Организација за храну и пољопривреду — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 35: Ред 35:
[[Датотека:FAO sede.jpg|thumb|Седиште Организације за храну и пољопривреду у Риму.]]
[[Датотека:FAO sede.jpg|thumb|Седиште Организације за храну и пољопривреду у Риму.]]
'''Организација за храну и пољопривреду''' или '''ФАО''' ({{јез-ен|Food and Agriculture Organization}}) је агенција [[Организација уједињених нација|Организације уједињених нација]] за исхрану и пољопривреду успостављена 1945. како би побољшавала производњу пољопривредних производа у свету и исхрану свих [[човек|људи]]. Она доноси планове о побољшању приноса у пољопривреди, експлоатацији океана и шума и надзире [[истраживање|истраживања]] како би побољшала семена и како би развила ђубрива и пестициде.
'''Организација за храну и пољопривреду''' или '''ФАО''' ({{јез-ен|Food and Agriculture Organization}}) је агенција [[Организација уједињених нација|Организације уједињених нација]] за исхрану и пољопривреду успостављена 1945. како би побољшавала производњу пољопривредних производа у свету и исхрану свих [[човек|људи]]. Она доноси планове о побољшању приноса у пољопривреди, експлоатацији океана и шума и надзире [[истраживање|истраживања]] како би побољшала семена и како би развила ђубрива и пестициде.

Седиште организације налази се у Риму. Организација је покровитељ за издавање тематског ФАО новца, на коме се налазе мотиви и натписи у складу са циљевима организације и чије издавање представља један од начина финансирања разних активности везаних за повећање производње хране. Издавање ФАО новца је започело 1968. године и до 1976. године у свету је издато око 4 милијарде, са преко 200 типова ФАО кованица. [[Ватикан]] је био прва европска земља која је издала овај новац (1968), а друга [[Југославија]] (1970). За њима су уследиле [[Пољска]] (1971), [[Сан Марино]] и [[Острво Мен]] (1974), [[Италија]] (1979) и земље „[[Трећи свет|трећег света]]”. Највише новца је издала [[Индија]], која је у периоду 1970-1977 издала 19 различитих врста кованица, у тиражу од милион комада.{{sfn|Мандић|1996|pp=15}}

ФАО активности у Југославији током 1970-тих биле су: развој индустрије конзервирања рибе, повећање извоза пољопривредних производа, развој шумарства, рационализација у коришћењу дрвета, побољшање будуће производње хране и њено конзервисање.{{sfn|Мандић|1996|pp=15}}

Поводом 50. годишњице ФАО организације, Југославија није учествовала у издавању ФАО новца, али су учествовале Македонија, која је издала две серије новца, затим Словенија и Хрватска.{{sfn|Мандић|1996|pp=15}}
== Извори ==
{{извори}}


== Литература ==
== Литература ==
* {{РСР}}
* {{РСР}}
* {{cite journal|ref=harv|first=Ранко|last=Мандић|title=ФАО новац|journal=Динар|year=1996|volume=1|url=http://www.kunalipa.com/blog/web-preporuke/numizmaticki-casopisi-dinar-snd.php|accessdate=24. 1. 2017|publisher=Српско нумизматичко друштво}}

== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Други пројекти
{{Други пројекти

Верзија на датум 1. мај 2017. у 11:46

Организација за храну и пољопривреду
СкраћеницаФАО
Мотолат. fiat panis-нека буде хлеба
Основана16. 10. 1945.
Датум оснивања16. 10. 1945.
Правни статусактивна
Наменаисхрана људи
ЛокацијаРим Италија
Генерални директорЈосе Грациано де Силва
Матична организацијаОУН
Веб-сајтfao.org
Седиште Организације за храну и пољопривреду у Риму.

Организација за храну и пољопривреду или ФАО (енгл. Food and Agriculture Organization) је агенција Организације уједињених нација за исхрану и пољопривреду успостављена 1945. како би побољшавала производњу пољопривредних производа у свету и исхрану свих људи. Она доноси планове о побољшању приноса у пољопривреди, експлоатацији океана и шума и надзире истраживања како би побољшала семена и како би развила ђубрива и пестициде.

Седиште организације налази се у Риму. Организација је покровитељ за издавање тематског ФАО новца, на коме се налазе мотиви и натписи у складу са циљевима организације и чије издавање представља један од начина финансирања разних активности везаних за повећање производње хране. Издавање ФАО новца је започело 1968. године и до 1976. године у свету је издато око 4 милијарде, са преко 200 типова ФАО кованица. Ватикан је био прва европска земља која је издала овај новац (1968), а друга Југославија (1970). За њима су уследиле Пољска (1971), Сан Марино и Острво Мен (1974), Италија (1979) и земље „трећег света”. Највише новца је издала Индија, која је у периоду 1970-1977 издала 19 различитих врста кованица, у тиражу од милион комада.[1]

ФАО активности у Југославији током 1970-тих биле су: развој индустрије конзервирања рибе, повећање извоза пољопривредних производа, развој шумарства, рационализација у коришћењу дрвета, побољшање будуће производње хране и њено конзервисање.[1]

Поводом 50. годишњице ФАО организације, Југославија није учествовала у издавању ФАО новца, али су учествовале Македонија, која је издала две серије новца, затим Словенија и Хрватска.[1]

Извори

  1. ^ а б в Мандић 1996, стр. 15.

Литература

  • Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
  • Мандић, Ранко (1996). „ФАО новац”. Динар. Српско нумизматичко друштво. 1. Приступљено 24. 1. 2017. 

Спољашње везе