Еразмо Охридски — разлика између измена
м Бот: исправљена преусмерења |
spajanje |
||
Ред 2: | Ред 2: | ||
[[Датотека:Martyrdom of saint erasmus.jpg|400px|мини|Страдање Еразма из Формије]] |
[[Датотека:Martyrdom of saint erasmus.jpg|400px|мини|Страдање Еразма из Формије]] |
||
'''Еразмо Формијски''', познат и као '''Еразмо Антиохијски''', '''Еразмо Охридски''' је [[рано хришћанство|ранохришћански]] [[епископ]], [[мученик]] и [[светац|светитељ]] из [[3. век]]а. |
'''Еразмо Формијски''', познат и као '''Еразмо Антиохијски''', '''Еразмо Охридски''' је [[рано хришћанство|ранохришћански]] [[епископ]], [[мученик]] и [[светац|светитељ]] из [[3. век]]а. |
||
Овај светитељ је био пореклом из [[Антиохија|Антиохије]] и живео је за време владавине царева [[Диоклецијан]]а и [[Максимијан]]а. Подвизивао се на гори Ливанској. У хришћанској традицији помиње се да је био обдарен од [[Бог]]а великим даром чудотворства. Као [[архијереј]] пошао да проповеда [[Јеванђеље]]. У хришћанској традицији помиње се да је стигавши у град [[Охрид]], Еразмо [[молитва|молитвом]] васкрсао сина некога човека по имену Анастаса, и [[крштење|крстио]] га. Том приликом Еразмо је крстио и многе друге многобошце и разрушио у Охриду жртвенике. Због тога је оптужен цару Максимијану који је у то време био у [[Илирија|Илирији]]. Цар га је извео пред бакарни кип [[Зевс]]ов и наредио му, да принесе жртву и да се поклони идолу. Хришћани верују да је тада свети Еразмо учинио чудо те је из идола изашла страшна аждаја, која је поплашила народ, а потом је светитељ опет учинио чудо и убио аждају. После тога Еразмо је проповедао о [[Исус|Христу]] и крстио двадесет хиљада људи. Цар је наредио да се побију сви који су се крстили, а Еразма је ставио на муке, па га онда бацио у тамницу. Хришћани верују и да му се јавио [[анђео]] и изведе Еразма из тамнице. Потом је отишао у Кампанију где је проповедао Јеванђеље људима, па се опет врати у град Хермелију и повукао се у једну пештеру (пустињу), да се у њој до смрти подвизава. Пред смрт трипут се поклони према истоку и с уздигнутим рукама моло се Богу, да Бог опрости грехе и дарује вечни живот свима онима који са вером буду призивали његово име. У хришћанској традицији помиње се да се по свршетку молитве чу се глас с неба: "''Тако нека буде како си молио, целебниче мој Еразмо''!". Сав радостан погледао је светитељ још једном у небо и видео венац славе како се спушташе на њега, и видео хорове ангела, пророка, апостола и мученика, који су прилазили да приме његову душу. Најзад је узвикнуо: "''Господе, прими дух мо''ј!" и преминуо око [[303]]. године. Пештера са [[Црква (грађевина)|црквицом]] светог Еразма и данас стоји недалеко од Охрида. |
|||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
Ред 12: | Ред 14: | ||
[[Православна црква]] га прославља [[2. јун]]а по [[Јулијански календар|јулијанском календару]]. |
[[Православна црква]] га прославља [[2. јун]]а по [[Јулијански календар|јулијанском календару]]. |
||
== Види још == |
|||
*[[Охридски пролог]], Владика [[Николај Велимировић]] |
|||
== Извори == |
== Извори == |
||
{{reflist}} |
{{reflist}} |
||
==Спољашње везе== |
|||
{{Commonscat|Saint Erasmus}} |
{{Commonscat|Saint Erasmus}} |
||
*[http://svetosavlje.org/biblioteka/prolog/index.php?m=6&d=2&a=1&date=6-2006 Охридски пролог за 2. (15. јун)] {{sr}} |
|||
[[Категорија:Умрли 303.]] |
|||
[[Категорија:Светитељи]] |
|||
[[Категорија:Епископи]] |
[[Категорија:Епископи]] |
||
[[Категорија:Ранохришћански мученици]] |
[[Категорија:Ранохришћански мученици]] |
Верзија на датум 16. мај 2017. у 21:27
Еразмо Формијски, познат и као Еразмо Антиохијски, Еразмо Охридски је ранохришћански епископ, мученик и светитељ из 3. века.
Овај светитељ је био пореклом из Антиохије и живео је за време владавине царева Диоклецијана и Максимијана. Подвизивао се на гори Ливанској. У хришћанској традицији помиње се да је био обдарен од Бога великим даром чудотворства. Као архијереј пошао да проповеда Јеванђеље. У хришћанској традицији помиње се да је стигавши у град Охрид, Еразмо молитвом васкрсао сина некога човека по имену Анастаса, и крстио га. Том приликом Еразмо је крстио и многе друге многобошце и разрушио у Охриду жртвенике. Због тога је оптужен цару Максимијану који је у то време био у Илирији. Цар га је извео пред бакарни кип Зевсов и наредио му, да принесе жртву и да се поклони идолу. Хришћани верују да је тада свети Еразмо учинио чудо те је из идола изашла страшна аждаја, која је поплашила народ, а потом је светитељ опет учинио чудо и убио аждају. После тога Еразмо је проповедао о Христу и крстио двадесет хиљада људи. Цар је наредио да се побију сви који су се крстили, а Еразма је ставио на муке, па га онда бацио у тамницу. Хришћани верују и да му се јавио анђео и изведе Еразма из тамнице. Потом је отишао у Кампанију где је проповедао Јеванђеље људима, па се опет врати у град Хермелију и повукао се у једну пештеру (пустињу), да се у њој до смрти подвизава. Пред смрт трипут се поклони према истоку и с уздигнутим рукама моло се Богу, да Бог опрости грехе и дарује вечни живот свима онима који са вером буду призивали његово име. У хришћанској традицији помиње се да се по свршетку молитве чу се глас с неба: "Тако нека буде како си молио, целебниче мој Еразмо!". Сав радостан погледао је светитељ још једном у небо и видео венац славе како се спушташе на њега, и видео хорове ангела, пророка, апостола и мученика, који су прилазили да приме његову душу. Најзад је узвикнуо: "Господе, прими дух мој!" и преминуо око 303. године. Пештера са црквицом светог Еразма и данас стоји недалеко од Охрида.
Биографија
Рођен је у Антиохији. Као млад се замонашио и убрзо је изабран за епископа града Формије. У врема прогона хришћана цара Диоклецијана, свети Еразмо се најпре склонио на Ливанској гори, где је провео седам година кријући се од гонитеља.[1]
Када су га гонитељи ухватили одведен је у Антиохију цару Диоклецијану. Пред њим је отворено исповедио своју веру у Христаи цар је наредио да га подвргну мучењима. На чудесан начин Еразмо је поднео сва мучења и посредством анђела одведен у град Ликију. Тамо је проповедао веру Христову и крштавао. По црквеном предању чинио је велика чуда. Између осталога васкрсао је сина једног угледног човека, по имену Анастасија, и након тога крстио је десет хиљада људи. Након тога ухапшен је по налогу цара Максимијана, и одведен у Италију, где је поново подвргнут тешким мукама. Поново је на чудесан начин преживео сва мучења и посредством анђела одведен у град Формију. Тамо је крстио мноштво народа и превео их у хришћанство. [2]
Након свега умро је у миру 303. године.[3]
Православна црква га прославља 2. јуна по јулијанском календару.
Види још
- Охридски пролог, Владика Николај Велимировић
Извори
Спољашње везе
- Охридски пролог за 2. (15. јун) (језик: српски)