Јан Арношт Смолер — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 20: Ред 20:
| академија = [[Универзитет у Вроцлаву]]
| академија = [[Универзитет у Вроцлаву]]
| студенти =
| студенти =
| познат_по =
| познат_по = Оснивач [[Сорабистика|сорабистике]]
| позната_по =
| позната_по =
| награде =
| награде =
Ред 29: Ред 29:
}}
}}
'''Јан Арношт Смолер''' ({{јез-глс|Jan Arnošt Smoler}}; [[Мерцдорф (Горња Лужица)|Лучо]] код [[Уист (Шпре)|Уиста]], [[3. март]] [[1816]] — [[Бауцен|Будишин]], [[13. јун]] [[1884]]), на њемачком '''Јохан Ернест Шмалер''' ({{јез-њем|Johann Ernst Schmaler}}), био лужичкосрпски лингвиста, оснивач лужичкосрпске лингивстике,<ref>{{cite book|author = Ермакова М. И.|title = Новый этап в изучении верхнелужицкого литературного языка |url = |publisher = Формирование и функционирование серболужицких литературных языков и диалектов |year = 1989 |edition = |page = 196}}</ref> публициста, уредник и издавач новина „{{јез|hsb|[[Serbske Nowiny]]}}” и часописа „{{јез|wen|[[Łužičan]]}}”, оснивач лужичкосрпског књижевног издалаваштва и књижевног часописа, један од оснивача организације [[Матица лужичкосрпска]], оснивач здања [[Лужичкосрпски дом у Бауцену|Лужичкосрпски дом]] у Будишину, центра националног и културног живота Лужичких Срба, један је од вођа лужичкосрпског националног препорода 19. вијека.<ref>{{cite book|author = Лаптева Л. П., Кунце П. |title = История серболужицкого народа |url = http://www.slavcenteur.ru/Proba/ucheba/kursy/Serboluzhistorija.pdf |publisher = |location = |year = |pages = 13—14 |isbn = |ref =}}</ref><ref name="Смолер">''Моторный В. А.'' [http://feb-web.ru/feb/kle/kle-abc/ke9/ke9-7022.htm Смолер.] — [http://feb-web.ru/feb/kle/kle-abc/default.asp Краткая литературная энциклопедия (КЛЭ).] — В 9 т. Т. 6: Присказка — «Советская Россия» / Гл. ред. [[Сурков, Алексей Александрович|А. А. Сурков]]. — Москва: [[Советская Энциклопедия|Сов. энцикл.]], 1971. — 1040 стб. — [http://feb-web.ru/ Фундаментальная электронная библиотека «Русская литература и фольклор» (ФЭБ)]</ref> Учесник је Словенског конгреса у Москви и Санкт Петербургу 1867. године.<ref>[http://slawia.org/ru/book/Slavyanskiy-sezd-1867-goda-v-Peterburge-i-v-Moskve М. Ю. Досталь, Славянский съезд 1867 года в Петербурге и в Москве]</ref>
'''Јан Арношт Смолер''' ({{јез-глс|Jan Arnošt Smoler}}; [[Мерцдорф (Горња Лужица)|Лучо]] код [[Уист (Шпре)|Уиста]], [[3. март]] [[1816]] — [[Бауцен|Будишин]], [[13. јун]] [[1884]]), на њемачком '''Јохан Ернест Шмалер''' ({{јез-њем|Johann Ernst Schmaler}}), био лужичкосрпски лингвиста, оснивач лужичкосрпске лингивстике,<ref>{{cite book|author = Ермакова М. И.|title = Новый этап в изучении верхнелужицкого литературного языка |url = |publisher = Формирование и функционирование серболужицких литературных языков и диалектов |year = 1989 |edition = |page = 196}}</ref> публициста, уредник и издавач новина „{{јез|hsb|[[Serbske Nowiny]]}}” и часописа „{{јез|wen|[[Łužičan]]}}”, оснивач лужичкосрпског књижевног издалаваштва и књижевног часописа, један од оснивача организације [[Матица лужичкосрпска]], оснивач здања [[Лужичкосрпски дом у Бауцену|Лужичкосрпски дом]] у Будишину, центра националног и културног живота Лужичких Срба, један је од вођа лужичкосрпског националног препорода 19. вијека.<ref>{{cite book|author = Лаптева Л. П., Кунце П. |title = История серболужицкого народа |url = http://www.slavcenteur.ru/Proba/ucheba/kursy/Serboluzhistorija.pdf |publisher = |location = |year = |pages = 13—14 |isbn = |ref =}}</ref><ref name="Смолер">''Моторный В. А.'' [http://feb-web.ru/feb/kle/kle-abc/ke9/ke9-7022.htm Смолер.] — [http://feb-web.ru/feb/kle/kle-abc/default.asp Краткая литературная энциклопедия (КЛЭ).] — В 9 т. Т. 6: Присказка — «Советская Россия» / Гл. ред. [[Сурков, Алексей Александрович|А. А. Сурков]]. — Москва: [[Советская Энциклопедия|Сов. энцикл.]], 1971. — 1040 стб. — [http://feb-web.ru/ Фундаментальная электронная библиотека «Русская литература и фольклор» (ФЭБ)]</ref> Учесник је Словенског конгреса у Москви и Санкт Петербургу 1867. године.<ref>[http://slawia.org/ru/book/Slavyanskiy-sezd-1867-goda-v-Peterburge-i-v-Moskve М. Ю. Досталь, Славянский съезд 1867 года в Петербурге и в Москве]</ref>

== Биографија ==
Јан Арношт Смолер је рођен 1816. године у пруском дијелу [[Горња Лужица|Горње Лужице]], у селу Лучо,{{напомена|Лужичкосрпско село Лучо 1978. године се налазило на мјесту оснивања [[Бјервалдска јама|Бјервалдске јаме]], због чега су сви њени становници исељени, а куће срушене.}} које се налази у близини града [[Хојерсверда|Војереца]]. Њњегов отац, [[Корла Јан Смолер]] био је протестантски кантор и учитељ, који је службовао у селу [[Лоза (Саксонија)|Ваз]]. У Вазу је Јан Смолер похађао основну школу. Од 1827. године похађао је гимназију у Будишину. Након завршетка гимназије 1836. године, уписује богословски факултет Универзитета у Ворцлаву, на коме је студирао до 1840, а затим се почео занимати словенским језицима и књижевношћу, које је студиорао од 1840. до 1845. године под назором пјесника [[Франтишек Ладислав Челаковски|Франтишека Челаковског]], једног од активних чланова чешког националног препорода. Већ у средњој школи Смолер организује круг, у коме се са другим ученицима бавио изучавањем [[Лужичкосрпски језици|лужичкосрпског језика]]. Током одмора Јан је путовао по Лужици, биљежећи разне фолклорне радње. Током посјете родном крају прикупљао је информације о границама лужичкосрпске земље и броју Лужичких Срба.<ref name="История серболужицкого народа 13">{{cite book|author = Лаптева Л. П., Кунце П. |title = История серболужицкого народа |url = http://www.slavcenteur.ru/Proba/ucheba/kursy/Serboluzhistorija.pdf |edition = |location = |publisher = |year = |page = 13 |isbn = |ref =}}</ref> Године 1841. објавио је лужичкосрпску епску пјесму „[[Наши младићи иду у рат]]”.


== Види још ==
== Види још ==
* [[Сорабистика]]
* [[Сорабистика]]

== Напомене ==
{{напомене}}


== Референце ==
== Референце ==

Верзија на датум 17. април 2017. у 11:23

Јан Арношт Смолер
Јан Арношт Смолер
Лични подаци
Датум рођења(1816-03-03)3. март 1816.
Место рођењаЛучо код Уиста,  Пруско краљевство
Датум смрти13. јун 1884.(1884-06-13) (68 год.)
Место смртиБудишин,  Краљевина Саксонија
Научни рад
ПољеЛингвистика
АкадемијаУниверзитет у Вроцлаву
Познат поОснивач сорабистике

Јан Арношт Смолер (глсрп. Jan Arnošt Smoler; Лучо код Уиста, 3. март 1816 — Будишин, 13. јун 1884), на њемачком Јохан Ернест Шмалер (њем. Johann Ernst Schmaler), био лужичкосрпски лингвиста, оснивач лужичкосрпске лингивстике,[1] публициста, уредник и издавач новина „Serbske Nowiny” и часописа „Łužičan”, оснивач лужичкосрпског књижевног издалаваштва и књижевног часописа, један од оснивача организације Матица лужичкосрпска, оснивач здања Лужичкосрпски дом у Будишину, центра националног и културног живота Лужичких Срба, један је од вођа лужичкосрпског националног препорода 19. вијека.[2][3] Учесник је Словенског конгреса у Москви и Санкт Петербургу 1867. године.[4]

Биографија

Јан Арношт Смолер је рођен 1816. године у пруском дијелу Горње Лужице, у селу Лучо,[а] које се налази у близини града Војереца. Њњегов отац, Корла Јан Смолер био је протестантски кантор и учитељ, који је службовао у селу Ваз. У Вазу је Јан Смолер похађао основну школу. Од 1827. године похађао је гимназију у Будишину. Након завршетка гимназије 1836. године, уписује богословски факултет Универзитета у Ворцлаву, на коме је студирао до 1840, а затим се почео занимати словенским језицима и књижевношћу, које је студиорао од 1840. до 1845. године под назором пјесника Франтишека Челаковског, једног од активних чланова чешког националног препорода. Већ у средњој школи Смолер организује круг, у коме се са другим ученицима бавио изучавањем лужичкосрпског језика. Током одмора Јан је путовао по Лужици, биљежећи разне фолклорне радње. Током посјете родном крају прикупљао је информације о границама лужичкосрпске земље и броју Лужичких Срба.[5] Године 1841. објавио је лужичкосрпску епску пјесму „Наши младићи иду у рат”.

Види још

Напомене

  1. ^ Лужичкосрпско село Лучо 1978. године се налазило на мјесту оснивања Бјервалдске јаме, због чега су сви њени становници исељени, а куће срушене.

Референце

  1. ^ Ермакова М. И. (1989). Новый этап в изучении верхнелужицкого литературного языка. Формирование и функционирование серболужицких литературных языков и диалектов. стр. 196. 
  2. ^ Лаптева Л. П., Кунце П. История серболужицкого народа (PDF). стр. 13—14. 
  3. ^ Моторный В. А. Смолер. — Краткая литературная энциклопедия (КЛЭ). — В 9 т. Т. 6: Присказка — «Советская Россия» / Гл. ред. А. А. Сурков. — Москва: Сов. энцикл., 1971. — 1040 стб. — Фундаментальная электронная библиотека «Русская литература и фольклор» (ФЭБ)
  4. ^ М. Ю. Досталь, Славянский съезд 1867 года в Петербурге и в Москве
  5. ^ Лаптева Л. П., Кунце П. История серболужицкого народа (PDF). стр. 13. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јан_Арношт_Смолер&oldid=12503945”