Горњи Ораховац (Требиње) — разлика између измена

Иди на навигацију Иди на претрагу
м
сређивање using AWB
м (Враћене измене 109.122.122.238 (разговор) на последњу измену корисника 109.122.122.23)
м (сређивање using AWB)
== Географија ==
[[Датотека:Оровац - мапа.jpg|мини|лево|Мапа Оровца]]
Оровац је село на крајњем [[Источна Херцеговина|југоистоку Херцеговине]]. Административно припада општини Требиње, мјесном уреду Ластва. У ствари, то је мало [[Крашко поље|крашко поље]] [[Динарске планине|динарског масива]], величине око 3,5 км2, надморске висине просјечно 640 метара.
 
Атар села разликује се по величини и квалитету од атара сусједних села, знатно је већи, а припадају му и катуни у Бијелој гори, подгорини [[Орјен|Орјена]]а. Ово свједочи да је сточарство било основна привредна грана Оровца кроз вјекове.
 
Сјеверозападна граница оровачког атара је на Кокотовића градини и сусједним брдима изнад [[Требишњица|Требишњице]] на средини њеног тока од Ластве према Требињу, а југоисточно на Беговим коритима, гдје је и граница са [[Црна Гора|Црном Гором]]. То је простор дужине око 20 км и ширине око 3,5 км. Према [[Ластва (Требиње)|Ластви]] границу чине брда: Кучма, Оро (780 м), Штрмац, Пандурица и даље према југоистоку, Ђевојачка греда, Ђакло, Рудина, Високе главице и Бегова корита. Граница према [[Зубачко поље|Зупцима]] иде планинама и брдима од Троглава до Кокотовића градине. У географском смислу то је сјеверна подгорина Орјена, дио компактног крша са крашком морфологијом па је микротопонимија богата, но углавном једнолична.
 
== Историја ==
Село и шира околина били су насељени још у неолиту, о чему свједоче остаци материјалне културе: камени ножеви, керамика и др. Особито је интересантан локалитет Пандурица ([[Ојконим|ојконим]]), са керамиком, изгледа, из више историјских епоха. На жалост, локалитет још није истраживан.
На живот људи овдје претежно су утицали пашњаци и воде. У Доњем Оровцу има неколико извора на слоју кречњака и доломита, који су стални, али слабије издашности; на сјеверним падинама брда извире више потока, а у близини је Требишњица, са притокама Сушицом и Јазином. Околна брда и пашњаци у Бијелој гори пружали су могућност за сточарство, што је све до у новије вријеме било основа за егзистенцију становништва овога краја.
 
 
=== Споменик страдалим у Првом свјетском рату ===
 
[[Датотека:Оровац - Споменик Први свјетски рат.jpg|мини|десно|Споменик страдалим у Првом свјетском рату на Ждријелу]]
Тачно на раскрсници на Оровцу, одакле су путеви кретали ка животу и ка смрти, са мјеста одакле су прије тачно 100 година 60 чланова породице Грубач, по 47 Бегенишића и Деретића, 35 Шакотића, 22 Ђајића, 16 Мрдића, девет Тркља, шест Ковачевића, пет Мићуновића кренули на пут без повратка никао је 2014. године споменик – крајпуташ који су подигли њихови потомци, а пројектовао га је требињски архитекта Вуко Рогановић. <ref>[https://www.trebinje.rs.ba/bs/vijesti/196-otkriven-spomenik-%C5%BErtvama-na-orovcu.html Интернет презентација Град Требиње: Откривен споменик жртвама на Оровцу (30. јуни 2014)]</ref>
 
== Административна подјела ==
|п1991=69
}}
 
 
 
{{...}}
Садашња презимена у Оровцу формирала су се и усталила највјероватније од XVI до половине XVIII вијека. Према предању, најстарији су Мићуновићи, а према писаним документима најраније се спомињу Шакотићи.
За Ђајиће би се према неким документима рекло да су старинци у селу. На жалби корјенићке раје из XVIII вијека налазе се и имена Јована, Ђура и Видака Ђајића.
 
Ј. Ердељановић наводи да је у XVI вијеку у Ораховцу живјела једна породица Мијановића досељена из [[Зета|Зете]]. Један од четворице браће Мијановића учествовао је у [[Морејски рат|морејском рату]] и истакао заставу на освојену херцегновску тврђаву 1687. године. Према Ердељановићу, Мијановићима је на Оровцу било „тијесно" (?), те су се одселили у [[Љубомир]].
* [http://www.poreklo.rs/2014/01/05/digitalna-biblioteka-portala-poreklo/ Дигитална библиотека портала Порекло: Неђељко Р. Деретић – Ономастика Ораховца у Херцеговини]
 
{{Град Требиње}}
 
{{Град Требиње}}
{{DEFAULTSORT:Ораховац, Горњи}}
 
[[Категорија:Град Требиње]]
[[Категорија:Насељена мјеста у Републици Српској]]

Мени за навигацију

Личне алатке

Именски простори

Више