Десет мученика на Криту — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 13. фебруар 2008. у 19:29

Светих десет мученика на Криту пострадаше за Христа Господа у време гоњења Декијева 250. године. Њихова су имена: Теодул, Сатурнин, Евпор, Геласије, Евникијан, Зотик, Помпије, Авгатопус, Василид и Еварест. Сви беху угледни и чесни грађани, најбољи међу најбољим. Када их изведоше на губилиште, они беху радосни веома, и препираху се, ко ће од њих први бити посечен, јер сваки жељаше први поћи ка Христу љубљеном. Потом се помолише: "Прости, Господе, слугама Твојим, и прими изливену крв нашу за нас, за сроднике наше и пријатеље и за све отечество, да се сви ослободе од таме незнања и Тебе познаду, истиниту светлост, о Царе вечни!" Посечени беху и у царство славе пређоше, да се радују вечно.

Српска православна црква слави их 23. децембра по црквеном, а 5. јануара по грегоријанском календару.

Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
-'''Светих десет мученика''' на [[Крит]]у пострадаше за [[Исус Христос|Христа]] Господа у време гоњења [[Декије]]ва [[250]]. године. Њихова су имена: Теодул, Сатурнин, Евпор, Геласије, Евникијан, Зотик, Помпије, Авгатопус, Василид и Еварест. [[Слика:Krst.jpg|100п|десно]]Сви беху угледни и чесни грађани, најбољи међу најбољим. Када их изведоше на губилиште, они беху радосни веома, и препираху се, ко ће од њих први бити посечен, јер сваки жељаше први поћи ка Христу љубљеном. Потом се помолише: "''Прости, Господе, слугама Твојим, и прими изливену [[крв]] нашу за нас, за сроднике наше и пријатеље и за све отечество, да се сви ослободе од таме незнања и Тебе познаду, истиниту светлост, о Царе вечни''!" Посечени беху и у царство славе пређоше, да се радују вечно.
+'''Светих десет мученика''' на [[Крит]]у пострадаше за [[Исус Христос|Христа]] Господа у време гоњења [[Декије]]ва [[250]]. године. Њихова су имена: Теодул, Сатурнин, Евпор, Геласије, Евникијан, Зотик, Помпије, Авгатопус, Василид и Еварест. Сви беху угледни и чесни грађани, најбољи међу најбољим. Када их изведоше на губилиште, они беху радосни веома, и препираху се, ко ће од њих први бити посечен, јер сваки жељаше први поћи ка Христу љубљеном. Потом се помолише: "''Прости, Господе, слугама Твојим, и прими изливену [[крв]] нашу за нас, за сроднике наше и пријатеље и за све отечество, да се сви ослободе од таме незнања и Тебе познаду, истиниту светлост, о Царе вечни''!" Посечени беху и у царство славе пређоше, да се радују вечно.
 [[Српска православна црква]] слави их 23. децембра по црквеном, а [[5. јануар]]а по грегоријанском календару.
@@ Ред 6: / Ред 6: @@
 {{Изпролога}}
-[[Категорија:Хришћански празници]]
+[[Категорија:Хришћански мученици]]