Анастасија Јарославна — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 24: Ред 24:
| деца =
| деца =
}}
}}
'''Анастазија Јарославна''' ({{јез-мађ|Anasztázia magyar királyné}}; {{јез-рус|Анастасия Ярославна}})<ref>Анастазија је ћерка од кнеза Јарослава, у различитој литератури је различито спомињу. У енглеској [http://en.wikipedia.org/wiki/Anastasia_of_Kiev Анастазија од Кијева], у мађарској литератури као [http://hu.wikipedia.org/wiki/Anaszt%C3%A1zia_magyar_kir%C3%A1lyn%C3%A9 Анастазија мађарска краљица] док литература на словенским језицима је наводи као {{јез-рус|Анастасия Ярославна}}, {{јез-пољ|Anastazja Jarosławówna}}</ref>, (р. [[1023]]. -† [[1074]]/[[1096]]), је била краљица Мађарске и жена [[Андраш I|Андраша I]]. Анастазија је била најстарија ћерка великог кнез [[Кијевска Русија|Кијевске Русије]] [[Јарослав Мудри|Јарослава Мудрог]] и [[Ингегерда|Ингегерде]], ћерке шведског краља [[Олаф Скетконунг|Олафа Скетконунга]].
'''Анастазија Јарославна''' ({{јез-мађ|Anasztázia magyar királyné}}; {{јез-рус|Анастасия Ярославна}})<ref>Анастазија је ћерка од кнеза Јарослава, у различитој литератури је различито спомињу. У енглеској [http://en.wikipedia.org/wiki/Anastasia_of_Kiev Анастазија од Кијева], у мађарској литератури као [http://hu.wikipedia.org/wiki/Anaszt%C3%A1zia_magyar_kir%C3%A1lyn%C3%A9 Анастазија мађарска краљица] док литература на словенским језицима је наводи као {{јез-рус|Анастасия Ярославна}}, {{јез-пољ|Anastazja Jarosławówna}}</ref>, (р. [[1023]]. -† [[1074]]/[[1096]]), је била краљица Мађарске и жена [[Андраш I|Андраша I]]. Анастазија је била најстарија ћерка великог кнез [[Кијевска Русија|Кијевске Русије]] [[Јарослав Мудри|Јарослава Мудрог]] и [[Ингегерда|Ингегерде]], ћерке шведског краља [[Олаф Шетконунг|Олафа Шетконунга]].


== Биографија ==
== Биографија ==
Ред 37: Ред 37:
Краљица Анастазија је затражила помоћ од немачког краља [[Хајнрих IV, цар Светог римског царства|Хенрик IV]], чија је сестра [[Јудита Марија Немачка]] била верена за [[Шоломон Угарски|Шоломона]]. До времена када су немачке снаге ушле у Мађарску да би помогле ступање Шоломона на власт краљ Бела је [[11. септембар|11. септембра]] [[1063]]. године умро. Белини синови [[Геза I|Геза]], [[Ладислав I Свети|Ладислав]] и [[Ламперт Мађарски|Ламперт]] су пребегли у [[Пољска|Пољску]].
Краљица Анастазија је затражила помоћ од немачког краља [[Хајнрих IV, цар Светог римског царства|Хенрик IV]], чија је сестра [[Јудита Марија Немачка]] била верена за [[Шоломон Угарски|Шоломона]]. До времена када су немачке снаге ушле у Мађарску да би помогле ступање Шоломона на власт краљ Бела је [[11. септембар|11. септембра]] [[1063]]. године умро. Белини синови [[Геза I|Геза]], [[Ладислав I Свети|Ладислав]] и [[Ламперт Мађарски|Ламперт]] су пребегли у [[Пољска|Пољску]].
[[Датотека:Orlai-salamon.jpg|мини|десно|250п|Анастазија проклиње Шоломона, слика из 1855.]]
[[Датотека:Orlai-salamon.jpg|мини|десно|250п|Анастазија проклиње Шоломона, слика из 1855.]]
Шоломон је крунисан [[27. септембар|27. септембра]] 1063. године. На церемонији крунисања краљица Анастазија је показала [[Ото од Норхајма|Оту од Норхајма]] [[баварска|баварском]] [[Војвода|војводи]] мач који је наводно припадао [[Атила|Атили]], [[Хуни|хунском]] вођи. Ото је иначе предводио немачке снаге које су дошле да помогну Шоломону.
Шоломон је крунисан [[27. септембар|27. септембра]] 1063. године. На церемонији крунисања краљица Анастазија је показала [[Ото од Норхајма|Оту од Норхајма]] [[баварско војводство|баварском]] војводи мач који је наводно припадао [[Атила|Атили]], [[Хуни|хунском]] вођи. Ото је иначе предводио немачке снаге које су дошле да помогну Шоломону.


У наредном периоду од 1060. до [[1073]]. године, Шоломон је владао [[краљевина Угарска (1000—1918)|мађарским краљевством]] у сарадњи са Белиним синовима [[Геза I|Гезом]], [[Ладислав I Свети|Ладиславом]] и [[Ламперт Мађарски|Лампертом]] које је позвао назад и који су признали његову власт.
У наредном периоду од 1060. до [[1073]]. године, Шоломон је владао [[краљевина Угарска (1000—1918)|мађарским краљевством]] у сарадњи са Белиним синовима [[Геза I|Гезом]], [[Ладислав I Свети|Ладиславом]] и [[Ламперт Мађарски|Лампертом]] које је позвао назад и који су признали његову власт.

Верзија на датум 12. септембар 2017. у 05:20

Анастазија Јарославна
Фреска из 11. века, катедрала Свете Софије у Кијеву представља Јарославове ћерке, најмлађу Ану, Анастазију, Елизабету и Агату.
Лични подаци
Датум рођења1023.
Место рођењаКијев,
Датум смрти1074.
Место смртиAdmont,
Породица
СупружникАндраш I
РодитељиЈарослав Мудри
Ингегерд Олофсдотер
ДинастијаРјуриковичи

Анастазија Јарославна (мађ. Anasztázia magyar királyné; рус. Анастасия Ярославна)[1], (р. 1023. -† 1074/1096), је била краљица Мађарске и жена Андраша I. Анастазија је била најстарија ћерка великог кнез Кијевске Русије Јарослава Мудрог и Ингегерде, ћерке шведског краља Олафа Шетконунга.

Биографија

Анастазија се 1039. удала за тада мађарског војводу Андраша, који је после смрти свог оца кнеза Вазула заједно са братом Левентеом потражио уточиште у Кијевској Русији[2].

Андраш се 1046. на позив Герард, тадашњег бискупа у Мађарској, и свештенства вратио у Мађарску и преузео власт од дотадашњег краља Петра I Орсеола. Анастазија је пратила свог мужа и она је била та која је тражила од мужа да се сагради лавра у Тихању за пустињаке који је требало да дођу за њом у Мађарску из Кијевске Русија.

Краљевски пар није имао сина наследника све до 1053, када им се родио син Шоломон. Овај догађај је касније довео до сукоба између браће Андраша и Беле. Андраш је хтео да његов прворођени син буде наследник круне а Бела је ишао по неписаном правилу још од племенских заједница да је наследник трона требало да буде одлучен генерацијски то јест млађи краљев брат.

Када се 1060. године Бела отворено побунио против краља Андраша, Андраш је краљицу Анастазију и своју децу послао на двор Адалберта, маркгрофа од Аустрије. У овом сукобу Андраш је поражен и ускоро је и умро, а његов брат Бела се крунисао за краља Мађарске 6. децембра 1060. године.

Краљица Анастазија је затражила помоћ од немачког краља Хенрик IV, чија је сестра Јудита Марија Немачка била верена за Шоломона. До времена када су немачке снаге ушле у Мађарску да би помогле ступање Шоломона на власт краљ Бела је 11. септембра 1063. године умро. Белини синови Геза, Ладислав и Ламперт су пребегли у Пољску.

Анастазија проклиње Шоломона, слика из 1855.

Шоломон је крунисан 27. септембра 1063. године. На церемонији крунисања краљица Анастазија је показала Оту од Норхајма баварском војводи мач који је наводно припадао Атили, хунском вођи. Ото је иначе предводио немачке снаге које су дошле да помогну Шоломону.

У наредном периоду од 1060. до 1073. године, Шоломон је владао мађарским краљевством у сарадњи са Белиним синовима Гезом, Ладиславом и Лампертом које је позвао назад и који су признали његову власт.

Та слога међутим није дуго трајала и 1074. године браћа су се побунила против краља Шоломона и 14. марта 1073. су га поразили у бици код Мођорода (Mogyoród). Шоломон је био потиснут у западни део своје краљевине и остао је још привремено на власти у Мошону (данас у жупанији Ђер-Мошон-Шопрон и Пожоњу (данас Братислава).

Анастазија је следила свог сина, међутим ускоро се повукла из јавног живота и постала је опатица у Адмонт опатији где је остала све до своје смрти. Сахрањена је у истој тој опатији у Адмонту.

Удаја и деца

# р. око. 1039: краљ Андраш I, краљ Мађарске (око 1015. -† 6. децембра 1060)

Породично стабло

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Игор Рјурикович
 
 
 
 
 
 
 
8. Свјатослав I Кијевски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Олга Кијевска
 
 
 
 
 
 
 
4. Владимир I Велики
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Malusha
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Јарослав Мудри
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Рогволод
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Рогнеда од Полоцка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Анастазија Јарославна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Ерик Победнички
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Олаф Шетконунг
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Ингегерд Олофсдотер
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Естрид од Бодрића
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце

  1. ^ Анастазија је ћерка од кнеза Јарослава, у различитој литератури је различито спомињу. У енглеској Анастазија од Кијева, у мађарској литератури као Анастазија мађарска краљица док литература на словенским језицима је наводи као рус. Анастасия Ярославна, пољ. Anastazja Jarosławówna
  2. ^ Юрасов М. К. Русско-венгерские отношения второй трети XI в. // Мир истории. 2002. № 3

Литература

Анастасија Јарославна на Викимедијиној остави.
  • Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга. 
  • Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура. 
  • Kristó, Gyula - Makk, Ferenc: Az Árpád-ház uralkodói (IPC Könyvek, 1996)
  • Korai Magyar Történeti Lexikon (9-14. század), főszerkesztő: Kristó, Gyula, szerkesztők: Engel, Pál és Makk, Ferenc (Akadémiai Kiadó, Budapest, 1994)
  • Magyarország Történeti Kronológiája I. – A kezdetektől 1526-ig, főszerkesztő: Benda, Kálmán (Akadémiai Kiadó, Budapest, 1981)
  • Штернберг Я. Т. Анастасия Ярославна, королева Венгрии // Вопросы истории. 1984. № 10. С. 180—184
  • Назаренко А. В. Западноевропейские источники // Древняя Русь в свете зарубежных источников / Под ред. Е. А. Мельниковой. М., 1999. С. 350—352


Непознато
 Краљица Мађарске
(1046 — 1060)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Анастасија_Јарославна&oldid=15440710”