Црквена Водица — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 17: | Ред 17: | ||
'''Црквена Водица'''је насељено место у [[Општина Обилић|општини Обилић]] на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]]. Налази се на левој обали реке Ситнице, у подножју [[Чичавица|Чичавице]], на километар североисточно од угљенокопа „Косово“. Црквена Водица се састоји из три насеља: Брдско, Старо Корито и Јанина Вода. Ранији назив села је био Црвена Водица. Под тим именом су у неколико махова уписани у Девички катастих од 1763 год. до 1780. године, Срби житељи села ''Црвене'' и ''Цареве Водице'' као дародавци манастира Девича. У селу постоје остаци старе цркве и старо српско гробље са каменим крстачама ранијег српског насеља. На гробљу је подигнута скромна зграда за давање подушја.<ref>Атанасије Јевтић, Задужбине Косова — Споменици и знамења српског народа, стр. 541, Богословски факултет-Београд</ref><ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:210873-Nema-zivota--u-logorima Вечерње новости: Нема живота у логорима, М. З. Р — П. В, 21. 2. 2008.], Приступљено 9. 2. 2012.</ref> |
'''Црквена Водица'''је насељено место у [[Општина Обилић|општини Обилић]] на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]]. Налази се на левој обали реке Ситнице, у подножју [[Чичавица|Чичавице]], на километар североисточно од угљенокопа „Косово“. Црквена Водица се састоји из три насеља: Брдско, Старо Корито и Јанина Вода. Ранији назив села је био Црвена Водица. Под тим именом су у неколико махова уписани у Девички катастих од 1763 год. до 1780. године, Срби житељи села ''Црвене'' и ''Цареве Водице'' као дародавци манастира Девича. У селу постоје остаци старе цркве и старо српско гробље са каменим крстачама ранијег српског насеља. На гробљу је подигнута скромна зграда за давање подушја.<ref>Атанасије Јевтић, Задужбине Косова — Споменици и знамења српског народа, стр. 541, Богословски факултет-Београд</ref><ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:210873-Nema-zivota--u-logorima Вечерње новости: Нема живота у логорима, М. З. Р — П. В, 21. 2. 2008.], Приступљено 9. 2. 2012.</ref> |
||
== '''Становништво''' == |
== '''Становништво''' == |
||
== '''Друштво''' == |
|||
== '''Основна школа''' == |
== '''Основна школа''' == |
||
Верзија на датум 3. јул 2017. у 12:22
Црквена Водица | |
|---|---|
 Црквена Водица | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Косовски |
| Општина | Обилић |
| Становништво | |
| — 2011. | 503 |
| — густина | 80/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 40′ 24″ С; 21° 03′ 14″ И / 42.67333° С; 21.05389° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
.svg)  Црквена Водица Црквена Водица на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 38212 |
| Позивни број | +38138 |
Црквена Водицаје насељено место у општини Обилић на Косову и Метохији. Налази се на левој обали реке Ситнице, у подножју Чичавице, на километар североисточно од угљенокопа „Косово“. Црквена Водица се састоји из три насеља: Брдско, Старо Корито и Јанина Вода. Ранији назив села је био Црвена Водица. Под тим именом су у неколико махова уписани у Девички катастих од 1763 год. до 1780. године, Срби житељи села Црвене и Цареве Водице као дародавци манастира Девича. У селу постоје остаци старе цркве и старо српско гробље са каменим крстачама ранијег српског насеља. На гробљу је подигнута скромна зграда за давање подушја.[1][2]
Становништво
Друштво
Основна школа
Паралелно са образовањем у Обилићу, развијало се школство и у околним селима. Црквена Водица , село надомак Обилића, имало је школу од 1931. године, али се, према причању мештана, настава у Црквеној Водици одвијала и раније, још од 1924. године, по приватним кућама. Први ђаци из овог села који су наставили школовање у Гимназији у Приштини били су Боривоје Митровић, Спира Милошевић, Павле Столић и Павле Ђорђевић. Настава се у Црквеној Водици одвијала у кући Стојка Столића, а затим у кући Јована Марковића, иначе тадашњег председника општине Косово Поље. Године 1928. почела је градња школске зграде, а завршена је 1931. Основну школу у Црквеној Водици похађали су ђаци из села Доброг Села, Лесковчића, Аде, Горњи Грабовац и засеока Јанине Воде.[3]
Од 1999. године у селу се налази мултиетничка основна школа, која носи два назива, један на српском Основна школа „Доситеј Обрадовић“, а други на албанском језику „Fazli Grejćuevči“, што преставља редак успешан пример суживота и толеранције. Наставно особље и деца користе исте просторије, а у подне се обавља примопредаја. Ради избегавања инцидената, на зидовима школе нису постављена никаква обележја.[4][5]
Извори
- ^ Атанасије Јевтић, Задужбине Косова — Споменици и знамења српског народа, стр. 541, Богословски факултет-Београд
- ^ Вечерње новости: Нема живота у логорима, М. З. Р — П. В, 21. 2. 2008., Приступљено 9. 2. 2012.
- ^ књига Општина Обилићиздавач Скупштина Општине Обилић Милоша Обилић бб, Обилић 1998
- ^ Ало: 06. 12. 2012., Приступљено 9. 2. 2013.
- ^ Телеграф: Школа толеранције — За Србе је Доситеј, а за Албанце Фазил, 7. 12. 2012., Приступљено 9. 2. 2013.
Аде • Бабин Мост • Бакшија • Брезница • Горњи Грабовац • Крушевац • Лазарево • Лесковчић • Мазгит • Милошево • Обилић • Племетина • Расково • Рудник Косово • Сибовац • Хамидија • Црквена Водица • Шипитула |  | |