Језичак — разлика између измена
Нема описа измене |
м Превођење именских простора и/или магичних речи |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
[[ |
[[Слика:Bassoon Reeds.jpg|мини|Језичци]] |
||
Код [[дрвени дувачки инструменти|дрвених дувачких инструмената]] еластично тело чије треперење, под приливом сабијеног ваздуха, ствара звучне вибрације. Могу да га чине истањени листићи '''трске''', и то два, на једном крају заједно увезана, док је други слободан за треперење (тзв. ''двоструки језичак'' - као код [[обоа|обое]], [[фагот|фагота]], зурле итд.) или само један листић, положен преко улазног отвора цеви и такође увезан или причвршћен обручем на доњем крају (тзв. ''прост'' или ''једноструки језичак'' - код [[кларинет|кларинета]] или [[саксофон|саксофона]]). |
Код [[дрвени дувачки инструменти|дрвених дувачких инструмената]] еластично тело чије треперење, под приливом сабијеног ваздуха, ствара звучне вибрације. Могу да га чине истањени листићи '''трске''', и то два, на једном крају заједно увезана, док је други слободан за треперење (тзв. ''двоструки језичак'' - као код [[обоа|обое]], [[фагот|фагота]], зурле итд.) или само један листић, положен преко улазног отвора цеви и такође увезан или причвршћен обручем на доњем крају (тзв. ''прост'' или ''једноструки језичак'' - код [[кларинет|кларинета]] или [[саксофон|саксофона]]). |
||
Верзија на датум 21. новембар 2007. у 20:35
Код дрвених дувачких инструмената еластично тело чије треперење, под приливом сабијеног ваздуха, ствара звучне вибрације. Могу да га чине истањени листићи трске, и то два, на једном крају заједно увезана, док је други слободан за треперење (тзв. двоструки језичак - као код обое, фагота, зурле итд.) или само један листић, положен преко улазног отвора цеви и такође увезан или причвршћен обручем на доњем крају (тзв. прост или једноструки језичак - код кларинета или саксофона).
Језичак може да буде и металан, као код редовне хармонике или код усне хармонике, а такође и код хармонијума и неких оргуљских свирала.
Код лимених дувача улогу језичка имају саме усне свирача, као еластично живо ткиво (тзв. опнени језичак).
Најзад, језичак може да буде и ваздушни, који се јавња код флауте, фруле и сродних инструмената, где се образује на улазном отвору цеви (флаута) или на прорезу (тзв. гласници) испод отвора (блок-флаута, фрула),а до треперења долази услед дељења ваздушног млаза на тзв. усни (одатле и назив лабијални инструменти [лат. labea = усна]. Неке од свирала на оргуљама, осим већ описаног, дејствују и на овај начин.