Опсада Шапца (1476) — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{сређивање|унутрашње везе}} |
{{сређивање|унутрашње везе}} |
||
== Опсада Шапца == |
== Опсада Шапца == |
||
Најстарији стихови у којој се помиње Београд налазе се у Националној библиотеци Сечењи у Будимпешти као једини сачувани примерак мађарске епске песме. Тек после ње долазе чувена певања султановог песника Белгради Наџмија у спеву „Шах о геда“ око 1521. године… |
Најстарији стихови у којој се помиње [[Београд]] налазе се у Националној библиотеци Сечењи у [[Будимпешта|Будимпешти]] као једини сачувани примерак мађарске епске песме. Тек после ње долазе чувена певања султановог песника Белгради Наџмија у спеву „Шах о геда“ око 1521. године… |
||
{| class="toccolours" style="float:left; margin-left: 1em; margin-right: 1em; font-size: 94%; background:#E8AC41; color:black; width:32%; max-width: 42%;" cellspacing="4" |
{| class="toccolours" style="float:left; margin-left: 1em; margin-right: 1em; font-size: 94%; background:#E8AC41; color:black; width:32%; max-width: 42%;" cellspacing="4" |
||
| style="text-align:left;" | |
| style="text-align:left;" | |
||
Ред 160: | Ред 160: | ||
== Херојски пентаметар == |
== Херојски пентаметар == |
||
-{Szabаcs viadala}- се састоји од 150 стихова испеваних у [[Десетерац|десетерцу]] са парном римом насталих нешто после 1476. Пример мађарске ренесансне поезије, једини је знани егземплар епске народне поезије у [[Мађарска|Мађарској]]. Откривена од стране Г. Вегжеја опева догађаје 33 дана опсаде Шапца, од 12. јануара па све до 15. фебруара 1476. Бој код Шапца је најстарији епски десетерац, и први запис уопште епске песме на овим просторима. |
-{Szabаcs viadala}- се састоји од 150 стихова испеваних у [[Десетерац|десетерцу]] са парном римом насталих нешто после 1476. Пример мађарске ренесансне поезије, једини је знани егземплар епске народне поезије у [[Мађарска|Мађарској]]. Откривена од стране Г. Вегжеја опева догађаје 33 дана опсаде Шапца, од 12. јануара па све до 15. фебруара 1476. Бој код Шапца је најстарији епски десетерац, и први запис уопште епске песме на овим просторима. |
||
Песма представља изузетни споменик словенске средњовековне књижевности. Спев је вредан доказ везе европског дворског [[ |
Песма представља изузетни споменик словенске средњовековне књижевности. Спев је вредан доказ везе европског дворског [[пентаметра]], херојског дистиха кантаберијског проседеа са словенским епским десетерцем. |
||
[[Датотека:Kinizsipal.jpg|200px|мини|Павле Стемљанин (Пал Кињижи), историјски и епски јунак]] |
[[Датотека:Kinizsipal.jpg|200px|мини|Павле Стемљанин (Пал Кињижи), историјски и епски јунак]] |
Верзија на датум 23. јун 2017. у 06:01
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: унутрашње везе. |
Опсада Шапца
Најстарији стихови у којој се помиње Београд налазе се у Националној библиотеци Сечењи у Будимпешти као једини сачувани примерак мађарске епске песме. Тек после ње долазе чувена певања султановог песника Белгради Наџмија у спеву „Шах о геда“ око 1521. године…
|
Херојски пентаметар
Szabаcs viadala се састоји од 150 стихова испеваних у десетерцу са парном римом насталих нешто после 1476. Пример мађарске ренесансне поезије, једини је знани егземплар епске народне поезије у Мађарској. Откривена од стране Г. Вегжеја опева догађаје 33 дана опсаде Шапца, од 12. јануара па све до 15. фебруара 1476. Бој код Шапца је најстарији епски десетерац, и први запис уопште епске песме на овим просторима. Песма представља изузетни споменик словенске средњовековне књижевности. Спев је вредан доказ везе европског дворског пентаметра, херојског дистиха кантаберијског проседеа са словенским епским десетерцем.
Крсташка војска
У бици уцествују Дмитар Јакшић, сир Ричард Чамплин, чешки комдант Франтишек Хаг, Вук Гргуревић, Влад Дракул, о чему сведоче (за Змај Огњеног Вука и Влад Дракула) димпломатска писма веронског кардинала Габријела папи Сикстусу IV датирана на 3. фебруар и 7. март 1476. године. У Шапцу је рођак чувеног хрватско-словачког бана из породице пореклом из чешког Злина. Словаци су у том смислу учествовали у ренесансним походима на територији Србије и са ондашњим српским јунацима. Чеси учествују након битке за Ухерски брод и Евбеју, као славни јунаци и витези. Страна Нуремберске хронике из 1492. са гравиром Шапца тога времена говори о ратном походу Краљу Матији. Чеси најпре продиру у спољашњи део вароши као што је описано у савременој песми. Нурембурска хроника Хартмана Шедела са илустрацијама Михаела Вогелмута, представља једну од три најзначајније инкунабуле света.
У песми се, између осталог, помињу Пал Кинижи, Павле Стремљанин у народним песмама, главни комадант доњих делова краљевства под Матијом Корвином, султан Мехмед II Освајач, као и краљ Матија (краљ од 1458, 1486 године заузео Беч). Песма говори о Шабачкој бици једном светлом тренутку борбе краља Матије против Турака.
Краљ Матија
Матија из Будима креће са мулитнационалом војском, у којој су заступљени српски и чешки јунаци, мађарским витези и румунски племићи. Саме догађаје детаљно описује Антонио Бонфини у Рерум Хунгарицум децадес qуинqуе описујуци првобитну намеру краља Матије да се спусти Дунавом до Влашке.
Чешка и мађарска војска
Поједине песме нарочито певају о Али бегу, истакнутом турском јунаку побратиму-супартнику српских племића, попут оних у Ерлангенским рукописима. Ђерзелез Алија, Али бег се у приликама различито наводи, као дунавски хајдук или смедервски бег, харан јунак, бег од Босне. Народна и књижевна разрада овог лика наставља се и у XVI и XVII веку. Угарски повесничари познају и претходну, музичку традицију словенког свирца на мађарском двору, за шта се у научним круговима мисли да су српски песници и певачи. У сваком смислу, а посебно на подручју датирања, ово откриће је значајно у правцу компарације најстаријих песама у духу словенске и српске традиције, попут бугарштице о Сибињанин Јанку (1497).
Извори
- http://www.wikiwand.com/de/P%C3%A1l_Kinizsi Павле Кањижи
- http://vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=10&idnovost=86535&Kako-se-pevalo-1476.-godine Текст Националне библиотеке Мађарске