Алберт Шпер

Датотека:Speer portrait.jpg

Алберт Шпер

Алберт Шпер је по много чему одударао од слике човека у врху нацистичке странке и блиског Хитлеровог сарадника. Био је то високо образован човек, углађених манира и господског понашања. Нажалост, он и Хитлер имали су једну заједничку страст, готово опсесију - архитектуру.

Шпер је, као син такође архитекте, рођен 19.03. 1905 у Манхајму. Архитектуру је студирао у Минхену и Берлину, а диплому добио 1927.

Каријера

Као млади берлински архитекта 1931. године придружио НСДАП-у у док је имао 27 година. Амбициозан и способан какав је био, убрзо је побудио Хитлерову пажњу и задобио његово поверење. С временом "Фирер" је све више био импресиониран Шперовим замислима и плановима. Морамо имати на уму да је Хитлер желео да постане архитекта, али му то није пошло за руком иако је, као и за сликање, имао неоспорног талента за ово занимање. У Шперу је вероватно видио себе, односно своје друго, неиспуњено, ја.

Само годину дана након што је Шпер приступио странци добија задатак да организује велики нацистички слет на аеродрому Темпелхоф. Показао је велику вештину у побуђивању емоција помпозним приредбама са заставама и рефлекторима које су касније постале саставни део Хитлеровог мита.

Жетвене свечаности у Бакебергу, прославе у Таненбергу и велики нацистички слетови у Нирнбергу били су његово дело. Поврх свега, Шпер је поставио инсценацију и режирао Хитлерове говоре уз помоћ свог доброг познавања психологије маса. Нико после њега, па чак ни комунистички свет, није то чинио боље од њега.

Заједно са Шпером Хитлер је планирао да преуреди Берлин и друге веће немачке градове градећи велике зграде у стилу староримских и других класичних грађевина које су обојица обожавали. Величина и помпозност била им је главна мисао водиља у њиховим плановима изградње нове Немачке.

Део описа зграда које су требале бити изграђене у будућој престоници света:

Купола над двораном требала би бити виша од 30 метара како би у њу стало 100 000 људи. Међу страначким зградама које су пројектоване да буду вечно обележје града Нирнберга била би дворана за 60 000 људи, стадион какав свет још није видио те поље за параде којима би могло присуствовати милион људи.

Неке од ових идеја су и проведене у дело.

Рат

Шперова заслуга да буде у самом врху НСДАП-а до последњих дана јесте првенствено у томе што је, почетком Другог светског рата, добио место министра наоружања Трећег Рајха. Уметник и архитекта тада је свој талент преорјентисао на организовање ратне производње. Успех је био феноменалан. Насупрот савезничким бомбардовањима производња борбених авиона, тенкова и граната порасла је за више од три пута. Био је одличан организатор производње, али је, да би постигао такве резултате, немилосрдно искориштавао људе.

Шпера није било брига одакле страни радници долазе и у каквим условима живе све док добро раде за Немачку. Није се обазирао на међународну етику и конвенције када је ратне заробљенике присиљавао на робовски рад. У Химлеровим логорима радници су радили и до сто сати недељно. Шпер се несумљиво понашао робовласнички што га је на крају и довело пред суд.

Ипак на суђењу није доказано да је икад издао неку нечовечну заповест. Као министар наоружања био је врло моћан и утицајан, могао је, да је то хтео, да почини многе злочине. Међутим, поставио се другачије од многих својих колега министара. Могао је себи допустити да критикује Кајтела или Франка, чак се и одупирао гестаповском хапшењу радника и обично износио победе у таквим сукобима. Био је недодирљив и важио је за човека од изузетног Хитлеровог поверења због чега је имао доста непријатеља у врху странке.

Суђење у Нирнбергу

Шпер на Нирнбершком процесу

Његова га је "савест нагло пробудила" пред крај рата. Био је на рубу отказивања послушности свом вођи када је било неоспорно да је рат изгубљен. Ипак, никад га се није одрекао иако је касније тврдио да је озбиљно размишљао о организовању атентата на Хитлера.

Током суђења у Нирнбергу понашао се лукаво, додворавао се судијама, показивао искрено кајање и постао готово антифашиста. Наравно, не зна се да ли је то радио да спаси властиту главу или је стварно тако мислио. Има знакова који иду у прилог и једном и другом. Ево шта је изјавио о својим бившим колегама током суђења:

Ни један од њих не сме ући у историју као човек вредан и најмањег поштовања. Нека цео проклети нацистички систем и сви који су у њему учествовали, укључујући и мене, нестане са свом срамотом и презиром који заслужују. Треба људе пустити да забораве и да почну градити нов живот на разборитим и демократским темељима.

Геринг се силно наљутио на њега, назвао га је издајником и беснео како би га најрадије сам одмах ликвидирао.

Шпер је знао шта ради, оставио је добар утисак на судије. Докази против њега су постојали али су били слаби. Признао је да је крив за искориштавање радника и ратних заробљеника, али је стално истицао своје дубоко кајање и намеру да убије Хитлера 1945.

Није проглашен кривим по прве две тачке оптужбе, оне за агресорски рат и заверу, што му је спасило главу. Осуђен је на 20 година затвора иако се надао да ће бити ослобођен свих оптужби.

У затвору и након њега издао је неколико књига попут: "Спандау: Тајни дневници" и "Унутар трећег рајха".

Алберт Шпер умро је 1. септембра 1981.

Спољашње везе

• Биографија на енглеском
• BBC - BBC Four - Аудио интервјуи - Алберт Шпер
• Сајт посвећен Шперовој архитектури