Универзитет Фридрих Шилер — разлика између измена

Координате: 50° 55′ 42″ N 11° 34′ 56″ E / 50.92833° С; 11.58222° И / 50.92833; 11.58222
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:Uni-Jena-logo.svg|мини|десно|Лого Универзитета у Јени]]
[[Датотека:Uni-Jena-logo.svg|мини|десно|Лого Универзитета у Јени]]
'''Универзитет Фридрих Шилер у Јени''' ({{јез-нем|Friedrich-Schiller-Universität Jena}}, {{јез-лат|Universitas Litterarum Jenensis}}), је државни истраживачки универзитет који се налази у [[Јена|Јени]], [[Тирингија]], [[Немачка]]. Универзитет је основан 1558. и спада у десет најстаријих универзитета у Немачкој. Године 1934. <ref>[http://www.uni-jena.de/PM090624_Schillerausstellung.html?highlight=1934%2A -{Friedrich-Schiller-Universität Jena}-], Приступљено 27. 4. 2013.</ref>, добио је име по [[Фридрих Шилер|Фридриху Шилеру]] који је био професор историје у доба када је Јена привукла неке од најутицајнијих умова на прелазу у 19. век. Са [[Јохан Готлиб Фихте|Ј. Г. Фихтеом]], [[Фридрих фон Шелинг|Ф. В. Ј. Шелингом]], [[Георг Вилхелм Фридрих Хегел|Г. В. Ф. Хегелом]], [[Фридрих фон Шлегел|Фридрихом фон Шлегелом]] и [[Карл Леонард Рајнолд|Карлом Леонардом Рајнолдом]] у наставном кадру, Универзитет у Јени је био средиште настанка [[немачки идеализам|немачког идеализма]] и [[немачки романтицизам|раног романтицизма]], у историји познатог као ”јенски романтизам”. Универзитет је дао шест добитника [[Нобелова награда|Нобелове награде]], укључујући [[Херберт Кремер|Херберта Кремера]], добитника Нобелове награде за физику 2000. године, а у његове славне докторанде убрајају се [[Готфрид Вилхелм Лајбниц|Готфрид Лајбниц]], [[Карл Маркс]] и [[Артур Шопенхауер]]. Хегел је као професор у Јени написао своје чувено дело ”[[Феноменологија духа]]” и хабилитовао са својих дванаест теза 1801. Универзитет су похађали књижевници као што су [[Фридрих Хелдерлин]] и [[Новалис]], а привукао је и имена као што су [[Александар фон Хумболт]], [[Јохан Волфганг Гете|Гете]] и [[Ото фон Бизмарк|Бизмарк]]. Овде су студирали и славни филозофи двадесетог века, попут [[Карл Корш|Карла Корша]], [[Рудолф Карнап|Рудолфа Карнапа]] и [[Готлоб Фреге|Готлоба Фрегеа]], који је током свог радног века на универзитету стекао репутацију једног од највећих математичара и логичара у историји тих дисциплина. [[Ернст Хекел]] је као професор биологије и зоологије у Јени засновао [[екологија|екологију]] као науку и дао значајан допринос развоју [[Теорија еволуције|теорије еволуције]]. Ова високошколска институција је одиграла значајну улогу у представљању српског језика и културе Европи, па је 1823. доделила звање почасног доктора наука [[Вук Стефановић Караџић|Вуку Стефановићу Караџићу]].
'''Универзитет Фридрих Шилер у Јени''' ({{јез-нем|Friedrich-Schiller-Universität Jena}}, {{јез-лат|Universitas Litterarum Jenensis}}), је државни истраживачки универзитет који се налази у [[Јена|Јени]], [[Тирингија]], [[Немачка]]. Универзитет је основан 1558. и спада у десет најстаријих универзитета у Немачкој. Године 1934. <ref>[http://www.uni-jena.de/PM090624_Schillerausstellung.html?highlight=1934%2A -{Friedrich-Schiller-Universität Jena}-], Приступљено 27. 4. 2013.</ref>, добио је име по [[Фридрих Шилер|Фридриху Шилеру]] који је био професор историје у доба када је Јена привукла неке од најутицајнијих умова на прелазу у 19. век. Са [[Јохан Готлиб Фихте|Ј. Г. Фихтеом]], [[Фридрих фон Шелинг|Ф. В. Ј. Шелингом]], [[Георг Вилхелм Фридрих Хегел|Г. В. Ф. Хегелом]], [[Фридрих фон Шлегел|Фридрихом фон Шлегелом]] и [[Карл Леонард Рајнолд|Карлом Леонардом Рајнолдом]] у наставном кадру, Универзитет у Јени је био средиште настанка [[немачки идеализам|немачког идеализма]] и [[немачки романтицизам|раног романтицизма]], у историји познатог као ”јенски романтизам”. Универзитет је дао шест добитника [[Нобелова награда|Нобелове награде]], укључујући [[Херберт Кремер|Херберта Кремера]], добитника Нобелове награде за физику 2000. године, а у његове славне докторанде убрајају се [[Готфрид Вилхелм Лајбниц|Готфрид Лајбниц]], [[Карл Маркс]] и [[Артур Шопенхауер]]. Хегел је као професор у Јени написао своје чувено дело ”[[Феноменологија духа]]” и хабилитовао са својих дванаест теза 1801. Универзитет су похађали књижевници као што су [[Фридрих Хелдерлин]] и [[Новалис]], као и [[Герхарт Хауптман]], који је за своје драмске текстове овенчан Нобеловом наградом. Привукао је и имена као што су [[Александар фон Хумболт]], [[Јохан Волфганг Гете|Гете]] и [[Ото фон Бизмарк|Бизмарк]]. Овде су студирали и славни филозофи двадесетог века, попут [[Карл Корш|Карла Корша]], [[Рудолф Карнап|Рудолфа Карнапа]] и [[Готлоб Фреге|Готлоба Фрегеа]], који је током свог радног века на универзитету стекао репутацију једног од највећих математичара и логичара у историји тих дисциплина. [[Ернст Хекел]] је као професор биологије и зоологије у Јени засновао [[екологија|екологију]] као науку и дао значајан допринос развоју [[Теорија еволуције|теорије еволуције]]. Ова високошколска институција је одиграла значајну улогу у представљању српског језика и културе Европи, па је 1823. доделила звање почасног доктора наука [[Вук Стефановић Караџић|Вуку Стефановићу Караџићу]].


Попут самог града Јене и универзитет је претрпео значајна разарања у току Другог светског рата, али никада није прекинуо континуирани рад. Једно време је био центар изучавања [[дијалектички материјализам|дијалектичког материјализма]]. По завршетку [[Хладни рат|Хладног рата]] и поновном уједињењу Немачке, универзитет је доживео поновни процват након значајних улагања, како од стране савезне Владе, тако и од стране компаније Карл Цајс, светског лидера у оптичкој индустрији, чији се центар налази у Јени. Универзитет тесно сарађује са четири [[Макс Планк]] истраживачка института смештена у граду, у коме је и највећи послодавац. Данас је члан Коимбра групе, мреже најстаријих и најпрестижнијих европских универзитета.
Попут самог града Јене и универзитет је претрпео значајна разарања у току Другог светског рата, али никада није прекинуо континуирани рад. Једно време је био центар изучавања [[дијалектички материјализам|дијалектичког материјализма]]. По завршетку [[Хладни рат|Хладног рата]] и поновном уједињењу Немачке, универзитет је доживео поновни процват након значајних улагања, како од стране савезне Владе, тако и од стране компаније Карл Цајс, светског лидера у оптичкој индустрији, чији се центар налази у Јени. Универзитет тесно сарађује са четири [[Макс Планк]] истраживачка института смештена у граду, у коме је и највећи послодавац. Данас је члан Коимбра групе, мреже најстаријих и најпрестижнијих европских универзитета.

Верзија на датум 29. август 2017. у 11:56

Лого Универзитета у Јени

Универзитет Фридрих Шилер у Јени (нем. Friedrich-Schiller-Universität Jena, лат. Universitas Litterarum Jenensis), је државни истраживачки универзитет који се налази у Јени, Тирингија, Немачка. Универзитет је основан 1558. и спада у десет најстаријих универзитета у Немачкој. Године 1934. [1], добио је име по Фридриху Шилеру који је био професор историје у доба када је Јена привукла неке од најутицајнијих умова на прелазу у 19. век. Са Ј. Г. Фихтеом, Ф. В. Ј. Шелингом, Г. В. Ф. Хегелом, Фридрихом фон Шлегелом и Карлом Леонардом Рајнолдом у наставном кадру, Универзитет у Јени је био средиште настанка немачког идеализма и раног романтицизма, у историји познатог као ”јенски романтизам”. Универзитет је дао шест добитника Нобелове награде, укључујући Херберта Кремера, добитника Нобелове награде за физику 2000. године, а у његове славне докторанде убрајају се Готфрид Лајбниц, Карл Маркс и Артур Шопенхауер. Хегел је као професор у Јени написао своје чувено дело ”Феноменологија духа” и хабилитовао са својих дванаест теза 1801. Универзитет су похађали књижевници као што су Фридрих Хелдерлин и Новалис, као и Герхарт Хауптман, који је за своје драмске текстове овенчан Нобеловом наградом. Привукао је и имена као што су Александар фон Хумболт, Гете и Бизмарк. Овде су студирали и славни филозофи двадесетог века, попут Карла Корша, Рудолфа Карнапа и Готлоба Фрегеа, који је током свог радног века на универзитету стекао репутацију једног од највећих математичара и логичара у историји тих дисциплина. Ернст Хекел је као професор биологије и зоологије у Јени засновао екологију као науку и дао значајан допринос развоју теорије еволуције. Ова високошколска институција је одиграла значајну улогу у представљању српског језика и културе Европи, па је 1823. доделила звање почасног доктора наука Вуку Стефановићу Караџићу.

Попут самог града Јене и универзитет је претрпео значајна разарања у току Другог светског рата, али никада није прекинуо континуирани рад. Једно време је био центар изучавања дијалектичког материјализма. По завршетку Хладног рата и поновном уједињењу Немачке, универзитет је доживео поновни процват након значајних улагања, како од стране савезне Владе, тако и од стране компаније Карл Цајс, светског лидера у оптичкој индустрији, чији се центар налази у Јени. Универзитет тесно сарађује са четири Макс Планк истраживачка института смештена у граду, у коме је и највећи послодавац. Данас је члан Коимбра групе, мреже најстаријих и најпрестижнијих европских универзитета.

Године 2016. Универзитет у Јени је имао око 23.600 студената, од чега 2.276 страних, као и 340 редовних професора. Будући да је Јена један од класичних старих немачких универзитетских градова, попут оних у Хајделбергу, Тибингену, Марбургу, Фрајбургу, и Гетингену, студентска популација чини готово петину укупне популације града. Страни студенти су посебно задовољни квалитетом наставе и студентског живота, па је Универзитет Фридрих Шилер, уз Универзитет Георг Аугуст у Гетингену, једини немачки добитник цертификата о изузетном степену задовољства међународних студената (”Certificate for Outstanding International Student Satisfaction”), са просечном оценом 9.5 од 10[2]. Захваљујући универзитету и бројним истраживачким институтима, Јени је 2008. додељен назив ”немачког града науке”. Тренутни ректор je проф. др Валтер Розентал, 318. по реду у готово 460 година старој историји универзитета.

Алумни

Референце

  1. ^ Friedrich-Schiller-Universität Jena, Приступљено 27. 4. 2013.
  2. ^ What International Students Say About Studying in Germany, Приступљено 9. 12. 2016.

Литература

  • Јавно власништво Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Литература

  • Mayhew, Henry (1864): German Life and Manners as Seen in Saxony at the Present Day: With an Account of Village Life - Town Life - Fashionable Life - Domestic Life - Married Life - School and University Life, &c., of Germany at the Present Time: Illustrated with Songs and Pictures of the Student Customs at the University of Jena. In Two Volumes. London [Vol. II, Section VII, Chapter VI-XI: Student Life at Jena].

Спољашње везе

50° 55′ 42″ N 11° 34′ 56″ E / 50.92833° С; 11.58222° И / 50.92833; 11.58222
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Универзитет_Фридрих_Шилер&oldid=15169293”