Бранко Вујовић — разлика између измена

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: исправљене референце помоћу именованих навода како би се избегли дупликати; погледајте ЧПП.
Ред 23: Ред 23:


== Биографија ==
== Биографија ==
Завршио је Суворовско војно училиште у [[Курск]]у ([[1953]]) и Вишу војну академију у [[Москва|Москви]] ([[1956]]). По повратку у [[Србија|Србију]] завршио је историју уметности на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]] у [[Београд]]у ([[1961]]) и режију на [[Факултет драмских уметности у Београду|Позоришној академији у Београду]]. Дипломирао је и докторирао ([[1984]]) на Групи за историју уметности Филозофског факултета у Београду. Од 1962. до 1981. службовао је у Заводу за заштиту споменика културе града Београда, једно време и као руководилац Одсека за истраживање. Одатле прелази у Музеј града Београда где до 1984. ради као руководилац Одељења за покретне споменике. Каријеру универзитетског наставника почео је на Природно-математичком факултету у Београду (1984-85), а наставио, све до пензионисања (2001)<ref>http://www.fpu.bg.ac.rs/fakultet/Istorijat/Nastavnici.html</ref> у звању редовног професора, на Факултету примењених уметности у Београду. Осим педагошким радом бави се научним истраживањем историје српске уметности 18. и 19. века. Узео је учешћа у бројним домаћим и међународним научним скуповима из историје уметности, балканологије и заштите споменика културе. Оснивач је и дугогодишњи главни уредник часописа “Свеске Друштва историчара уметности” (1977).<ref>http://aas.org.rs/vujovic-branko-biografija/</ref> (О његовом животу и делу објављена књига Милоша Јевтића, ''Раскршћа Бранка Вујовића'', в. лит).
Завршио је Суворовско војно училиште у [[Курск]]у ([[1953]]) и Вишу војну академију у [[Москва|Москви]] ([[1956]]). По повратку у [[Србија|Србију]] завршио је историју уметности на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]] у [[Београд]]у ([[1961]]) и режију на [[Факултет драмских уметности у Београду|Позоришној академији у Београду]]. Дипломирао је и докторирао ([[1984]]) на Групи за историју уметности Филозофског факултета у Београду. Од 1962. до 1981. службовао је у Заводу за заштиту споменика културе града Београда, једно време и као руководилац Одсека за истраживање. Одатле прелази у Музеј града Београда где до 1984. ради као руководилац Одељења за покретне споменике. Каријеру универзитетског наставника почео је на Природно-математичком факултету у Београду (1984-85), а наставио, све до пензионисања (2001)<ref>[http://www.fpu.bg.ac.rs/fakultet/Istorijat/Nastavnici.html наставници факултета примењених уметности<!-- Наслов који је генерисао бот -->]</ref> у звању редовног професора, на Факултету примењених уметности у Београду. Осим педагошким радом бави се научним истраживањем историје српске уметности 18. и 19. века. Узео је учешћа у бројним домаћим и међународним научним скуповима из историје уметности, балканологије и заштите споменика културе. Оснивач је и дугогодишњи главни уредник часописа “Свеске Друштва историчара уметности” (1977).<ref>[http://aas.org.rs/vujovic-branko-biografija/ Vujović, Branko | AKADEMIJA ARHITEKTURE SRBIJE<!-- Наслов који је генерисао бот -->]</ref> (О његовом животу и делу објављена књига Милоша Јевтића, ''Раскршћа Бранка Вујовића'', в. лит).


== Књиге ==
== Књиге ==
Ред 46: Ред 46:
* Милош Јевтић, ''Раскршћа Бранка Вујовића''. Београд : Београдска књига, Ваљево : Кеј, 2003.
* Милош Јевтић, ''Раскршћа Бранка Вујовића''. Београд : Београдска књига, Ваљево : Кеј, 2003.
* ''Енциклопедија српског народа'', Београд : Завод за уџбенике, 2008, 1280.
* ''Енциклопедија српског народа'', Београд : Завод за уџбенике, 2008, 1280.
== Референце ==
{{reflist}}



{{DEFAULTSORT:Вујовић, Бранко}}
{{DEFAULTSORT:Вујовић, Бранко}}

Верзија на датум 23. септембар 2017. у 22:44

Уколико сте тражили глумца, погледајте чланак Бранко Вујовић.
Бранко Вујовић
Лични подаци
Датум рођења(1935-09-30)30. септембар 1935.
Место рођењаПодгорица, Краљевина Југославија
Датум смрти20. јул 2017.(2017-07-20) (81 год.)
Место смртиBeograd, Србија

Бранко Вујовић (Подгорица, 30. септембар 1935 — Београд, 20. јул 2017)[тражи се извор] био је историчар уметности, професор Универзитета у Београду. Уже је опредељен за српску историју уметности 18. и 19. века, посебно за историју Београда.

Биографија

Завршио је Суворовско војно училиште у Курску (1953) и Вишу војну академију у Москви (1956). По повратку у Србију завршио је историју уметности на Филозофском факултету у Београду (1961) и режију на Позоришној академији у Београду. Дипломирао је и докторирао (1984) на Групи за историју уметности Филозофског факултета у Београду. Од 1962. до 1981. службовао је у Заводу за заштиту споменика културе града Београда, једно време и као руководилац Одсека за истраживање. Одатле прелази у Музеј града Београда где до 1984. ради као руководилац Одељења за покретне споменике. Каријеру универзитетског наставника почео је на Природно-математичком факултету у Београду (1984-85), а наставио, све до пензионисања (2001)[1] у звању редовног професора, на Факултету примењених уметности у Београду. Осим педагошким радом бави се научним истраживањем историје српске уметности 18. и 19. века. Узео је учешћа у бројним домаћим и међународним научним скуповима из историје уметности, балканологије и заштите споменика културе. Оснивач је и дугогодишњи главни уредник часописа “Свеске Друштва историчара уметности” (1977).[2] (О његовом животу и делу објављена књига Милоша Јевтића, Раскршћа Бранка Вујовића, в. лит).

Књиге

  1. Црквени споменици на подручју града Београда = Les monuments religieux dans la region de la ville de Belgrade. Књ. 2. Београд : Завод за заштиту споменика културе града Београда, 1973.
  • Уметност обновљене Србије : 1791-1848. Београд : Просвета : Републички завод за заштиту споменика културе, (Библиотека Уметнички споменици). 1986. ISBN 978-86-07-00077-7.
  1. Бранковина. Београд : Републички завод за заштиту споменика културе, 1983.
  2. Saborna crkva u Beogradu : prilog istoriji izgradnje i ukrašavanja glavnog beogradskog hrama. [B. m. : b. i., 1984].
  3. Надгробни споменици манастира Гргетега. Нови Сад : [Матица српска], 1988.
  4. Црква Светог великомученика Димитрија у селу Лесковцу. Београд : Одбор за прославу 300 г. Постојања храма Светог великомученика Димитрија у Лесковцу и 100 г. од изградње садашње цркве, 1992.
  • Београд у прошлости и садашњости. Београд : „Драганић“, (Библиотека Наслеђе). 1994. ISBN 978-86-441-0014-0.
  • Манастир Фенек, Земун : „Драганић“, [Београд] : Одбор за заштиту и ревитализацију манастира Фенек, (Библиотека Наслеђе). 1995. ISBN 978-86-441-0070-6.
  1. Српске цркве и манастири Београда : [Београд, Галерија САНУ, 31. јануар - 12. фебруар 1995. г.]: [Београд : Музеј Патријаршије], 1995.
  2. Саборна црква у Београду. Београд : Народна књига-Алфа, 1996.
  • 50 година Факултета примењених уметности у Београду. Београд : Факултет примењених уметности. 1999. ISBN 978-86-80245-14-0.
  • Београд : културна ризница. Београд : Идеа : Војноиздавачки завод. 2003. ISBN 978-86-7547-053-3.
  • Београд у прошлости и садашњости. Београд : Драганић, (Библиотека Наслеђе). 2003. ISBN 978-86-441-0014-0.
  • Belgrade, Cultural Treasury. Belgrade : Idea. 2004. ISBN 978-86-7547-068-7.
  • Историја уметности. Београд : Б. Вујовић. 2005. ISBN 978-86-906871-0-7.
  • Belgrade Past and Present. Belgrade : Draganić, (Biblioteka Nasleđe / [Draganić]). 2005. ISBN 978-86-441-0600-5.

Литература

  • Милош Јевтић, Раскршћа Бранка Вујовића. Београд : Београдска књига, Ваљево : Кеј, 2003.
  • Енциклопедија српског народа, Београд : Завод за уџбенике, 2008, 1280.

Референце

  1. ^ наставници факултета примењених уметности
  2. ^ Vujović, Branko | AKADEMIJA ARHITEKTURE SRBIJE
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бранко_Вујовић&oldid=15470215”