Равна гора (Србија) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
сређивање |
||
| Ред 3: | Ред 3: | ||
{{Планина |
{{Планина |
||
| име = Равна гора |
| име = Равна гора |
||
| слика = |
| слика = |
||
| опис_слике = Равна гора |
| опис_слике = Равна гора |
||
| области = |
| области = |
||
| Ред 24: | Ред 24: | ||
}} |
}} |
||
'''Равна Гора''' је висораван која се простире на западним и југозападним обронцима планине [[Сувобор]] у [[Шумадија и западна Србија|Западној Србији]]. Већим делом се састоји од серпентина а мањим од кречњака. Представља заравњен простор, обрастао прилично бујним ливадама и пашњацима. Његови ивични делови су дубоко дисецирани сувим долинама и обрасли густим шумама, претежно буковим. Због ових особина Равна гора је у прошлости веома погодовала сточарству, па је до [[1941]]. на њој било око 120 колиба. Највише их је било у простору званом Вежинац; преко 50 и припадале су већим делом становницима [[Коштунићи|Коштунића]]. Ван Вежинца колибе су подизане и на северној и североисточној ивици Равне горе. У овом делу до [[1984]]. године остало је само 5 колиба. У ово доба, на лепој заравни, у близини Дамјановог камена изграђена је шумска кућа, која је временом постала власништво ловачког друштва. Дубоко у долини, северно од Дамјановог камена и у врху те долине налази се Мокра пећина која је важна особеност Равне горе. Пећина је усечена у стрму кречњачку стену. Улаз у пећину је широк око 15 метара а таваница на улазу је висока 4,5 метара. На таваници изнад улаза налазе се три мања отвора. Из пећине избија снажан поток, по којем је пећина и добила име. Око 200 метара низводно а лево од потока, два метра од обале избија из кречњачке стене јак извор у нивоу водотока. |
'''Равна Гора''' је висораван која се простире на западним и југозападним обронцима планине [[Сувобор]] у [[Шумадија и западна Србија|Западној Србији]]. Већим делом се састоји од серпентина а мањим од кречњака. Представља заравњен простор, обрастао прилично бујним ливадама и пашњацима. Његови ивични делови су дубоко дисецирани сувим долинама и обрасли густим шумама, претежно буковим. Због ових особина Равна гора је у прошлости веома погодовала сточарству, па је до [[1941]]. на њој било око 120 колиба. Највише их је било у простору званом Вежинац; преко 50 и припадале су већим делом становницима [[Коштунићи|Коштунића]]. Ван Вежинца колибе су подизане и на северној и североисточној ивици Равне горе. У овом делу до [[1984]]. године остало је само 5 колиба. У ово доба, на лепој заравни, у близини Дамјановог камена изграђена је шумска кућа, која је временом постала власништво ловачког друштва. Дубоко у долини, северно од Дамјановог камена и у врху те долине налази се Мокра пећина која је важна особеност Равне горе. Пећина је усечена у стрму кречњачку стену. Улаз у пећину је широк око 15 метара а таваница на улазу је висока 4,5 метара. На таваници изнад улаза налазе се три мања отвора. Из пећине избија снажан поток, по којем је пећина и добила име. Око 200 метара низводно а лево од потока, два метра од обале избија из кречњачке стене јак извор у нивоу водотока. |
||
[[Датотека:Ravnagora spomenik1.jpg|мини|лево|250п|[[Споменик Дражи Михаиловићу]] на Равној гори]] |
|||
На Равној гори деведесетих година 20. века саграђени су неки објекти са циљем да се очува успомена на [[Југословенска војска у отаџбини|Југословенску војску у отаџбини]], односно четнике предвођене армијским генералом и министром војним [[Драгољуб Михаиловић|Драгољубом Михаиловићем]]. Маја [[1992]]. откривен је [[споменик Дражи Михаиловићу]], изграђен је у бронзи, аутор је чувени вајар Драган Николић из [[Београд]]а. Потом је изграђена лепа црква наспрам споменика. Камен темељац за цркву посвећену заштитнику ратника Светом Ђорђу, за покој душа свих Срба изгинулих у грађанском рату 1941—1945, освештан је и положен маја [[1995]]. Радови су почели [[1996]], према пројекту архитекте др [[Предраг Ристић|Предрага Ристића]]. Године [[1998]]. завршени су црква, звонара и капија. Деветог маја те године цркву је освештао епископ шабачко-ваљевски Лаврентије, који је благословио почетак градње. |
|||
<center><gallery widths="160px" heights="160px" perrow=4> |
|||
У исто време, [[1998]]. године, до Равне Горе је стигао први асфалтни пут, из правца Ваљева. Године [[2005]]. асфалтиран је и пут који до Равне Горе води из [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]] (преко села [[Брајићи (Горњи Милановац)|Брајићи]]). |
|||
Ravnagora spomenik1.jpg|мини |
|||
Изградња равногорског спомен дома трајала је од [[1998]]. до [[2000]]. године, према пројекту професора архитекте [[Спасоје Крунић|Спасоја Крунића]]. У дому се налазе музеј, библиотека са читаоницом (за сада са преко 1.000 књига), као и сала за предавања и конгресе са 200 места. За пројекат дома Крунић је [[2000]]. године награђен „Борбином“ наградом за архитектуру, а [[2001]]. годишњом наградом Савеза архитеката Србије. У „Атласу савремене архитектуре света“ ("Фејдон“, Лондон), за период 1998—2003, уврштена су само три меморијална комплекса из целог света - од којих је један дом на Равној Гори. |
|||
У данашње време Равна гора је позната као место на којем се у периоду од [[8|8.]] до [[12. мај]]а одржавају ''Дани Равне горе''. |
|||
<gallery> |
|||
Suvobor - zapadna Srbija - mesto Ravna Gora - Crkva na Ravnoj Gori 1.jpg|tumb|Црква на равној Гори |
Suvobor - zapadna Srbija - mesto Ravna Gora - Crkva na Ravnoj Gori 1.jpg|tumb|Црква на равној Гори |
||
Suvobor - zapadna Srbija - mesto Ravna Gora - Crkva na Ravnoj Gori 2.jpg|tumb|Црква на Равној Гори |
Suvobor - zapadna Srbija - mesto Ravna Gora - Crkva na Ravnoj Gori 2.jpg|tumb|Црква на Равној Гори |
||
Suvobor - zapadna Srbija - mesto Ravna Gora - Kompleks na Ravnoj Gori 2.jpg|tumb|Комплекс на равној Гори |
Suvobor - zapadna Srbija - mesto Ravna Gora - Kompleks na Ravnoj Gori 2.jpg|tumb|Комплекс на равној Гори |
||
Suvobor - zapadna Srbija - mesto Ravna Gora - Kompleks na Ravnoj Gori 1.jpg|tumb|Панорама Равне Горе |
Suvobor - zapadna Srbija - mesto Ravna Gora - Kompleks na Ravnoj Gori 1.jpg|tumb|Панорама Равне Горе |
||
</gallery> |
</gallery></center> |
||
== Литература == |
== Литература == |
||
* {{Cite encyclopedia|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title=|encyclopedia=Мала енциклопедија Просвета|year=1985|edition=3|url= |publisher=Просвета |location=Београд|isbn=978-86-07-00001-2}} |
* {{Cite encyclopedia|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title=|encyclopedia=Мала енциклопедија Просвета|year=1985|edition=3|url= |publisher=Просвета |location=Београд|isbn=978-86-07-00001-2}} |
||
* {{Cite book |ref= harv|last=Марковић|first=Јован Ђ.|authorlink=Јован Ђ. Марковић|title=Енциклопедијски географски лексикон Југославије|year=1990|url= |publisher=Свјетлост|location=Сарајево|isbn=978-86-01-02651-3}} |
* {{Cite book |ref= harv|last=Марковић|first=Јован Ђ.|authorlink=Јован Ђ. Марковић|title=Енциклопедијски географски лексикон Југославије|year=1990|url= |publisher=Свјетлост|location=Сарајево|isbn=978-86-01-02651-3}} |
||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
{{Commonscat|Ravna gora}} |
{{Commonscat|Ravna gora}} |
||
Верзија на датум 4. јул 2017. у 16:49
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
| Равна гора | |
|---|---|
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 06′ 34″ С; 20° 09′ 23″ И / 44.109444° С; 20.156389° И |
| Географија | |
  Равна гора | |
| Државе |  Србија |
Равна Гора је висораван која се простире на западним и југозападним обронцима планине Сувобор у Западној Србији. Већим делом се састоји од серпентина а мањим од кречњака. Представља заравњен простор, обрастао прилично бујним ливадама и пашњацима. Његови ивични делови су дубоко дисецирани сувим долинама и обрасли густим шумама, претежно буковим. Због ових особина Равна гора је у прошлости веома погодовала сточарству, па је до 1941. на њој било око 120 колиба. Највише их је било у простору званом Вежинац; преко 50 и припадале су већим делом становницима Коштунића. Ван Вежинца колибе су подизане и на северној и североисточној ивици Равне горе. У овом делу до 1984. године остало је само 5 колиба. У ово доба, на лепој заравни, у близини Дамјановог камена изграђена је шумска кућа, која је временом постала власништво ловачког друштва. Дубоко у долини, северно од Дамјановог камена и у врху те долине налази се Мокра пећина која је важна особеност Равне горе. Пећина је усечена у стрму кречњачку стену. Улаз у пећину је широк око 15 метара а таваница на улазу је висока 4,5 метара. На таваници изнад улаза налазе се три мања отвора. Из пећине избија снажан поток, по којем је пећина и добила име. Око 200 метара низводно а лево од потока, два метра од обале избија из кречњачке стене јак извор у нивоу водотока.
-
мини -
Црква на равној Гори -
Црква на Равној Гори -
Комплекс на равној Гори -
Панорама Равне Горе
Литература
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
