Грашак

Грашак
Плод грашка
Научна класификација
Царство:	Plantae
Дивизија:	Magnoliophyta
Класа:	Magnoliopsida
Ред:	Fabales
Породица:	Fabaceae
Потпородица:	Faboideae
Племе:	Vicieae
Род:	Pisum
Биномно име
Pisum sativum L.

Грашак

Pisum sativum

Грашак (лат. Pisum sativum) је једногодишња биљка из породице махунарки, а као повртларска култура припада зрнастим махунаркама.

Опис биљке

Стабло је зељасто, једногодишње, може и да се грана, али и да буде негранато. Стабло је такође и голо и угласто. С обзиром да нема довољно механичких елемената, полегло је или се повија.

Листови су перасто сложени, са 1-3 пара листића, а на врху се завршавају рашљиком.

Цветови су скупљени у гроздасте цвасти, двополни су и зигоморфни. Лептирастог су изгледа са звонастом чашицом која има јајасто ланцетасте зупце где су горњи краћи од доњих. Круницу чине заставица, крилце и чунић. Заставица је црвенкаста, љубичаста или бела са тамним нервима, широка је и обрнуто срцаста. Крила су тамноцрвена или бела, а чунић розе боје или је бледозелен. Од десет прашника, девет их је срасло, а један је слободан. Плодник је скоро седећи и садржи више семених заметака.

Плод је махуна, углавном права и на крајевима зашиљена, 4-11 cm дугачка.

Историја гајења

Човек за храну није користио дивљи самоникли грашак, иако се најстарија налазишта грашка јављају у неолиту. Грашак је пронађен у старогрчким гробовима 6000 година пре Христа, а у јужној Русији у 5000 година старим археолошким слојевима. У Европу је грашак стигао почетком средњег века са Истока у време великих сеоба народа. Европљани су у 17. веку радо припремали своја јела од грашка.

Гајење

Грашак се данас узгаја у целом свету, а највише у Русији, Кини, Индији и САД, што упућује да грашак добро успева у крајевима с прохладном и влажном климом. То је биљка која је јако економична будући да даје релативно високе приносе, а плодови се могу једноставно конзервирати и тако користи током целе године.

Енергетска вредност

С обзиром да спада у махунарке, грашак је поврће са богатом хранљивом вредношћу. У 100 грама садржи 81 кцал/339 кЈ. Богат је извор угљених хидрата (14,46%) и влакана облика галактана, глукорозне киселине, фруктозе и других једињења. Висок садржај протеина (5,42%) има захваљујући чворићима у корену у којима се налазе бактерије азотофиксатори (Bacterium radicicola) које вежу азот из ваздуха и претварају га у вредне аминокиселине, а тако и у протеине. Уз протеине и угљене хидрате, треба поменути и масти и лецитин, који су прилично важни за нервни систем.

За време клијања грашка стварају се витамини Ц и E. Плод је одличан извор витамина Ц (50% препорученог дневног уноса), али га у осушеним плодовима има само у траговима. Витамин Е се садржи у малој количини, али је постојан током кувања. Витамина А има у траговима. Грашак је и одличан извор тиамина (витамин Б1) у сувим плодовима, а добар извор рибофлавина (витамин Б2), и ниацина који има улогу у метаболизму угљених хидрата, протеина и масти.

Види још

• Стерилисан грашак

Литература

• Петковић, Б. Марин, П. & Божа, П. 1995. Практикум из систематике виших биљака. Наука. Београд.