Угро-фински језици — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Козметичка измена
м Козметичка измена
Ред 189: Ред 189:


== Класификација ==
== Класификација ==
{| {{prettyinfobox}} align="right" width="320"
⚫
[[Датотека:Lenguas finougrias.png|мини|Угро-фински језици]]
! colspan="2" bgcolor=limegreen |Угро-фински језици
|-
⚫
|[[Датотека:Lenguas finougrias.png|320п]]
|}
* [[фино-пермски језици]]
* [[фино-пермски језици]]
** [[фино-волшки језици]]
** [[фино-волшки језици]]

Верзија на датум 15. септембар 2017. у 16:42

Угро-фински језици
Географска распрострањеностСредња, Источна и Северна Европа, као и Северна Азија
Језичка класификацијаУралски језици
  • Угро-фински језици
Подподела
ISO 639-2 / 5fiu
ГлотологNone
{{{mapalt}}}
Уралски и јукагирски језици
Подручја у којима су у употреби две главне гране угрофинских језика:
  угарски језици
  фино-пермски језици

Угро-фински језици су језичка породица присутна на широком простору Европе од Балтика и Скандинавије на северу, до планине Урал и реке Дон на истоку. Укупан број говорника ових језика се процењује на 25 милиона. Мађарски језик је са 14 милиона говорника најзначајнији језик ове породице, док они најмањи имају само неколико говорника (ливонски језик). Неки од угро-финских језика су изумрли у 20. веку.

Заједно са самоједским језицима угро-фински језици чине ширу породицу уралских језика. Сви ови језици развили су се из протоуралског језика којим су се људи служили пре око 6.000 година.

Оспоравање традиционалне класификације уралских језика

Према традиционалној класификацији, уралски језици се деле на угро-финске и самоједске језике. Данас овакву класификацију оспорава део лингвиста. Према овом мишљењу 9 базичних уралских група језика балтофинску, лапонску, маријску, мордвинску, пермску, мађарску, хантијску, мансијску и самоједску, би требало посматрати одвојено у оквиру уралске породице језика. Другим речима, угро-финске језике не би требало груписати у веће групе као што су угарска, фино-пермска и фино-волшка, али и угро-финска, а самоједске језике не би требало посматрати одвојено од угро-финских језика.[1]

Морфологија

Већина угро-финских језика су аглутинативни који именске облике граде суфиксима, а не предлозима. Углавном не познају родове.

Заједнички речник

Бројеви

У табели су приказани бројеви од 1 до 10 у различитим угро-финским језицима и њихова реконструкција у прото-угрофинском језику.

број фински естонски воро ливонски лапонски
северни 		лапонски
инари 		ерзја мари
долински 		мокча манси мађар. прото-
угро-
фински
1 yksi üks ütś ikš okta ohta vejke ikte fkä akva egy *ykte
2 kaksi kaks katś kakš guokte kyeh´ti kavto kokət kaftə kityg kettő *kakte
3 kolme kolm kolm kuolm golbma kulma kolmo kumət kolmə hurum három, harm- *kolme
4 neljä neli nelli nēļa njeallje nelji ńiľe nələt nilä nila négy *neljä
5 viisi viis viiś vīž vihtta vitta veƭe wizət vetä at öt *vitte
6 kuusi kuus kuuś kūž guhtta kutta koto kuδət kotə hot hat *kutte
7 seitsemän seitse säidse seis čieža čiččam śiśem šəmət sisäm sat hét N/A
8 kahdeksan kaheksa katõsa kōdõks gávcci käävci kavkso kandaš(e) kafksə ńololov nyolc N/A
9 yhdeksän üheksa ütesä īdõks ovcci oovce vejkse indeš(e) veJksə ontolov kilenc N/A
10 kymmenen kümme kümme kim logi love kemeń lu keməń lov tíz N/A

Класификација

Угро-фински језици

Референце

  1. ^ Tapani Salminen, (2001) "The rise of the Finno-Ugric language family." In Carpelan, Parpola, & Koskikallio (eds.), Early contacts between Uralic and Indo-European: linguistic and archaeological considerations. Mémoires de la Société Finno-Ougrienne 242; Helsinki. 385–396. (језик: енглески)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Угро-фински_језици&oldid=15451560”