Летње рачунање времена — разлика између измена
Нема описа измене |
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
| Ред 22: | Ред 22: | ||
== Србија == |
== Србија == |
||
[[File:Begin CEST.svg|thumb|right|100px|Почетак летњег рачунања времена]] |
|||
[[File:End CEST.svg|thumb|right|100px|Завршетак летњег рачунања времена]] |
|||
У Србији у данашње време летње време почиње '''последње недеље у марту''' у 2 ч. (након 01:59:59 [[СЕВ]] следи 03:00:00 [[СEЛВ]]), а завршава се '''последње недеље у октобру''' (када након 02:59:59 [[СЕЛВ]] следи 02:00:00 [[СЕВ]]. |
У Србији у данашње време летње време почиње '''последње недеље у марту''' у 2 ч. (након 01:59:59 [[СЕВ]] следи 03:00:00 [[СEЛВ]]), а завршава се '''последње недеље у октобру''' (када након 02:59:59 [[СЕЛВ]] следи 02:00:00 [[СЕВ]]. |
||
Верзија на датум 2. август 2017. у 14:59
Летње рачунање времена (енгл. [Summer time или Daylight saving time (DST)] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ)) или летње указно време, је договор по којем се преко лета часовник помера да би послеподнева имала више дневног светла него преподнева. Спроводи се тако што се службено време помери унапред у позну зиму или рано пролеће, а врати назад у јесен. Време се обично помера за један сат, али тачан број часова и датуми измена се одређују локално, и подложни су променама. Овакво подешавање доприноси бољем прилагођавању и већем искоришћавању дана и штедње енергије.
Летње указно време се најчешће користи у умереном појасу, због значајније разлике између дужине обданице (дневног светла) у различитим годишњим добима, док се у тропско-екваторском региону и поларним подручјима мање користи.
Датум и време почетка и престанка летњег рачунања времена није стандардизован на нивоу света и начелно се разликује од државе до државе (мада је ЕУ ово регулисала а већина земаља Европе укљ. Србију је то преузела). Померање времена се у већини случајева врши у ноћи између суботе и недеље и то у 2 ч. - како би се умањио негативан утицај додатног или недостајућег сата на радно становништво, редове вожње и сл.
На северној хемисфери, летње време почиње на пролеће, а завршава се на јесен. На јужној хемисфери, почетак и крај летњег времена је обрнут од северне.
Већина модерних рачунарских оперативних система има могућност аутоматског преласка на летње рачунање времена.
Европа и Америка
- Европска унија је од 2002 одредиле да почетак летњег времена почиње последње недеље у марту, а завршава се последње недеље у октобру, а прелазак се у свим временским зонама одиграва истовремено: у 1:00 UTC (тј. 2:00 СEВ, односно 3:00 СЕЛВ)
- Све државе Европе, осим Русије, Белорусије, Исланда и дела Гренланда и норвешких острава Јан Мајен и Шписбершка острва користе летње време и по правилу усклађено са ЕУ, па тако користе: Западноевропско летње време, Средњоевропско летње време (а раније и Источноевропско летње време и Московско летње време).
- Русија је 2011. укинула летње рачунање времена (али тако што је на јесен 2011. остала на летњем времену - Московско летње време, што је кориговала 24. октобра 2014, када се вратила на московско време[1])
- САД од 2007. године на летње рачунање времена прелази последње недеље у марту. Америчке државе Хаваји и Аризона не прелазе на летње време.
- Израел је до пре неколико година мењао летње време различито од остатка света, због посебног лунарног календара, па већина рачунарских система није могла прелазити на израелско летње време.
Србија
У Србији у данашње време летње време почиње последње недеље у марту у 2 ч. (након 01:59:59 СЕВ следи 03:00:00 СEЛВ), а завршава се последње недеље у октобру (када након 02:59:59 СЕЛВ следи 02:00:00 СЕВ.
Србија је почела да користи летње рачунање времена први пут 27. 3. 1983.[2] Од 1995. године сатови су се враћали у последњој седмици септембра и то на основу одлука које је доносила Влада, а касније је донет закон којим је летње рачунање времена усклађено са Европском унијом.
Извори
- ^ „Политика - Русија вратила зимско, Донбас прешао на московско време”. www.politika.rs. Приступљено 12. 02. 2017.
- ^ „РТС - Летње рачунање времена.”. www.rts.rs. Приступљено 26. 03. 2011.