Социјалистичка Република Хрватска — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м сређивање
Ред 37: Ред 37:
Конститутивни народи били су [[Хрвати]] и [[Срби]], а званичне народности: [[Мађари]], [[Чеси]], [[Италијани]], [[Словаци]], [[Панонски Русини|Русини]] и [[Украјинци]], али само у општинама у којима су представљали значајни део становништва.
Конститутивни народи били су [[Хрвати]] и [[Срби]], а званичне народности: [[Мађари]], [[Чеси]], [[Италијани]], [[Словаци]], [[Панонски Русини|Русини]] и [[Украјинци]], али само у општинама у којима су представљали значајни део становништва.


Састојала се из Града Загреба, и девет Заједница општина: ЗО Загреб, ЗО [[Вараждин]], ЗО [[Бјеловар]], ЗО [[Осијек]], ЗО [[Сисак]], ЗО [[Карловац]], ЗО [[Ријека (град)|Ријека]], ЗО [[Госпић]] и ЗО [[Сплит]], са седиштима у истоименим градовима.
Састојала се из Града Загреба, и девет Заједница општина: ЗО Загреб, ЗО [[Вараждин]], ЗО [[Бјеловар]], ЗО [[Осијек]], ЗО [[Сисак]], ЗО [[Карловац]], ЗО [[Ријека (град)|Ријека]], ЗО [[Госпић]] и ЗО [[Сплит]], са седиштима у истоименим градовима.


Пре отцепљења, а у складу са променама привредно-политичког система, из назива је 25. јула 1990. године, избачен придев „социјалистичка“, а промењена су државна обележја - грб и застава. Укинуте су Заједнице општина, укинути су називи бившег друштвено-политичког система, загарантовано је право грађана на пољопривредно земљиште, а Срби су престали да буду конститутиван народ, односно без икакве расправе о променама Устава проглашени су националном мањином.
Пре отцепљења, а у складу са променама привредно-политичког система, из назива је 25. јула 1990. године, избачен придев „социјалистичка“, а промењена су државна обележја — грб и застава. Укинуте су Заједнице општина, укинути су називи бившег друштвено-политичког система, загарантовано је право грађана на пољопривредно земљиште, а Срби су престали да буду конститутиван народ, односно без икакве расправе о променама Устава проглашени су националном мањином.


== Историја ==
== Историја ==
Ред 54: Ред 54:
На [[Попис становништва 1971. у СФРЈ|пописима 1971.]] и [[Попис становништва 1981. у СФРЈ|1981]]. године СР Хрватска имала је 113 општина. Крајем осамдесетих из састава општине [[Сплит]] издвојене су две нове општине: Каштела и Солин, па је на [[попис становништва у Хрватској 1991.|попису из 1991]]. године, СР Хрватска имала 115 општина:
На [[Попис становништва 1971. у СФРЈ|пописима 1971.]] и [[Попис становништва 1981. у СФРЈ|1981]]. године СР Хрватска имала је 113 општина. Крајем осамдесетих из састава општине [[Сплит]] издвојене су две нове општине: Каштела и Солин, па је на [[попис становништва у Хрватској 1991.|попису из 1991]]. године, СР Хрватска имала 115 општина:


* Град Загреб (14 општина): [[Велика Горица]], [[Дубрава (кварт)|Дубрава]], [[Запрешић]], [[Максимир]], [[Горњи град - Медвешчак|Медвешчак]], [[Нови Загреб]], [[Пешченица - Житњак|Пешченица]], [[Самобор]], [[Сесвете]], [[Суседград]], [[Trešnjevka (kvart)|Трешњевка]], [[Трње (Загреб)|Трње]], [[Доњи град (Загреб)|Центар]] и [[Чрномерец]].
* Град Загреб (14 општина): [[Велика Горица]], [[Дубрава (кварт)|Дубрава]], [[Запрешић]], [[Максимир]], [[Горњи град — Медвешчак|Медвешчак]], [[Нови Загреб]], [[Пешченица — Житњак|Пешченица]], [[Самобор]], [[Сесвете]], [[Суседград]], [[Trešnjevka (kvart)|Трешњевка]], [[Трње (Загреб)|Трње]], [[Доњи град (Загреб)|Центар]] и [[Чрномерец]].
* ЗО Загреб (12 општина): [[Врбовец]], [[Доња Стубица]], [[Дуго Село]], [[Забок]], [[Свети Иван Зелина|Зелина]], [[Златар (град)|Златар-Бистрица]], [[Иванић-Град|Иванић Град]], [[Јастребарско]], [[Клањец]], [[Крапина (град)|Крапина]], [[Кутина]] и [[Преграда]].
* ЗО Загреб (12 општина): [[Врбовец]], [[Доња Стубица]], [[Дуго Село]], [[Забок]], [[Свети Иван Зелина|Зелина]], [[Златар (град)|Златар-Бистрица]], [[Иванић-Град|Иванић Град]], [[Јастребарско]], [[Клањец]], [[Крапина (град)|Крапина]], [[Кутина]] и [[Преграда]].
* ЗО Вараждин (5 општина): [[Вараждин]], [[Иванец]], [[Лудбрег]], [[Нови Мароф]] и [[Чаковец]].
* ЗО Вараждин (5 општина): [[Вараждин]], [[Иванец]], [[Лудбрег]], [[Нови Мароф]] и [[Чаковец]].
Ред 66: Ред 66:


== Имена градова ==
== Имена градова ==
[[Датотека:Kumrovec-TitoHouse.JPG|мини|десно|250п|[[Кумровец]] - [[Јосип Броз Тито|Титова]] родна кућа]]
[[Датотека:Kumrovec-TitoHouse.JPG|мини|десно|250п|[[Кумровец]] — [[Јосип Броз Тито|Титова]] родна кућа]]
Имена одређених градова у време постојања СР Хрватске:
Имена одређених градова у време постојања СР Хрватске:
* '''Биоград на мору''' - [[Биоград на Мору|Биоград]]
* '''Биоград на мору''' — [[Биоград на Мору|Биоград]]
* '''Вргинмост''' - данас [[Гвозд]]
* '''Вргинмост''' — данас [[Гвозд]]
* '''Двор на Уни''' - данас [[Двор (насеље)|Двор]]
* '''Двор на Уни''' — данас [[Двор (насеље)|Двор]]
* '''Зелина''' - данас [[Свети Иван Зелина]]
* '''Зелина''' — данас [[Свети Иван Зелина]]
* '''Кардељево''' (по [[Едвард Кардељ|Едварду Кардељу]]) - данас [[Плоче (град)|Плоче]]
* '''Кардељево''' (по [[Едвард Кардељ|Едварду Кардељу]]) — данас [[Плоче (град)|Плоче]]
* '''Костајница''' - данас [[Хрватска Костајница]]
* '''Костајница''' — данас [[Хрватска Костајница]]
* '''Подравска Слатина''' - данас [[Слатина (Подравска)|Слатина]]
* '''Подравска Слатина''' — данас [[Слатина (Подравска)|Слатина]]
* '''Славонска Пожега''' - данас [[Пожега (Славонска)|Пожега]]
* '''Славонска Пожега''' — данас [[Пожега (Славонска)|Пожега]]
* '''Титова Кореница''' - данас [[Korenica|Кореница]]
* '''Титова Кореница''' — данас [[Korenica|Кореница]]


== Функционери СР Хрватске ==
== Функционери СР Хрватске ==
[[Датотека:Croatia Pula Amphitheatre 2014-10-11 11-04-27.jpg|мини|десно|300п|[[Пула|Пулска]] арена]]
[[Датотека:Croatia Pula Amphitheatre 2014-10-11 11-04-27.jpg|мини|десно|300п|[[Пула|Пулска]] арена]]
[[Датотека:Split.jpg|мини|десно|300п|[[Сплит]] - Диоклецијанова палата]]
[[Датотека:Split.jpg|мини|десно|300п|[[Сплит]] — Диоклецијанова палата]]
[[Датотека:Dubrovnik-port.jpg|мини|десно|300п|[[Дубровник]] - поглед на стари град]]
[[Датотека:Dubrovnik-port.jpg|мини|десно|300п|[[Дубровник]] — поглед на стари град]]
=== Председници ===
=== Председници ===
* '''Председник [[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Хрватске|ЗАВНОХ]]-а'''
* '''Председник [[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Хрватске|ЗАВНОХ]]-а'''
Ред 88: Ред 88:
** Владимир Назор (25. август 1945 — [[19. јун]] [[1949]])
** Владимир Назор (25. август 1945 — [[19. јун]] [[1949]])
** [[Карло Мразовић]] ([[15. октобар]] 1949 — [[фебруар]] [[1952]])
** [[Карло Мразовић]] ([[15. октобар]] 1949 — [[фебруар]] [[1952]])
** [[Вицко Крстуловић]] (фебруар 1952 - [[6. фебруар]] [[1953]])
** [[Вицко Крстуловић]] (фебруар 1952 — [[6. фебруар]] [[1953]])
* '''Председник Сабора НР Хрватске (1953-1974)'''
* '''Председник Сабора НР Хрватске (1953-1974)'''
** [[Златан Сремец]] (6. фебруар 1953 — [[18. децембар]] 1953)
** [[Златан Сремец]] (6. фебруар 1953 — [[18. децембар]] 1953)
** [[Владимир Бакарић]] (18. децембар 1953 — [[1963]])
** [[Владимир Бакарић]] (18. децембар 1953 — [[1963]])
** [[Иван Стево Крајачић|Иван Крајачић]] (1963 - [[1967]])
** [[Иван Стево Крајачић|Иван Крајачић]] (1963 — [[1967]])
** [[Јаков Блажевић]] (1967 - [[април]] [[1974]])
** [[Јаков Блажевић]] (1967 — [[април]] [[1974]])
** [[Иво Перишин]] (април 1974 - [[8. мај]] 1974)
** [[Иво Перишин]] (април 1974 — [[8. мај]] 1974)
* '''Председник Председништва СР Хрватске (1974-1990)'''
* '''Председник Председништва СР Хрватске (1974-1990)'''
** Јаков Блажевић (8. мај 1974 — [[мај]] [[1982]])
** Јаков Блажевић (8. мај 1974 — [[мај]] [[1982]])
** [[Маријан Цветковић]] (мај 1982 - мај [[1983]])
** [[Маријан Цветковић]] (мај 1982 — мај [[1983]])
** [[Милутин Балтић]] (мај 1983 - [[10. мај]] [[1984]])
** [[Милутин Балтић]] (мај 1983 — [[10. мај]] [[1984]])
** [[Јакша Петрић]] (10. мај 1984 — 10. мај [[1985]])
** [[Јакша Петрић]] (10. мај 1984 — 10. мај [[1985]])
** [[Перо Цар]] (10. мај 1985 — [[20. новембар]] 1985)
** [[Перо Цар]] (10. мај 1985 — [[20. новембар]] 1985)
** [[Ема Дероси-Бјелајац]] (20. новембар 1985 — 10. мај [[1986]])
** [[Ема Дероси-Бјелајац]] (20. новембар 1985 — 10. мај [[1986]])
** [[Анте Марковић]] (10. мај 1986 — мај [[1988]])
** [[Анте Марковић]] (10. мај 1986 — мај [[1988]])
** [[Иво Латин]] (мај 1988 - [[30. мај]] [[1990]])
** [[Иво Латин]] (мај 1988 — [[30. мај]] [[1990]])
** [[Фрањо Туђман]] (30. мај 1990 — [[25. јул]] 1990)<ref>[http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/1990_07_31_610.html Одлука о проглашењу Амандмана LXIV. до LXXV. на Устав Социјалистичке Републике Хрватске] (»Народне новине«, бр. 31/90 од [[28. јул]]а 1990.) {{hr}}</ref>
** [[Фрањо Туђман]] (30. мај 1990 — [[25. јул]] 1990)<ref>[http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/1990_07_31_610.html Одлука о проглашењу Амандмана LXIV. до LXXV. на Устав Социјалистичке Републике Хрватске] (»Народне новине«, бр. 31/90 од [[28. јул]]а 1990.) {{hr}}</ref>


Ред 114: Ред 114:
** Владимир Бакарић (6. фебруар 1953 — [[18. децембар]] 1953)
** Владимир Бакарић (6. фебруар 1953 — [[18. децембар]] 1953)
** [[Јаков Блажевић]] (18. децембар 1953 — [[јул]] [[1962]])
** [[Јаков Блажевић]] (18. децембар 1953 — [[јул]] [[1962]])
** [[Звонко Бркић]] (јул 1962 - [[јун]] [[1963]])
** [[Звонко Бркић]] (јул 1962 — [[јун]] [[1963]])
** [[Мика Шпиљак]] (јун 1963 - [[мај]] [[1967]])
** [[Мика Шпиљак]] (јун 1963 — [[мај]] [[1967]])
** [[Савка Дабчевић-Кучар]] (мај 1967 - мај [[1969]])
** [[Савка Дабчевић-Кучар]] (мај 1967 — мај [[1969]])
** [[Драгутин Харамија]] (мај 1969 - [[децембар]] [[1971]])
** [[Драгутин Харамија]] (мај 1969 — [[децембар]] [[1971]])
** [[Иво Перишин]] (децембар 1971 - [[април]] [[1974]])
** [[Иво Перишин]] (децембар 1971 — [[април]] [[1974]])
** [[Јаков Сиротковић]] (април 1974 - [[9. мај]] [[1978]])
** [[Јаков Сиротковић]] (април 1974 — [[9. мај]] [[1978]])
** [[Петар Флековић]] (9. мај 1978 — јул [[1982]])
** [[Петар Флековић]] (9. мај 1978 — јул [[1982]])
** [[Анте Марковић]] (јул 1982 - [[20. новембар]] [[1985]])
** [[Анте Марковић]] (јул 1982 — [[20. новембар]] [[1985]])
** [[Ема Дероси-Бјелајац]] (20. новембар 1985 — [[10. мај]] [[1986]])
** [[Ема Дероси-Бјелајац]] (20. новембар 1985 — [[10. мај]] [[1986]])
** [[Антун Миловић]] (10. мај 1986 — [[30. мај]] [[1990]])
** [[Антун Миловић]] (10. мај 1986 — [[30. мај]] [[1990]])
Ред 140: Ред 140:
{{Српске земље у 20. веку}}
{{Српске земље у 20. веку}}


[[Категорија:Социјалистичка Република Хрватска|*]]
[[Категорија:Социјалистичка Република Хрватска| ]]
[[Категорија:Републике СФРЈ]]
[[Категорија:Републике СФРЈ]]
[[Категорија:Историја Хрватске]]
[[Категорија:Историја Хрватске]]

Верзија на датум 14. октобар 2017. у 01:59

Социјалистичка Република Хрватска
Socijalistička Republika Hrvatska
Застава
Застава

Положај СР Хрватска у СФР Југославији
Главни градЗагреб
ЗемљаСоцијалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија
Површина56.254 км2
Становништво4.784.265 (1991. год)
Догађаји
Владавина
 • ОбликНародна република
Социјалистичка република
Историја 
• Успостављено
21. јул 1945.
2. март 1943.
• оснивање ДФ Хрватске
21. јул 1945.
• формирање ФНРЈ
29. новембар 1945.
• независност од СФРЈ
25. јун 1991.
Овај чланак је део серије о историји Хрватске
Историја Хрватске
Овај чланак је део серије о историји Хрватске
Историја Хрватске
Грб Хрватске
Праисторија
Ласињска култура
Вучедолска култура
Винковачка култура
Стари век
Провинција Далмација
Провинција Панонија
Средњи век
Бела Хрватска
Кнежевина Далмација и Либурнија
Панонска кнежевина
Неретљанска кнежевина
Краљевина Хрватска
Краљевина Далмација и Хрватска
Бановина Славонија
Дубровачка република
Пољичка република
Нови век: Хабзбуршка власт
Краљевина Хрватска
Војна крајина
Краљевина Славонија
Краљевина Далмација
Краљевина Илирија
Краљевина Хрватска и Славонија
Нови век: Остале власти
Млетачка Далмација
Клишки санџак
Крчко-лички санџак
Пакрачки санџак
Пожешки санџак
Илирске провинције
Први светски рат
Југословенски одбор
Држава Словенаца, Хрвата и Срба
Краљевина СХС / Југославија
Хрватска и Славонија (1918—1925)
Далмација (1918—1924)
Приморско-крајишка област
Загребачка област
Осјечка област
Сремска област
Сплитска област
Дубровачка област
Приморска бановина
Савска бановина
Бановина Хрватска
Други светски рат
Независна Држава Хрватска
НОБ
СФР Југославија
СР Хрватска
Хрватско прољеће
Независна Хрватска
Република Хрватска
Рат у Хрватској
Република Српска Крајина
За друге употребе, погледајте Хрватска (вишезначна одредница).

Социјалистичка Република Хрватска (скраћено СР Хрватска) је била једна од шест република у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. На трећем заседању ЗАВНОХ-а, одржаном 8. и 9. маја 1944. године у Топуском основана је Федерална држава Хрватска, одлуком која има уставотворни карактер. Преименована је 1946. године као Народна Република Хрватска, а у „Социјалистичку Републику“ кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. године. Независност је стекла 25. јуна 1991. године. Већ 25. јула 1990. назив је промењен у Република Хрватска.

Била је друга по величини (после СР Србије) република СФРЈ, друга по броју становника (после СР Србије) и друга по развијености ( после СР Словеније) . Главни град је био Загреб, а остали већи градови су били Сплит, Дубровник, Ријека, Осијек.

Конститутивни народи били су Хрвати и Срби, а званичне народности: Мађари, Чеси, Италијани, Словаци, Русини и Украјинци, али само у општинама у којима су представљали значајни део становништва.

Састојала се из Града Загреба, и девет Заједница општина: ЗО Загреб, ЗО Вараждин, ЗО Бјеловар, ЗО Осијек, ЗО Сисак, ЗО Карловац, ЗО Ријека, ЗО Госпић и ЗО Сплит, са седиштима у истоименим градовима.

Пре отцепљења, а у складу са променама привредно-политичког система, из назива је 25. јула 1990. године, избачен придев „социјалистичка“, а промењена су државна обележја — грб и застава. Укинуте су Заједнице општина, укинути су називи бившег друштвено-политичког система, загарантовано је право грађана на пољопривредно земљиште, а Срби су престали да буду конститутиван народ, односно без икакве расправе о променама Устава проглашени су националном мањином.

Историја

Главни чланак: Историја Хрватске

Ослобођење од Аустроугарске долази после Првог светског рата Taдa Хрватска постаје део Краљевине Југославије ,али и тада се наставља борба за праведнији живот радника па су познати многи штрајкови и буне од којих треба издвојити штрајк бродоградилишних радника у Лабину. Комунистичка партија је била доста јака и тако је у Загребу одржана Пета партијска конференција која је значајна за борбу народа и народности Југославије против окупатора и домаћих издајника. У Загребу је 1919. основан Савез социјалистичке омладине Југославије.

У току Другог светског рата територија СР Хрватске и СР БиХ је била под влашћу издајничке Павелићеве НДХ који су начинили огромне злочине према не хрватском становништву и припадницима и симпатизерима КПЈ и НОБ-а.

Са ослобођењем земље почиње обнова СР Хрватске и самим тим бољитак за све њене градане. Ипак почетком 70-их јављају се покушаји за отцепљење СР Хрватске и укидање права других народа. Те покушаје је СКЈ и влада СФРЈ успешно спречила.

Општине у СР Хрватској

Заједнице општина у СР Хрватској до 1986.
Заједнице општина у СР Хрватској до 1990.

На пописима 1971. и 1981. године СР Хрватска имала је 113 општина. Крајем осамдесетих из састава општине Сплит издвојене су две нове општине: Каштела и Солин, па је на попису из 1991. године, СР Хрватска имала 115 општина:

Имена градова

Кумровец — Титова родна кућа

Имена одређених градова у време постојања СР Хрватске:

Функционери СР Хрватске

Пулска арена
Сплит — Диоклецијанова палата
Дубровник — поглед на стари град

Председници

Премијери

Види још

Референце

  1. ^ Одлука о проглашењу Амандмана LXIV. до LXXV. на Устав Социјалистичке Републике Хрватске (»Народне новине«, бр. 31/90 од 28. јула 1990.) (језик: хрватски)

Спољашње везе

Социјалистичка Република Хрватска на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Социјалистичка_Република_Хрватска&oldid=15527218”