Богдан Гавриловић — разлика између измена
м prirpema za ažuriranje |
Измена ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
| Ред 6: | Ред 6: | ||
| датум_рођења = {{датум рођења|1864|1|1}} |
| датум_рођења = {{датум рођења|1864|1|1}} |
||
| место_рођења = [[Нови Сад]] |
| место_рођења = [[Нови Сад]] |
||
| држава_рођења = |
| држава_рођења = {{застава|Аустријско царство}} |
||
| датум_смрти = {{Датум смрти|1947|8|5|1864|1|1}} |
| датум_смрти = {{Датум смрти|1947|8|5|1864|1|1}} |
||
| место_смрти = [[Београд]] |
| место_смрти = [[Београд]] |
||
| држава_смрти = |
| држава_смрти = {{застава|СФР Југославија}} |
||
|поље = |
|поље = |
||
|институција = |
|институција = |
||
Верзија на датум 29. септембар 2017. у 14:22
 |
| Богдан Гавриловић | |
|---|---|
 Богдан Гавриловић, слика Беле Чико-Сесије | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1. јануар 1864. |
| Место рођења | Нови Сад,  Аустријско царство |
| Датум смрти | 5. август 1947. (83 год.) |
| Место смрти | Београд,  СФР Југославија |
Богдан Гавриловић (Нови Сад, 1. јануар 1864 — Београд, 5. август 1947) је био српски математичар и академик, председник САНУ.
Биографија
У Новом Саду завршио је гимназију као ђак генерације. Након гимназије одлази да студира на Универзитету у Будимпешти као стипендиста српског добротвора Саве Текелије. 1887. године добија титулу доктора наука из математике. Исте године почиње да ради као професор на Великој школи у Београду. У Београду остаје до смрти 1947, а активан је као редован професор математике на Техничком факултету до 1941. године.
Пред крај деветнестог века, објављује два обимна универзитетска уџбеника, који имају и монографски карактер:
- "Аналитична геометрија тачке, праве, круга и коничних пресека" (I-II;1896) и
- "Теорија детерминаната" (1899).
Обе књиге се сматрају капиталним математичким делима у Србији свог времена.
Оснивач је Математичке библиотеке 1894. године, која је уништена крајем Другог светског рата. Заједно са Михаилом Петровићем и Милутином Миланковићем сматра се заслужаним за увођење модерне математике у Србији почетком XX века.
Академик Гавриловић био је носилац многобројних високих научних и друштвених функција и добитник значајних признања. Био је члан:
- друштва Circolo matematico di Palermo,
- Dr. hon. causa Универзитета у Атини,
- председник Друштва Никола Тесла,
- директор Института Никола Тесла,
- оснивач Математичког института у Београду (1946).
Види још
Литература
Спољашње везе
