Опсада Шапца (1476) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{сређивање|унутрашње везе}}
{{сређивање|унутрашње везе}}
== Опсада Шапца ==
== Опсада Шапца ==
Најстарији стихови у којој се помиње Београд налазе се у Националној библиотеци Сечењи у Будимпешти као једини сачувани примерак мађарске епске песме. Тек после ње долазе чувена певања султановог песника Белгради Наџмија у спеву „Шах о геда“ око 1521. године…
Најстарији стихови у којој се помиње [[Београд]] налазе се у Националној библиотеци Сечењи у [[Будимпешта|Будимпешти]] као једини сачувани примерак мађарске епске песме. Тек после ње долазе чувена певања султановог песника Белгради Наџмија у спеву „Шах о геда“ око 1521. године…
{| class="toccolours" style="float:left; margin-left: 1em; margin-right: 1em; font-size: 94%; background:#E8AC41; color:black; width:32%; max-width: 42%;" cellspacing="4"
{| class="toccolours" style="float:left; margin-left: 1em; margin-right: 1em; font-size: 94%; background:#E8AC41; color:black; width:32%; max-width: 42%;" cellspacing="4"
| style="text-align:left;" |
| style="text-align:left;" |
Ред 160: Ред 160:
== Херојски пентаметар ==
== Херојски пентаметар ==
-{Szabаcs viadala}- се састоји од 150 стихова испеваних у [[Десетерац|десетерцу]] са парном римом насталих нешто после 1476. Пример мађарске ренесансне поезије, једини је знани егземплар епске народне поезије у [[Мађарска|Мађарској]]. Откривена од стране Г. Вегжеја опева догађаје 33 дана опсаде Шапца, од 12. јануара па све до 15. фебруара 1476. Бој код Шапца је најстарији епски десетерац, и први запис уопште епске песме на овим просторима.
-{Szabаcs viadala}- се састоји од 150 стихова испеваних у [[Десетерац|десетерцу]] са парном римом насталих нешто после 1476. Пример мађарске ренесансне поезије, једини је знани егземплар епске народне поезије у [[Мађарска|Мађарској]]. Откривена од стране Г. Вегжеја опева догађаје 33 дана опсаде Шапца, од 12. јануара па све до 15. фебруара 1476. Бој код Шапца је најстарији епски десетерац, и први запис уопште епске песме на овим просторима.
Песма представља изузетни споменик словенске средњовековне књижевности. Спев је вредан доказ везе европског дворског [[пентаметар|пентаметра]], херојског дистиха кантаберијског проседеа са словенским епским десетерцем.
Песма представља изузетни споменик словенске средњовековне књижевности. Спев је вредан доказ везе европског дворског [[пентаметра]], херојског дистиха кантаберијског проседеа са словенским епским десетерцем.


[[Датотека:Kinizsipal.jpg|200px|мини|Павле Стемљанин (Пал Кињижи), историјски и епски јунак]]
[[Датотека:Kinizsipal.jpg|200px|мини|Павле Стемљанин (Пал Кињижи), историјски и епски јунак]]

Верзија на датум 23. јун 2017. у 06:01

Опсада Шапца

Најстарији стихови у којој се помиње Београд налазе се у Националној библиотеци Сечењи у Будимпешти као једини сачувани примерак мађарске епске песме. Тек после ње долазе чувена певања султановог песника Белгради Наџмија у спеву „Шах о геда“ око 1521. године…

Опсада Шапца


А Стремљанин што се ту стеко
Дубину рова дуго је гледо –
Јер онај што Шабац створи
На топове се многе ослони –
Па се врати хитро белом граду
Краљевоме граду Београду
И бродова што је тамо било
До Дунава града опловило
Матија их Савом повукао
И Шапцу их граду дотеглао:
Рају силну у круг поставио
Вел`ку тврђу води направио
Силне лађе у ровове пловне
Топовима да бедем оброне
Све бродове и дрвене шајке.
Кремен пушка` са тврђаве ројним
И стрелама многим и надбројним
С анџаром и ђулетом грдним
Абердаром оловитим срдним
Тукли су их хитро, без одмора
Да их сатру данцу до помора
Бише силно, до милости лоше
Огромну им штету нанесоше
Угри лете боју на мегдана
Али многих допадоше рана
Неки од њих живот изгубише
А за краља часно погибоше
Прв` погибе млади Симон Вардај
Тугала му мати сиња вазда.
Беше богме, јунак над јунаком
Кад погибе од таната лаког
Други беше чешки дели-јунак
– Обојица Богу до додвора!
Нек је чврста вера вама свима
Да ће огња ватра сила жива
И све друге што ће бојак бити
Богу милом чисто гнездо вити!
Молимо се за душе јунака
Богу слава и Богу је хвала
Све је добро што дао је нама
За добитак шабачкога града
Делије су Богу навек миле
Вишњи даје јуначкоме срцу
Вишњи хвали витеза јунака
Какав бој се Шапцем збио
То зна онај који га је био
Све јунаци силнији од силнијих
Који краљу јесу од највернијих
Што опсаду ласно спроведоше
И на добар глас изађоше
Подно тврђе ако Чеси бришу
Погибоше смело у јуришу
Нарочиту борбу заподеше
А јунаштво свету наденуше
Но кад Чеси грунуше унутра
Шапца наста покољ невиђени
– Чеси дају, а Турци уздају –
С куле Турци огањ отворише
Са чаршије крвав бој разнеше
Многи јунак погибе онамо
Што од зрна што од рова хладног
Клета нек је храброст Османина
Падоше од обести тиранина
Колко јоште од чојаства свога!
(Но сад доста од такве кукњаве
Вратимо се на јуначко уздање)
Петнаест хиљад стиже коњаника
Да помогне Шапца бојаника
Уто ето славног бег-Алије
И са њиме јахача делије
Испред Шапца на збор поче звати
Хтеде савет о боју им дати
Ал не успе јер се Угри множе
А кад Краље поче беседити:
Бубњи ставни громко забубњаше
Трубе зурли гласно затрубише,
Небо буком ко да распеше,
А делије силне заурлаше,
Да ордије не би говор чуле
Да не приме савете бегове.
Залуду је беше Шапцу дошо
Горе пошо а још горе дошо
Од тог гласа војске уплашише
А делије гредом зачудише
Тешка срца а спуштених глава
Од помоћи буди Боже с нама!
Не имаше до друга избора
Да се врате кући од покуда.
А ето ти младог Турчин Хамзе
Ка мађарским дели-јунацима
Да некога од својих нађе
Из Шапца испред турске тврђе.
И побеже славном краљу Матији,
Указа му место погодито
Одакле ће боље Шабац бити
И лакше га тако освојити –
С тог белега поче грмљавина
Са свих страна муња абердима
И шанчева што је свега било
Свако зрно сврху погодило
Са Турцима још се приповеда
И зрну се право у циљ гледа
Голем јад на некрста сађе
А хришћанству тад сунце изађе
Виде Турци да губе тврђаву
А султану да јаве не смеју
Већ стадоше да већају боље:
Нека иде ко је какве воље,
Коме вођи да се приклањају –
Ко султану, ко угарском краљу,
А да блага од шабачког града
Не узима никоја посада
У Шапцу га дакле оставише
А град Шабац краљу поклонише.
Да краљево Слово што доноси
Изнутра ниједан не покоси
То они добро спроведоше
Да се краљу већма допадоше.
Драго беше њему и народу,
Што узеше у погодбу правду
А достоји свакога владара
Да опрости заточнику права
Те за пример и свима онима
Што је дато ка другим људима
На које се вољом смиловао
И милости своје показао.
Тако паде шабачка тврђава
И по њози тушта абердара
На то мноштво краљ додаде више
А град Шабац часно утврдише
И јунаке у њему остави
Да зијана нико не направи
Кад је било како је и било
И Турцима кад је опростио
А краље се ка Будиму врати
Са послугом турском да га прати
Краљ се врати, а сви се чудише
Чаршијама будимским пудише
Кад у двору премудрога краља
Гледали су раскоши Турака
Милостивног краља што га служе
По гласима што о двору круже
А кад абер у Турску стизаше
Турски цар их бесно проклињаше.


Превод: М. Чудић – Л. Кузмановић


Херојски пентаметар

Szabаcs viadala се састоји од 150 стихова испеваних у десетерцу са парном римом насталих нешто после 1476. Пример мађарске ренесансне поезије, једини је знани егземплар епске народне поезије у Мађарској. Откривена од стране Г. Вегжеја опева догађаје 33 дана опсаде Шапца, од 12. јануара па све до 15. фебруара 1476. Бој код Шапца је најстарији епски десетерац, и први запис уопште епске песме на овим просторима. Песма представља изузетни споменик словенске средњовековне књижевности. Спев је вредан доказ везе европског дворског пентаметра, херојског дистиха кантаберијског проседеа са словенским епским десетерцем.

Павле Стемљанин (Пал Кињижи), историјски и епски јунак
Матија Мађарски, 1612

Крсташка војска

У бици уцествују Дмитар Јакшић, сир Ричард Чамплин, чешки комдант Франтишек Хаг, Вук Гргуревић, Влад Дракул, о чему сведоче (за Змај Огњеног Вука и Влад Дракула) димпломатска писма веронског кардинала Габријела папи Сикстусу IV датирана на 3. фебруар и 7. март 1476. године. У Шапцу је рођак чувеног хрватско-словачког бана из породице пореклом из чешког Злина. Словаци су у том смислу учествовали у ренесансним походима на територији Србије и са ондашњим српским јунацима. Чеси учествују након битке за Ухерски брод и Евбеју, као славни јунаци и витези. Страна Нуремберске хронике из 1492. са гравиром Шапца тога времена говори о ратном походу Краљу Матији. Чеси најпре продиру у спољашњи део вароши као што је описано у савременој песми. Нурембурска хроника Хартмана Шедела са илустрацијама Михаела Вогелмута, представља једну од три најзначајније инкунабуле света.

У песми се, између осталог, помињу Пал Кинижи, Павле Стремљанин у народним песмама, главни комадант доњих делова краљевства под Матијом Корвином, султан Мехмед II Освајач, као и краљ Матија (краљ од 1458, 1486 године заузео Беч). Песма говори о Шабачкој бици једном светлом тренутку борбе краља Матије против Турака.

Краљ Матија

Матија из Будима креће са мулитнационалом војском, у којој су заступљени српски и чешки јунаци, мађарским витези и румунски племићи. Саме догађаје детаљно описује Антонио Бонфини у Рерум Хунгарицум децадес qуинqуе описујуци првобитну намеру краља Матије да се спусти Дунавом до Влашке.

Шабац, Нурембершка хроника, 1493.
Szabacs viadala, Национална библиотека Мађарске, 1476.

Чешка и мађарска војска

Поједине песме нарочито певају о Али бегу, истакнутом турском јунаку побратиму-супартнику српских племића, попут оних у Ерлангенским рукописима. Ђерзелез Алија, Али бег се у приликама различито наводи, као дунавски хајдук или смедервски бег, харан јунак, бег од Босне. Народна и књижевна разрада овог лика наставља се и у XVI и XVII веку. Угарски повесничари познају и претходну, музичку традицију словенког свирца на мађарском двору, за шта се у научним круговима мисли да су српски песници и певачи. У сваком смислу, а посебно на подручју датирања, ово откриће је значајно у правцу компарације најстаријих песама у духу словенске и српске традиције, попут бугарштице о Сибињанин Јанку (1497).

Извори