Приморска бановина — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м сређивање
Ред 68: Ред 68:
Име је добила по томе што је укључивала највећи део морске обале тадашње [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]].
Име је добила по томе што је укључивала највећи део морске обале тадашње [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]].


Главни град Приморске бановине је био [[Сплит]].
Главни град Приморске бановине је био [[Сплит]].


== Демографија ==
== Демографија ==
Ред 105: Ред 105:
== Банови ==
== Банови ==
Банови Приморске бановине у периоду 1929—1939. су били:<ref>[http://www.worldstatesmen.org/Croatia.html World Statesmen: Croatia] {{en}}</ref>
Банови Приморске бановине у периоду 1929—1939. су били:<ref>[http://www.worldstatesmen.org/Croatia.html World Statesmen: Croatia] {{en}}</ref>
{| {{prettytable}}
{| {{table}}
|- style="background: #ececec;"
|- style="background: #ececec;"
!Портрет
!Портрет

Верзија на датум 29. април 2017. у 00:09

Приморска бановина
1929.—1939.

Положај Приморске бановине
Главни градСплит
РегијаБалкан
Земља Краљевина Југославија
Становништво901.660 (1931)
Догађаји
СтатусБивша покрајина
Владавина
 • Обликбановина
бан 
• 
Иво Тартаља
Историја 
• Успостављено
1929.
• Укинуто
1939.
Претходник
Следбеник
Сплитска област (Краљевина СХС)
Травничка област (Краљевина СХС)
Мострска област (Краљевина СХС)
Дубровачка област (Краљевина СХС)
Бановина Хрватска (Краљевина Југославија)
-
-
-
Карта Приморске бановине (1937).

Приморска бановина је била управна јединица у Краљевини Југославији. Успостављена је 1929., и постојала је све до 1939. године, када је преорганизовањем темељем споразума Цветковић-Мачек, спојена са Савском бановином и још неколико мањих подручја у Бановину Хрватску.

Приморска Бановина је обухватала највећи део јужне Хрватске, конкретно Далмације (осим дубровачког подручја, које се нашло у Зетској бановини, али и Задра, који је био под италијанском влашћу), као и западне Херцеговине, средишње Босне, те ливањски и дувањски крај.

Име је добила по томе што је укључивала највећи део морске обале тадашње Краљевине Југославије.

Главни град Приморске бановине је био Сплит.

Демографија

Попис становништва Краљевине Југославије 1931.[1] (по вероисповести)
вера број верника
православна
138.375
римокатоличка
692.496
евангелистичке
211
остале хришћанске
618
исламска
69.360
без конфесије
600
УКУПНО
901.660

Банови

Банови Приморске бановине у периоду 1929—1939. су били:[2]

Портрет Ред Име и презиме
(Датум рођења и смрти)
Почетак мандата Крај мандата Странка
1. Иво Тартаља 9. октобар
1929
1932
2. Јосип Јаблановић 1932 1938
3. Мирко Буић 1938 26. август
1939

Извори

Референце

  1. ^ Глас јавности: Попис 1931. по Бановини, Приступљено 24. 4. 2013.
  2. ^ World Statesmen: Croatia (језик: енглески)

Литература