Богомољачки покрет — разлика између измена

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Без промене величине ,  пре 3 године
м
нема резимеа измене
м
м
Покрет је био најактивнији [[1920е|1920-их]] година. Често су одржавана богомољаћка сабрања у [[Манастир Жича|манастиру Жича]]. Највеће је било [[1938]]. године, када се окупило преко 100.000 људи из свих крајева земље. Богомољци из свих околних места долазили су сваке недеље у цркву. После литургије певали су богомољачке песме, а владика Николај је држао беседе. Данима и ноћима, сељаци и сељанке, од поста прегладнели, певали су хришћанске песме и крстили се да би стигли до Жиче, како би се помолили и од владике Николаја узели благослов. Богомољци су углавном били добро прихватани у народу, али је било и места где нису радо дочекивани. „Не одбацујте их! Немојте се бацати каменом на њих, јер можете погодити Христа!“, говорио је за богомољце владика Николај. У наредних 20 година, до почетка [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата]], Народна хришћанска заједница нарашће на 400 братстава са неколико стотина хиљада чланова.
 
После [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]], руски емигранти у Краљевини СХС почели су да шире приче о [[Јеврејски бољшевизам|јеврејској одговорности]] за револуцију у Русији. Народна хришћанска заједница се у својим публикацијама оштро супротстављала „јереси адвентизма“ и позивала на забрану Адвентистичке цркве. У деловању адвентиста видела се завера: о њој се посало као о „плоду јеврејомасонства у хришћанству“.{{sfn|Byford|2008|pp=46}} Богомољачки покрет је од средине 1920-их у објављивао антисемитске текстове, укључујући делове „Протокола сионских мудараца“ и делове чланака [[Хенри Форд|Хенрија Форда]].{{sfn|Byford|2008|pp=46}}. Касније је Богомољачки покрет био база из које су се регрутовале присталице покрета [[Југословенски народни покрет Збор|„Збор“]] [[Димитрије Љотић|Димитрија Љотића]].{{sfn|Стефановић|1984|pp=31}}
 
После Другог светског рата, у време комунистичког режима, предратни богомољци и деца из богомољачких породица учинили су много за опстанак Српске православне цркве у Југославији. Из њихових редова регрутован је највећи број свештеника и монаха у послератној Србији.

Мени за навигацију