Ксанти — разлика између измена
Нема описа измене |
м сређивање |
||
Ред 17: | Ред 17: | ||
|гдуж=24.8833333333 |
|гдуж=24.8833333333 |
||
|надморска_висина = 115 |
|надморска_висина = 115 |
||
|коор = [http://kvaleberg.com/extensions/mapsources/index.php?params=41_8_N_24_53_E_ 41.133333° |
|коор = [http://kvaleberg.com/extensions/mapsources/index.php?params=41_8_N_24_53_E_ 41.133333°{{nbsp}}С, 24.883333°{{nbsp}}И] |
||
|поштански_код = 671 00 |
|поштански_код = 671 00 |
||
|позивни број = 25410 |
|позивни број = 25410 |
||
Ред 50: | Ред 50: | ||
== Види још == |
== Види још == |
||
* [[Ксанти (округ)|Префектура Ксанти]] |
* [[Ксанти (округ)|Префектура Ксанти]] |
||
* [[Тракија]] |
* [[Тракија]] |
||
== Референце == |
== Референце == |
Верзија на датум 2. септембар 2017. у 02:22
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Ксанти Ξάνθη | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Грчка |
Периферија | Источна Македонија и Тракија |
Округ | Ксанти |
Становништво | |
Становништво | |
— 2011. | 65.133[1] |
— густина | 131,44 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 41° 08′ 00″ С; 24° 53′ 00″ И / 41.1333333333° С; 24.8833333333° И |
Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
Апс. висина | 115 m |
Површина | 495,39 km2 |
Поштански број | 671 00 |
Регистарска ознака | AH; |
Ксанти (грч.: Ξάνθη - Xanthi, тур. İskeçe, буг. Скеча) је главни град округа Ксанти, у средишњем делу периферије Источна Македонија и Тракија. Најближи велики грчки град је Солун на 219 km.
Природни услови
Ксанти се налази у средишем делу грчке Тракије, на месту где приморска равница прелази у брдско подручје на северу. Северно од града пружају се планине Коула, дела планинског ланца Родопи. Јужно од града пружа се равница до не тако удаљеног Егејског мора (око 20 km). Клима у граду је измењено средоземна, са топлим летима и хладним зимама.
Историја
У околини града Ксанти откривени остаци праисторијских људи, вероватно Трачана. Током старогрчког времена 25 km јужно од града образовано је старогрчко насеље Абдера, место рођења многих великана међу којима Демокрит (отац атомских наука) софиста Протагора, песник Никенетос, филозоф Анахсархос и историчар Хекатеос. На месту древног града пронађени су остаци зидова велике зграде која се састојала од неких 26 соба.
Током римског времена ово насеље је знатно напредовало, пре свега захваљујући добром положају на путу Via Egnatia. На крају овог раздобља је дошло до провале варвара на подручје Ксантија, па је млада византијска држава од града направила знатно утврђење, које је и данас сачувано изнад савременог града.
1383. године подручје Ксантија су заузеле Османлије. Удео хришћана је брзо опадао у следећим вековима, па су муслимани постајали све већа месна скупина. Током 18. и 19. века десио се развој пољопривреде, углавном узгајања дувана, а у вези са тим и становништва, највише муслиманског.
Током 20. века у подручју Ксантија десиле су се знатне промене. 1912. Првим балканским ратом дотад турско подручје је постало део савремене Бугарске, али је после Првог светског рата град враћен Грчкој. После тога, услед Грчко-турског рата 1922-23. године, дошло је до мањег исељавања Турака и осталих муслимана и досељавања Грка из Мале Азије. У раздобљу после Другог светског рата дошло је до осавремењава града, што је довело до његовог раста.
Градске знаменитости
Ксанти је познат по добро очуваној балканској архитектури у оквиру старог градског језгра. Добро је очувана и византијска тврђава изнад града. Град је познат и по очуваном старом базару, који се одржава сваке суботе. Захваљући њему Ксанти зову и „градом хиљаду боја“.
Становништво
2011. |
---|
65.133[1] |
Становништво углавном чине Грци и муслиманска мањина у Грчкој, која је опстала у Тракији. Многи Грци воде порекло од избеглица из Мале Азије.
Види још
Референце
- ^ а б „Detailed census results 2011”. Приступљено 7. 5. 2015.