница данас ==
Читаоница у Лозници као део друштва „Подрињска слога“, уништена је за време Првог светског рата. Данас је то библиотека „Вук Караџић“, налази се у улици Светог Саве и има дуг историјат.<ref>{{cite web|title=Библиотека Вука Караџић|url=http://www.loznica.rs/OpstinaLoznica-Biblioteka-Vuka-Karad%C5%BEi%C4%87_139_|website=Лозница лидер западне Србије|accessdate=13. 4. 2017}}</ref>
== Референце ==
== Референце ==
{{reflist|30em}}
{{reflist|30em}}


== Литература ==
== Литература ==
* СПОМЕНИЧКО наслеђе Колубарског и Мачванског округа / [аутори текстова Драган Стаменић ... [и др.] ; фотографије Милан Марковић, Тихомир Дражић, Драган Стаменић]. - Ваљево : Завод за заштиту споменика културе "Ваљево", 2006 (Ваљево : Ваљево принт).

== Спољашње везе ==

* [http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00042_19370415|page:19|query:%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B0 Друштво "Караџић" ће завршити Дом Културе]


[[Категорија:Библиотеке у Србији]]
[[Категорија:Библиотеке у Србији]]

Верзија на датум 13. април 2017. у 12:25

Читаоница у Лозници
Оснивање1868.
ЛокацијаЛозница
 Кнежевина Србија


Читаоница у Лозници је основана 20. августа 1868. године у Лозници, под називом Друштво Подринске слоге. Оснивач Читаонице је дружина (друштво) Подринска слога. Циљ друштва је био да ради на културно просветном и привредном пољу не само у Лозници него и у целом Подрињу.[1] Ова читаоница је испуњавала све обавезе и одговарала на расписе министарства као и друге грађанске читаонице.[2]

Историјат

Читаоница у Лозници није била самостална, већ је радила као део дружине Подринска слога. Дружина се састојала од 143 чланова који су истовремено били и чланови читаонице. Била је једна од најјачих дружина у предратној Србији. Вук Караџић је друштву за живота поклонио своје књиге за читаоницу.[1] Новац од чланарине за Дружину коришћен је за набавку књига и периодике за читаоницу.[3]

Периодика

Године 1874. у читаоницу је стигло 24 домаћа наслова периодике и два инострана[3].

Домаћи часописи

  • Будућност
  • Београдске новине
  • Глас народа
  • Глас Црногорца
  • Граничар
  • Жижа
  • Застава
  • Исток
  • Јавност
  • Јавор
  • Ново доба
  • Панчевац
  • Позориште
  • Преодница
  • Рад
  • Србија
  • Србске новине
  • Сион
  • Тежак
  • Учитељ
  • Школа и Smisle

Страни часописи

  • Кореспонденција (бугарски часопис)
  • Leipziger Illustrierte Zeitung (немачки часопис)

Касније године

Године 1880. читаоница је имала редовне чланове који су давали новац за одржавање читаонице али пошто су трошкови читаонице били већи од прихода Дружина је дотирала остатак новца. У читаоници је било 485 књига, 30 слика и 7 мапа[3]. После смрти Вука Караџића а на предлог професора цртања Андре Стошића, из поштовања према Вуку 1892. године назив друштва промењен је у Караџић[1].

Читаоница данас

Читаоница у Лозници као део друштва „Подрињска слога“, уништена је за време Првог светског рата. Данас је то библиотека „Вук Караџић“, налази се у улици Светог Саве и има дуг историјат.[4]

Референце

  1. ^ а б в „Друштво "Караџић" ће ускоро завршити Дом културе”. Правда: 19. 15. 04. 1937. 
  2. ^ Ковијанић, Гаврило (1986). Трагом читалишта у Србији. Београд: Народна књига. стр. 169—183. 
  3. ^ а б в Стаматовић, Десанка (2011). Читалишта у Србији у XIX веку. Панчево: Градска библиотека. стр. 218—219. 
  4. ^ „Библиотека Вука Караџић”. Лозница лидер западне Србије. Приступљено 13. 4. 2017. 

Литература

  • СПОМЕНИЧКО наслеђе Колубарског и Мачванског округа / [аутори текстова Драган Стаменић ... [и др.] ; фотографије Милан Марковић, Тихомир Дражић, Драган Стаменић]. - Ваљево : Завод за заштиту споменика културе "Ваљево", 2006 (Ваљево : Ваљево принт).

Спољашње везе